Izvor: Sportski Žurnal, 01.Feb.2011, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U RAŠLJE: Sve umove za sto
Piše: Svetlana Vujčić
Ništa strašno, na žalost ni novo od Orlova, ali bi moglo da bude ubitačno, baš pogubno po naš rukomet. U slučaju da ništa ne uradimo. Ne, ne na Evropskom prvenstvu u Srbiji dogodine, već sad.
Ako Veselin Vuković sa saradnicima ne načini plan i program, ideju i sistem, ugasili smo ga, na duže vreme. A, može i gore i duže od postojećeg, nećete verovati, može, ali nemojmo to dokazivati.
Osmi na SP u Hrvatskoj pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << godinu i po sa Jovicom Cvetkovićem, 13. sa Seadom Hasanefendićem zimus u Austriji, sad deseti u Švedskoj. Iz tog ugla, Orlovi su nam sjajni.
Ko bi se tu bolje od njih i snašao, sa tri stručnjaka na tri velika takmičenja, u tri sasvim različite postavke igre, čak i u izmenjenom sastavu. Niko. Ni Francuzi to ne bi podneli.
Pa neka nam posle neko kaže da nemamo dovoljno igrača. Naravno da imamo, samo što nisu isti na okupu, što mlađe gubimo usput kao uspaljene mame decu po prodavnici, što ni oni pozvani više ne znaju ni gde ni kako da igraju, a više je nego upadljivo da najbolje i ne shvataju selektore. Poslednju dvojicu. Sa Cvetkovićem su bili tri godine i odlično su se razumeli.
Hasanefendić i Vuković nisu ni stigli da upoznaju igrače, zauzmu odgovarajući stav i postave igru, pa nije ni čudno što su naši reprezentativci, osim u par mečeva, izgledali onako izgubljeno.
To što su Orlovi gubili u finišu, što se nisu borili na utakmicama bez takmičarskog značaja i još što šta, stvar je dublje analize, ali se svakako tiče tog nesklada sa selektorom. Ali i sa sobom. Biće zanimljivo čuti šta selektor kaže o svemu tome (mada su ukinuti stručni saveti), i još bitnije kakav će mu biti plan i program, bar naznaka nekog sistema. Da imamo čemu da se nadamo.
Sudeći po dosadašnjoj praksi, ne čeka nas baš neko otkrovenje, bar ne od Saveza, pa nam jedina nada ostaje Vuković. Da će bar on sačiniti strategiju srpskog rukometa (najzad neko), pa da se već jednom zna šta radimo, čemu težimo, koga imamo i šta u stvari hoćemo. Valjda bi tada došao kraj ovom snalaženju, raduckanju bez studiozne pripreme, neplanskim poduhvatima u hodu, ovom rukometnom haosu. I ženskom, naravno.
Ostaje samo pitanje kako bi to, suštinski neiskusni trenerski Vuk osmislio. Kažu svi da uopšte nije sujetan, pa onda hajde da se nadamo da bi nekog pozvao, možda baš on zakazao onaj odavno planirani okrugli sto najvećih rukometnih umova. Bio bi to pravi sklad glave i srca, idealka. Kad se već svi kunu u večnu ljubav prema ovom našem očigledno nevoljenom rukometu.
Nastavak na Sportski Žurnal...
