Izvor: Politika, 11.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„U Moskvi i virusi navijaju za Tarpiščeva”
Ruski selektor već prežalio Davidenka protiv Đokovića, a onda se dogodilo čudo u osmini finala Dejvis kupa Rusija – Srbija. – Zimonjić i Troicki zadivili Ruse
Od naše specijalnog izveštača
Rusi se raduju ulasku u četvrtfinale Dejvis kupa, ali za svoj uspeh protiv naših tenisera velike zasluge pripisuju i – sreći. „Sport ekspres” je čak stavio u naslov da „U Moskvi i virusi navijaju za Tarpiščeva”. Uzgred bila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to 13. pobeda ruske reprezentacije u poslednjih 14 susreta u Rusiji.
– Pre meča sam procenjivao šanse za pobedu 55:45 u korist Srba. Pošao sam od toga da će Đoković da pobedi u oba susreta, a naši njihovog drugog igrača i da u paru suparnici imaju malo preimućstvo, – objasnio je ruski selektor Šamilj Tarpiščev tom listu svoju računicu uoči okršaja Rusija – Srbija u Moskvi. – Ali kad smo u petak poveli s 2:0 bilo je jasno da su i u slučaju poraza u paru i pobede Đokovića protiv Davidenka naši izgledi veći. U principu, sreća je, naravno, imala svoj doprinos u našoj pobedi. Međutim, hoću da naglasim da su i moji igrači uradili sve što su mogli da pobede. Svi su pokazali fenomenalno samopožrtvovanje.
O dvoboju Đokovića i Davidenka, a takođe i o tome šta bi bilo da je Srbija izjednačila, Tarpiščev je kazao:
– Što se tiče meča Đokovića i Davidenka jasno je da kad se izgube dva gema na svoj servis bez sreće nema spasa. Ali, video sam da Srbin posustaje i posavetovao sam Davidenku da drži loptu u igri što je moguće duže i da je šalje u sredinu terena odakle je suparnik sve češće grešio. Uzgred naš teniser je sredinom drugog seta istegao stomačne mišiće tako da je moglo da se desi da se on prvi preda. Da je Đoković i pobedio ipak u poslednji meč ne bih stavio Južnog nego Tursunova, jer smo shvatili da neće igrati povređeni Tipsarević. Tursunov je protiv Troickog imao dobre šanse, pošto igra brz tenis i u dugom duelu bi trebalo da prestigne Srbina, koji je u petak protiv Davidenka prvi put u životu odigrao pet setova.
Čitaoci „Sport ekspresa” su mogli da pročitaju i sledeće Đokovićeve reči:
– Kada sam izlazio na igralište osećao sam se prilično dobro, ali nisam isključivao mogućnost da ću morati da odustanem od nastavka borbe. Odluku da igram doneo sam ja, a da li sam pogrešio teško je da se kaže. Nastojao sam da se borim i igram svoju igru. Ali, nedostajala mi je snaga i da ne bih rizikovao svoje zdravlje odlučio sam da ne nastavim meč. Ovo je tek početak sezone i imaću priliku za još dosta dobrih mečeva, između ostalog i u Devis-kupu.
Nikolaj Davidenko je ovako opisao odlučujući meč:
– Nisam primetio da Đoković u trećem setu ima neke posebne probleme. Naravno, znao sam da tokom cele nedelje praktično nije trenirao što je značilo da je sigurno računao da me pobedi u tri seta. Ali, na početku meča Đoković je igrao veoma dobro, dok sam ja mnogo grešio. Kad sam izgubio prva tri gema u trećem setu počeo sam manje da grešim i zaigrao bolje. Sigurno sam imao i sreće, ali u svakom slučaju u tim trenucima nisam razmišljao o pobedi. Što se tiče Đokovićeve bolesti tu nema ničeg čudnog. Posle nekoliko nedelja u Australiji, gde je bilo preko 30 stepeni, došao je u moskovsku zimu. Pored toga kada je sportista na vrhuncu forme njegov imunitet je uvek oslabljen.
