Izvor: Politika, 13.Jun.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji svaki stoti testirani sportista dopingovan
Direktorka Antidoping agencije kaže da je jedno istraživanje pokazalo da 58 odsto naših vrhunskih sportista ne zna ko im je lekar ili nema lekara
Na doping testu svaki stoti sportista u Srbiji je pozitivan, dok je svetski prosek 1,5 odsto, kaže za „Politiku” direktorka Antidoping agencije Srbije (ADAS) Milica Vukašinović Vesić. Doping je postao posebno zanimljiva tema kod nas kada se otkrilo da je Nikola Rađen bio pozitivan na kokain, tim pre što se zna da su vaterpolisti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponos nacije, da važe za nešto najčistije što ova zemlja ima...
– Sportiste ne možete da dezavuišete, ponižavate i provlačite kroz blato kada budu pozitivni na doping testu. To što ne mogu da se bave sportom u nekom vremenskom periodu za njih je najteža kazna, jer je sport njihov život. Ima mnogo sportista koji su bili pozitivni na testu, a koji su se uspešno vratili posle izdržane kazne. To što se pokazalo da su bili dopingovani ne bi trebalo da bude razlog da se potre sve lepo i vredno što su uradili u svojoj karijeri.
Mnogi sportisti uhvaćeni u dopingu često se brane da nisu imali pojma šta uzimaju. Da li je to istina?
Prema Svetskom antidoping kodeksu, postoji striktna odgovornost sportiste, prema kojoj je on odgovoran za sve što unese u organizam. Od 54 srpskih sportista koji su bili pozitivni na doping testu u proteklih deset godina, koliko ADAS postoji, nijedan nije ukazao da mu je neko drugi dao nedozvoljeno sredstvo. Događa se da sportisti uzmu lek ili suplement koji ima u sebi zabranjenu supstancu bez namere da se dopinguju. U tom slučaju, pored odgovornosti sportiste, postoji i odgovornost lekara koji mu je propisao takav lek, a obaveza lekara je da vode računa o lekovima koji se nalaze na listi zabranjenih supstanci, jer u suprotnom mogu u skladu sa Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu biti prekršajno kažnjeni.
Prošle godine javnost je bila zbunjena kad je ITF kaznio tenisera Viktora Troickog zbog toga što je odbio da se podvrgne doping testu (davanje uzorka krvi). Čime se Svetska antidoping agencija (VADA) vodi u takvim situacijama?
Svaki sportista, a naročito vrhunski, zna da ne može da odbije doping kontrolu, jer vrši povredu antidoping pravila. Kazna za to, po novom Svetskom antidoping kodeksu, može da bude najviše četiri godine zabrane takmičenja.
Na nedavnoj završnoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o sportu imali ste izlaganje koje nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Recite nam nešto više o studiji koju je radio ADAS, o kojoj ste pričali tom prilikom?
Anonimna studija koju smo uradili na 350 vrhunskih sportista, stipendista Ministarstva omladine i sporta, dala nam je odgovore o tome ko su ljudi koji rade s našim vrhunskim sportistima. Na pitanje – koju školu je završio vaš trener, 26 odsto je odgovorilo Fakultet za fizičku kulturu (DIF). Ipak, ima i ovakvih odgovora: ekonomski fakultet, građevinski, višu električnu, gimnaziju, kineziološki fakultet, defektološki, filozofski, šumarski... Na pitanje – ko su vaši lekari, 58 odsto kaže da nema lekara ili ne zna ko im je lekar. Svega 11 odsto se izjasnilo da su im lekari doktori specijalisti sportske medicine.
Koliko naši sportisti znaju o dopingu i mogućim zamkama kad je reč o uzimanju raznih lekova, hrane ili napitaka?
