Izvor: Politika, 16.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužna realnost srpskog rukometa
I ove godine, kao i u poslednjih nekoliko, našim klubovima samo epizodne uloge u Evropi
Naš klupski rukomet doživeo je još jedan vruć šamar na međunarodnoj sceni. Iako se borba u četiri klupska takmičenja za rukometaše nije ni rasplamsala prvo Železničar, a potom i Crvena zvezda i Partizan Si en si su već završili svoju evropsku priču. Nišlije su se oprostile od Evrope već u drugoj rundi Kupa EHF, neuspevši da prebrode slovački Tartan na putu ka 32 najbolje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekipe ovog takmičenja.
Partizan Si end si je izdržao malo duže u Kupu kupova. Eliminisan je "tek" u šesnaestini finala, a da je mogao i korak dalje najbolje pokazuje podatak da mu je nedostajao samo jedan pogodak. Međutim, odluka Uprave da "crno-beli" obe bitke za osminu finala protiv jakog švajcarskog Tuna biju na njegovom terenu bila je, videlo se, stvar koja je jezičak na vagi prebacila na stranu protivnika. To potvrđuje i izjava trenera Nikole Jevremovića posle drugog meča u Švajcarskoj:
– Da je dvomeč protiv Tuna odigran u drugačijim okolnostima siguran sam da bismo se plasirali dalje.
Za državnog prvaka Crvenu zvezdu maksimalan domet je bio sam plasman u Ligu šampiona. Iako u jednoj od slabijih grupa "crveno-beli" su u konkurenciji danskog Koldinga, francuskog Šamberija i poljske Visle zauzeli, sa pet poraza i samo jednom pobedom, poslednje mesto.
– Hteli mi da priznamo ili ne ovo je naša tužna realnost. Svake godine se suočavamo sa istom situacijom – najbolji igrači odlaze u inostranstvo gde im se u startu nude i deset puta veće plate. U takvom finansijskom odnosu snaga bilo nepošteno da se očekuje da naši igrači ostanu, i zarad velike ljubavi. Bilo kako bilo osuđeni smo da na početku sezone krećemo od nule, tako da ne možemo da pariramo većini evropskih ekipa koje godinama stvaraju timove. Pored toga njihovi budžeti su neuporedivo veći. Evo na primer samo danski Kolding ima preko 200 jakih sponzora. Kako da se mi suprotstavimo tom kolosu, – pita se trener Zvezde Vuk Roganović.
Prvi strateg "crveno-belih" posebno ističe da je našim klubovima i država okrenula leđa:
– Nekada klubovi, koji su se takmičili u najvišem rangu, makar nisu plaćali dvorane. Sada, sa ovo malo para, moraju da podmire i ovu potrebu, koja direktno odnosi novac koji bi mogao da se uloži u igrački kadar, – kaže Roganović.
Po njegovom mišljenju država bi morala da nađe načina da finansijski značajno pomogne sport:
– Rezultat na međunarodnoj sceni je direktno proporcijalan količini ulaganja. Sve dok naši klubovi ne nađu način da znatno podignu svoje budžete bićemo topovska hrana – Slovacima, Švajcarcima, Francuzima..., koje smo nekada učili rukometu. Budući da nam je privreda, pokretač sporta u Evropi, u izuzetno lošem stanju, sve dok ne stane na noge država bi trebalo da pritekne u pomoć, jer se i ona kroz sport promoviše na najbolji način.
Sve u svemu sudeći prema situaciji u rukometu, koji je poslednjih nekoliko godina dodatno uzdrman brojnim aferama, na rezultat iz 2001, kada je Jugović osvojio najslabije evropsko klupsko takmičenje Kup izazova, čekaće se još dugo. Da ne govorimo o titulama prvaka Evrope šabačke Metaloplastike 1985. i 1986, koje, gledajući iz ove perspektive, deluju kao neponovljiv rezultat.
N. Bojičić
[objavljeno: 16.11.2006.]
