Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Jan.2021, 15:52

U Budvi uhapšen Brano Mićunović, određeno mu zadržavanje do 72 sata

Branislavu Branu Mićunoviću određeno je zadržavanje do 72 sata, potvrdio je za podgoričke Vijesti njegov advokat Danilo Mićović.

Mićunović je ranije danas priveden u Budvi. Prema informacijama portala, sa Mićunovićem je privedeno još nekoliko ljudi iz obezbeđenja kod kojih su pronađena dva pištolja. Dodaje se da je automobil Mićunovića zaustavila policijska patrola na kružnom toku na ulazu u Budvu.

Mandić i Medojević pozdravili hapšenje Mićunovića
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić pozdravio je hapšenje Mićunovića, navodeći da je to bila hrabra odluka Vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića.

"Oni treba da znaju da imaju apsolutnu podršku parlamentarne većine za odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala", napisao je Mandić na Tviteru.

Privođenje Mićunovića pozdravio je i lider Pokreta za promene, članice vladajuće koalicije, Nebojša Medojević.

"Samo da ne bude akcija sportskih ribolovaca 'uhvati-poljubi-pusti'. Očekujem da bude procesuiran zbog utaje poreza i pranja para oko izgradnje Hotela Harmonija u Bečićima. Za početak", napisao je Medojević na Tviteru.

Ko je Brano Mićunović, humanitarac ili ...

Vest da je u Budvi danas priveden crnogorski biznismen Branislav Brano Mićunović šokirala je ne samo crnogorsku već i javnost u celom regionu, s obzirom na to da je reč o čoveku za kojeg decenijama već važi pravilo da se njegovo ime ne izgovara olako, ocenjuju mediji.

Od trenutka kada su krenule priče o tome da je Crna Gora "švercerska Meka", ime ovog Nikšićanina je u podgoričkim i regionalnim medijima pminjano zajedno sa Milom i Acom Đukanovićem, Veselinom Barovićem, Ratkom Kneževićem, Stankom Subotićem...

Ime Brana Mićunovića je prvi put u medije dospelo kada je 1983. godine u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, bivši direktor marketina hrvatske Ine, a za čije ubistvo su mnogo godina kasnije na doživotne robije u Nemačkoj osuđeni bivši pripadnici jugoslovenske tajne policije Josip Perković i Zdravko Mustač.

Mićunović, zvanično, nije pripadao nijednoj političkoj partiji, što ne znači da je bio politički pasivan.

U jesen 1992. godine, preneli su tada mediji, nije mu se dopala ideja da Vojislav Šešelj u Nikšiću održi stranački skup, pa ga je sa svojom družinom čekao na prilazu gradu.

Miting radikala nije održan.

Deset godina kasnije, 2002. godine, Šešelj ga je optužio za umešanost u kriminal i ubistva Gorana Žugića, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost.

Šešelj je, kako su preneli mediji, tada rekao da je Mićunović toliko moćan da je "pravi predsednik Crne Gore”, koji "drži u šaci” i samog Mila Đukanovića.

Mićunović je, prema pisanju medija, u vreme NATO bombardovanja štitio tadašnjeg lidera DS-a Zorana Đinđića, koji je to vreme proveo u Crnoj Gori.

Inače, kada god su mediji pokušavali da objasne mrežu organizovanog kriminala koja drma Balkanom i šire, gotovo u svakom tekstu Brano Mićunović je bio na prvom mestu, predstavljući ga kao čoveka od kojeg sve zavisi, kao i da ima i svoju vojsku.

Sam Mićunović je u retkim izjavama sebe predstavljao kao "žestokog momka" sa asfalta koji se početkom devedesetih vratio u otadžbinu u nameri da pomogne ostvarivanju nacionalnih interesa. Do tada je na po zapadnim metropolama branio elitu od kako je govorio "albanske i druge mafije".

Bio je pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA i student ekonomije u Novom Sadu.

Pre dvadesetak godina bio je optužen za dvostruko ubistvo u Podgorici, proveo je nekko vreme u zatvoru u Spužu, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Iako se predstavljao kao "Titov pionir", Mićunović je bio aktivan u projektu osamostaljivanja Crne Gore.

Njegovi prijatelji su bili pripadnici raznih paravojnih jedinica u bivšoj Jugoslaviji Đorđe Božović Giška, koji je poginuo još 1991. godine kod Gospića, Željko Ražnatović Arkan, Ratko Đokić, Dugi Lainović, Ćenta, pa Branislav Bata Šaranović, koji je pre par godina stradao u uličnom obračunu.

U davnašnjem intervjuu podgoričkoj "Reviji D", majka pokojnog Giške, Milena, označila je Mićunovića kao jedinog pravog prijatelja porodice, koji joj se uvek našao pri ruci, ali je naglasila da joj je jasno zašto on ne dolazi više u Srbiju.

"Ovde bi ga odmah ubili, ne sme da dođe. Ima mnogo teških priča o njemu, ali on ljudima mnogo pomaže i mnoge želi da zaštiti", rekla je Milena.

O Mićunovićevoj pomoći FK Sutjeska pisala je i beogradska štampa svojevremeno.

Tom klubu je pomogao da uđe u elitno takmičenje u doba SR Jugoslavije, pa je dugo važio za predsednika i vlasnika tog kluba, a on sam je rekao da tu ničega nije bilo nego da je samo izgubio novac.

Tvrdio je da je humanitarac, koji u Crnoj Gori zbrinjava izbegle.

Mediji su ga u tom periodu nazivali "neformalnim kraljem srpsko-crnogorskog fudbala" i da kontroliše sve tokove novca u fudbalu bilo kroz klubove, bilo kroz Savez.

Povezivan je i sa Zvezdanom Terzićem, nekadašnjim direktorom OFK "Beograda" i prvim predsednikom FS Srbije, a sada Crvene zvezde, što su obojica više puta potvrdili.

Pre toga Mićunović se bavio ugostiteljstvom i imao je brojne klubove i kockarnice na Crnogorskom primorju, kroz koje su prošli mnogi lokalni političari i preduzetnici.

Imao je pekaru, piceriju, kazina u hotelu "Crna Gora" u Podgorici i u "Maestralu" u Pržnom, a njegova je bila i nekada najveća diskoteka na Balkanu - budvanski "Trokadero".

Viđao se s pokojnim predsednikom SRJ i Srbije Slobodanom Milošević i bio prijatelj sa nizom političara iz tog vremena, koje je, kako je govorio, čak uzimao u zaštitu od Miloševića.

U medijsko-operativnoj istrazi protiv "Šarićevog narko-klana" došlo se i do imena Mićunovića, ali ništa više od toga.

O Mićunoviću se poslednji put najviše pisalo 2017. kada je oženio sina Đorđa, a na luksuznoj svadbi su među mnogobrojnim zvanicama bili i pripadnici srpskog "džet-seta".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...