Često pričamo sa sportistima, dostupni smo za njih i dan i noć. Naši mobilni telefoni postoje na našem veb-sajtu, pa tako imamo pozive i subotom i nedeljom, i rano ujutro i u ponoć. Sportisti nas uglavnom zovu da bi nas pitali da li smeju da unesu u organizam neki lek ili suplement, da li postoji mogućnost da zbog toga budu pozitivni. Ako nije toliko hitno, na sajtu postoji formular koji mogu da popune i da im najkasnije kroz dva dana odgovorimo da li postoji rizik ili ne. To pokazuje da smo uspeli da izgradimo partnerski odnos pun poverenja sa našim sportistima.
Neretko se sumnja u krajnje domete edukacije. Šta je zaključio ADAS?
Edukacija svih sportskih radnika, a i šire javnosti, oduvek je bila primarni cilj ADAS-a. Zahvaljujući tome, uspeli smo da smanjimo broj sportista koji su pozitivni na doping testu i da im ukažemo na etičke probleme i štetne posledice po zdravlje koje doping supstance donose. U 2010. godini imali smo 4 odsto pozitivnih sportista u odnosu na broj testiranih, dok ih u 2014. ima jedan odsto. To je zbog edukacije, a koliko je ona intenzivna pokazuje i podatak da smo samo prošle godine organizovali više od 50 antidoping edukacija, na kojima je učestvovalo više od hiljadu sportista, sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu, kao i zdravstvenih radnika. Smatramo da je to jedan od najvećih uspeha koje ADAS godinama kontinuirano ostvaruje.
Koji su sportovi kod nas najviše pogođeni dopingom?
Prema našim podacima, u poslednjih deset godina najviše dopingovanih sportista imali smo u rvanju, bodi-bildingu i rukometu.
Govorili ste na nedavnoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o sportu da će uskoro biti obavezno polaganje testa antidoping edukacije. O čemu je reč?
Ove godine ćemo sprovesti pilot-projekat u rukometu koji podrazumeva da će sportisti prilikom licenciranja morati da prilože i sertifikat o završenoj antidoping edukaciji. Razvili smo onlajn akademiju, koju će svi sportisti moći da pohađaju. U zavisnosti od rezultata ove pilot-studije, očekujemo da ćemo je u narednoj godini proširiti i na sve ostale sportove. U cilju prevencije dopinga ovaj projekat smo osmislili u saradnji sa Rukometnim savezom Srbije i na tome im zahvaljujemo.
Često se vrhunski sportisti žale da ih je doping kontrola iznenadila u sitne sate u hotelu. Koliko daleko kontrolori mogu da idu u svom poslu, kakva imaju ovlašćenja?
Vrhunski sportista ima obavezu da popuni obrazac o lokaciji, koji ga obavezuje da bude dostupan za doping kontrolu jedan sat svakog dana u godini. Sam sportista bira vreme od jednog sata (od 5 do 23 časa) i mesto kada će biti dostupan, a obrasce o lokaciji dostavlja na kvartalnom nivou. Ukoliko sportista napravi tri propusta u periodu od 12 meseci, može biti kažnjen zabranom takmičenja. Reč je o testiranju izvan takmičenja, što nas ne ograničava da sportistu kontrolišemo na takmičenju ili treningu. Takođe, broj testova tokom godine nije ograničen. Svakako, broj doping testova koje mi sprovedemo zavisi od finansijskih sredstava koja dobijamo, a koja su zahvaljujući Ministarstvu omladine i sporta u 2014. i 2015. godini povećana.
Koliko srpskih sportista ima obavezu da popuni obrazac o lokaciji?
Naših 120 sportista ima obavezu da unosi svoje podatke u bazu Svetske antidoping agencije i da popuni obrazac o lokaciji.
ADAS će 7. jula u Beogradu organizovati Prvi antidoping kongres?
Očekujem da će to biti veoma značajan korak u antidoping edukaciji. Nadam se da će se i mediji uključiti, jer oni mogu puno da pomognu da ljudi postanu svesni značaja borbe protiv dopinga u sportu.