Na pitanje da li mu je smetalo što Đoković dugo udara lopticu o zemlju pre servisa Davidenko je rekao da ga to nije nerviralo. Objasnio je da je kretao na prijem tek kad je protivnik bacio lopticu uvis da servira.
„Komsomolska pravda” je u izveštaju s meča između bolešću iscrpljenog trećeg igrača sa svetske liste i njegovog najbližeg pratioca duhovito iznela kako je to izgledalo iz ruskog ugla:
„Navijači, koji su napunili „Lužnjike”, videli su komediju grešaka u izvođenju Davidenka. Kolja je grešio u potpuno bezazlenim situacijama, plašio se da rizikuje i poslušno prepuštao Đokoviću inicijativu u igri. U odlučujućim trenucima Nikolaju su toliko drhtala kolena da su te vibracije, činilo se, osećali i gledaoci. Dvadesetogodišnji Srbin je izgledao bolesno, nije pravio podvige, ali je dobro koristio Davidenkove „poklone”. Selektor naše reprezentacije Šamilj Tarpiščev je bio kao tmurni oblak, pošto je shvatio da Kolji ne ide, pa je sve nade polagao (kako je sam priznao) u peti dvoboj Tursunova s Viktorom Troickim. U to vreme Davidenko je pokorno dao dva seta. A kada je u trećem Novak načinio dva brejka i poveo s 3:0 navijači su digli ruke od Davidenka. I tada su, u suštini u beznadežnoj situaciji, počela da se zbivaju čuda.”
„Izvestija” su pobrkale gde je igrano Međunarodno prvenstvo Australije, ali se iz naslova „Osvajač Sidneja nije imao snage da zauzme Moskvu” vidi šta je odlučilo ishod osmine finala Devis-kupa. Međutim, zadivili su je i ostali naši igrači: „Davidenko je tek u petom setu slomio otpor 114. reketa na planeti Viktora Troickog. Južni je u igri sa 689. reketom na svetu 31-ogodišnjim Nenadom Zimonjićem potrošio samo set manje.”
Okolnosti pod kojima je odigran meč taj list je ovako opisao:
„U Maloj sportskoj areni „Lužnjiki” tri dana je zvučao melodični srpski govor. A i na tribinama je ruskim ljubiteljima tenisa pružen ozbiljan otpor. Navijača je bilo podjednako, ali su Srbi bili opremljeni mnogo ozbiljnije: zastave, pištaljke... Našu polovinu je uglavnom činila omladina. Štaviše, sudeći po parolama, ogromna većina su bili predstavnici raznih omladinskih pokreta i na tenis su prvi put došli. Svakoj grupi je bio pridodat poseban vođa. Duvao je i u pištaljku da im stavi na znanje da počinje igra i da treba da se smire. Kada ni to nije pomagalo umešao bi se sudija sa „kule”.
-----------------------------------------------------------
Propala teorija o trovanju
Bolest naših tenisera je pomenuta u svim ruskim novinama. „Izvestija” su prenele izjavu našeg selektora Bogdana Obradovića da je „u Moskvu došla apsolutno zdrava ekipa i onda je sve počelo. One koji su želeli da naduvaju teoriju zavere, tobože, „otrovali su ih, prehladili, itd”, on je brzo postavio na mesto koje im pripada: „To je brbljanje!” Uzgred, slični razgovori su se vodili i u moskovskom polufinalu prošlog Devisovog kupa kada su Rusi pobedili Nemce”.
-----------------------------------------------------------
U Lužnjikima se ponovio Homburg
Moskovski „Sport ekspres” je pitao Tarpiščeva da li se u njegovoj selektorskoj karijeri dogodilo nešto slično kao što je Đokovićeva predaja. Odgovor je bio sledeći:
– U Bad Homburgu smo 1976. igrali protiv Nemaca. Karl Majler, protivnik Tejmuraza Kakulije, vodio je u drugom meču sa 6:0, 6:2 i predao pri rezultatu 1:1 u trećem setu.
G. Anđelić
[objavljeno: 12/02/2008]
