Izvor: RTS, 25.Avg.2013, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka nad trkama
Tačno trinaest godina čini razliku između najstrašnije i najlepše staze na svetu, i to zahvaljujući gotovo isključivo Džekiju Stjuartu, fantastičnom trostrukom svetskom šampionu i osobi kojoj život duguju sve potonje generacije vozača.
Od 1925. godine, kada je na slavnoj stazi održan prvi Gran pri, preko 1950. kada se Spa našla među samo sedam staza na kojima se vozila prva sezona Formule 1, pa do konačnog kraja 1970. godine, četrnaest kilometara koji su u obliku >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trougla povezivali Spa, Malmedi i Stavelot činili su najopasniji krug u kalendaru.
I bilo bi tako još bar neko vreme, da Džeki Stjuart po kiši 1966. godine na sopstvenoj koži nije shvatio da stara staza više ne može da se nosi sa sve bržim automobilima. U to vreme, glavnu ulogu nije igrao moćni O Ruž, najomiljenija krivina današnje generacije trkača, već zloglasni Masta kink, jedina šikana na predugačkom i prebrzom Masta pravcu koji je povezivao Malmedi i Stavelot, gde se od vozača očekivalo da po jednim trzajem ulevo pa udesno prozuje između zgrada koje su se nalazile tik do staze. Te godine, Džeki je trku završio u podrumu zgrade na spoljašnjoj strani šikane, u naopačke izvrnutom BRM-u iz kojeg je curilo gorivo, uz nekoliko slomljenih rebara i smrskanu ključnu kost. Tridesetak minuta kasnije, uz pomoć Grejema Hila i Boba Bonduranta, koji su i sami izleteli kod Masta Kinka, Stjuart je napokon izvučen ispod smrskanog automobila i njegova borba sa zloglasnom stazom mogla je da počne.
Prvo je, kao vođa Udruženja vozača, iz bezbednosnih razloga izdejstvovao otkazivanje trke 1969. godine, a iako je godinu kasnije staza opasana zaštitnim barijerama, Džeki je ipak odneo konačnu pobedu i posle 1970. godine Formula 1 je, činilo se zauvek, napustila stazu na kojoj je samo tokom 60-ih izgubljeno deset ljudskih života. Mnogi su se ljutili na Stjuarta, uključujući i jedan broj vozača, jer Spa je bila najbrža i najuzbudljivija staza na svetu, ali Škotlanđanin je bio siguran da je učinio pravu stvar. Nije imao pojma koliko je bio u pravu.
Sedamdesetih godina trke su se vozile u Flamanskom delu Belgije, na izrazito nepopularnom Zolderu, i mada je Ardenska lepotica 1979. godine skraćena i modernizovana, delovalo je da je poverenje Formule 1 zauvek izgubljeno. Ipak, što zbog tragične smrti Žila Vilneva na treningu za trku 1982. godine, što zbog tradicionalnog trvenja Flamanaca i Valonaca, Velika nagrada Belgije se pre tačno trideset godina ipak vratila u Valoniju, na novu stazu Spa Frankoršamps.
Iako je od originalnih četrnaest kilometara ostalo samo sedam, iako smo izgubili ceo Masta pravac, uključujući i zloglasni Masta kink, nekim čudom je nova staza zadržala šmek originalne piste ali uz značajno veću bezbednost, učinivši je instant hitom za sve vozače koji su njom prodefilovali u prethodne tri decenije. Umesto trkanja kroz gradove, pored kuća, drveća i telegrafskih stubova, dobili smo modernu stazu, sa svim neophodnim bezbednosnim merama, ali i dalje magično lepu, brzu i uzbudljivu kao ni jedna druga. Popularnost današnje Spa i među vozačima i među navijačima više ne može da ugrozi ni jedna druga staza u kalendaru, i za sve fantastične momente u kojima smo u prethodne tri decenije uživali u veštinama Prosta, Sene, Mensela, Šumija, Mike, Hila, Kimija, Hamiltona i svih drugih, možemo reći samo jedno veliko: Hvala Džeki!
Internet je prepun priča o velikim dvobojima, neki put i trobojima ili čak četvorobojima koje smo mogli da gledamo u poslednjih trideset godina, ali najlepše od svega je da Spa svoju legendu tka i dalje, pa svaka nova trka ima potencijal da postane novi klasik. A šansa da se to dogodi baš ove godine, ovog vikenda, uopšte nije mala.
Ne samo da su jučeranje kišno-suve-kišne kvalifikacije lepo izmešale startni poredak, i ne samo zato što se promenljivo vreme očekuje i danas, već možda ponajviše zato što prethodne dve trke u Ardenima prema standardima na koje smo navikli ipak nisu bile takve, sva je prilika da ćemo danas uživati u vrhunskoj predstavi.
Posle Hungaroringa, u lov za svetskim šampionom se uključio i Hamilton u Mercedesu koji deluje kao da je napokon spreman da postane pravi izazivač, pa ćemo do kraja sezone gledati fantastičnu bitku četvorice najboljih vozača ove generacije, u četiri veoma različita automobila.
Za Fetelove protivnike upravo dve naredne trke mogu biti odlučujuće, budući da Red Bul tradicionalno ne prolazi naročito dobro ni na Spa ni u Monci. Međutim, za razliku od prethodnih godina, deluje kao da su u Red Bulu shvatili da u Belgiji pobedu donose ultra brzi prvi i treći sektor staze, mesta gde je moguće preticanje, a ne krivudavi srednji deo, gde je austrijski tim obično tražio svoju šansu kroz veće zadnje krilo i bolje prijanjanje. Ove godine, Fetel je podesio automobil tako da je na slobodnim treninzima bio najbrži na ravnom delu staze, i biće veoma zanimljivo videti kako će to izgledati na samoj trci.
Uz Hamiltona, koji kreće kao prvi četvrti put zaredom ove sezone, bez šansi nisu ni Alonso, koji doduše nikad nije pobedio na Spa (ali na stazi na kojoj je sve moguće tradicija vredi veoma malo), a ni Kimi koji od aktuelnih vozača ima najviše pobeda sa startnih pozicija ispod petog mesta.
Momenat u kojem kiša počinje ili prestaje, ili možda čak ponovo počinje i/ili ponovo prestaje tokom 120 minuta između 14 i 16 časova, odrediće da li šansu imaju i oni koji inače ne mogu ni da sanjaju o pobedničkom postolju (npr. Meklaren ove sezone). Najlepše od svega je što ni sve meteorološke službe ovog sveta čak ni u ovom momentu, samo nekoliko sati pred trku, ne umeju da nam kažu kakvo će vreme biti.
Četiri sušne nedelje bez Formule 1 su za nama, ali u drugoj polovini sezone neće biti pauze duže od dve nedelje. Ostaje nam samo da vežemo pojaseve i uživamo.
