Izvor: Blic, 28.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Evropi imam sve
U Evropi imam sve
Pravdajući svoju odluku što je Nemcu Dirku Novickom uručen 'Eurooskar' za 2003. godinu (pandam fudbalskoj 'Zlatnoj lopti'), pored najtrofejnijeg košarkaša i aktuelnog prvaka Starog kontinenta sa Barselonom - Dejana Bodiroge (trećeplasirani u ovom izboru, iza Peđe Stojakovića), uredništvo italijanske 'Gazete delo sport' se skrivalo iza činjenice da se kapiten plavih nikada nije oprobao u NBA ligi (?!).
Mnogi se i danas pitaju zašto se Bodiroga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nikako ne odlučuje za put u Ameriku? Naš as u razgovoru za 'Blic' daje jednostavan odgovor:
- Postoje samo dva razloga. U Evropi zarađujem sasvim dovoljno, ali se i svakodnevno borim za titule. Siguran sam da u Americi ne bih imao više - ni jednog ni drugog. Uz sve to, radim sa vrhunskim trenerima, igram u najboljim klubovima. Zar to nije dovoljno?
Ipak, dovoljno daleko odjekuje i vaša rečenica - 'nikad ne reci nikad'.
- U životu ne možeš da znaš šta će se desiti jednog dana. Međutim, ja sam do 2005. vezan ugovorom sa Barselonom i samo o njoj razmišljam. Prošle godine sam imao kontakte sa predstavnicima Toronta i Hjustona, ali i sa još nekim NBA klubovima, i svi oni su dobili isti odgovor - moj klub je Barselona. Iskreno, kada mi bude istekao ugovor sa Kataloncima, imaću 32 godine i sa ove tačke gledišta, mislim da tek tada neću previše razmišljati o NBA ligi.
Onda će, po svemu sudeći, Novicki i dalje biti 'bolji igrač' od Bodiroge?
- (Ha, ha) Ne dotiče me to previše. Uostalom, Dirk je odličan igrač i različiti su kriterijumi po kojima se dodeljuje 'Eurooskar'. Meni je čast da se već četvrtu godinu zaredom nalazim na podijumu u izboru koji organizuje list kakav je 'Gazeta'. Imam dva druga i dva treća mesta, a, priznaćete, to je lepo priznanje. Mnogo puta su, pored mene, u toj konkurenciji bili i Divac i Danilović i Đorđević, pa niko od nas nije bio proglašen najboljim. A toliko smo trofeja osvojili sa klubovima i reprezentacijom. Ponavljam, aršini su različiti.
S obzirom na to da ste veliki fudbalski fan, da li biste 'Zlatnu loptu' uručili Pavelu Nedvedu?
- Ja bih se odlučio za Zinedina Zidana. Po fudbalskom umeću on je bez premca, iako je uspešnu sezonu imao i njegov zemljak Tjeri Anri. Ipak, ne sećam se kada je Nedved bio povređen, igra dobro u kontinuitetu i sigurno mu pripada mesto u vrhu evropskog fudbala. Ali, eto, žiri 'Frans fudbala' je 1996. za najboljeg fudbalera izabrao Matijasa Zamera. Nemoguće je svima udovoljiti.
Sa reprezentacijom SCG vas očekuje olimpijska godina?
- Atina je moj teren, poznato okruženje i srećan grad. Sa reprezentacijom sam osvojio dve bitne titule - evropskog i svetskog prvaka. Sa Panatinaikosom sam imao mnogo uspeha na međunarodnoj sceni i u grčkom šampionatu. Na leto nas čeka jako i zanimljivo takmičenje koje, kao i uvek, dočekujemo s velikim ambicijama. Imamo veliki motiv, samo da svi budemo zdravi kada počnu Olimpijske igre.
Tada ćete morati da izađete na megdan Brajantu, Ajversonu, Kidu...
- Kada sam mogao da se suprotstavim Pejtonu, Hilu, Robinsonu 1996. u Atlanti, zašto bih se plašio današnje generacije NBA asova. Već smo dokazali da možemo da dobijemo svakoga, pa čak i SAD na njihovom terenu, iako su u Indijanapolisu igrali sa 'drugim timom'. Međutim, greška je što se samo priča o tom meču sa Amerikancima. Naš stil je uvek bio da idemo korak po korak, utakmica sa Drim timom bi trebalo da dođe na kraju. Naš cilj je medalja, a do finala je dug put.
Ko su najveći konkurenti plavima?
- Pre svega rivali iz grupe - Španija koja poslednjih godina kroz rezultate dokazuje respektabilan napredak i Argentina koja već dve godine živi za osvetu za finale u Indijanapolisu. Ajmo mi u četvrtfinale, lako ćemo posle...
Sa kojim timom i sa kojim selektorom?
- To će odlučiti ljudi iz Stručnog saveta u koje imam puno poverenje. Prvi korak je napravljen - sastavljen je najbolji mogući tim košarkaških stručnjaka koji možemo da zamislimo. Dragutin J. Bužić
