Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trio za ponos: Rime – Žorž – Platini
Od prvog predsednika Fife i čoveka po kome je svetsko prvenstvo nosilo ime "Kup Žil Rimea", preko Žaka Žorža, čelnog funkcionera Uefe, francuska fudbalska loza stigla do Mišela Platinija. – Još dva imena za nezaborav: Gabrijel Ano i Anri Delonej
Živela Francuska (Vive La France) – ko zna dokle će uzvikivati "trikolori" i pisati i izgovarati francuski žurnalisti. Ako je Brazil neprikosnoven po svetskim trofejima (pet titula), a Englezi se gordo hvale da je njihova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlja kolevka fudbala, onda su Francuzi ponos celog sveta.
Izbor Mišela Platinija, slavnog fudbalera, reprezentativca, kapitena i selektora "trikolora", samo je nastavak jedne zlatne francuske loze u fudbalu. Platini je preuzeo vođstvo u Evropskoj fudbalskoj uniji (Uefa), a pre njega su funkcionersku i rukovodeću slavu proneli baš njegovi – zemljaci.
Da nije bilo Žila Rimea (predsednik Fife od 1. marta 1921. do 21. juna 1954), ko zna da li bi se uopšte i održao prvi Mondijal 1930. godine u Montevideu. Zato su Rimea i nazvali "ocem svetskih prvenstava". Jedno vreme pisalo se da je to takmičenje Kupa Žila Rimea. Baš na tom šampionatu, na premijernom meču Francuska – Meksiko (4:1) 13. juna 1930. godine, prvi gol u istoriji svetskih prvenstava postigao je Lisjen Loran, Francuz koji je ušao u legendu za sva vremena, živeo je do pre dve godine, više od devet decenija.
Francuska fudbalska linija (mažino linija bila je poznata u Drugom svetskom ratu, a nju nikad Nemci nisu uspeli da pređu), toliko je zlatna i jaka da se svaki napredak i poduhvat u fudbalu vezivao za francuska imena.
Stopama Žila Rimea, koji je imao svetski korak krenuo je njegov zemljak Anri Delonej. Zajedno sa Belgijancem Žoze Krahajom i Italijanom dr Otorinom Barasijem za vreme svetskog prvenstva 1954. godine u Švajcarskoj, osnovao je Uefu (Evropska fudbalska unija). Odmah se u evropsku fudbalsku porodicu učlanilo 30 nacionalnih saveza. Prvi finalni turnir odigran je četiri godine kasnije u Francuskoj i u finalu prvenstva Evrope u Parizu našli su se SSSR i Jugoslavija. Pobedili su Sovjeti s 2:1 u produžetku. Tako su naši reprezentativci ostali zabeleženi, jer su igrali na prvom šampionatu Evrope kao što su bili i učesnici 1930. godine Svetskog prvenstva u Urugvaju.
I Anri Delonej dobio je veliku počast: prvenstvo Evrope mnogi su nazivali "Kup Anri Deloneja". On je od osnivanja dve godine bio generalni sekretar Uefe, a kasnije ga je na istoj funkciji nasledio sin – Pjer.
Francuska nit opsenara i dalje se nastavlja: vojni pilot iz Prvog svetskog rata Gabrijel Ano, zatim novinar koji je u "L'Ekipu" i "Frans fudbalu" pisao o fudbalu, došao je na ideju da se u Evropi za titulu najbolje ekipe takmiče prvaci država. Tako je stvoren Kup šampiona u kome su 1955. godine, dakle na startu ovog nadmetanja, igrali i timovi koji nisu te godine bili šampioni u svojim zemljama, a među njima i naš Partizan. Kup šampiona prerastao je u Ligu šampiona i ona mnogim evropskim klubovima, više onima sa zapada nego sa istoka, donosi milionske zarade evra.
Žak Žorž je bio predsednik Uefe od 1983. do 1990. godine. I njegov doprinos je bio veliki: pod njegovim rukovodstvom Francuska je prvi put postala prvak Evrope. Desilo se to 1984. godine kada su potomci Gala bili organizatori šampionata i najviše zahvaljujući Mišelu Platiniju postali prvaci starog kontinenta. Platini je tada sa devet golova bio najbolji strelac a tri puta matirao je i našeg golmana Zorana Simovića. Rezultat je glasio 3:2 za Francusku, a pogotke za Jugoslaviju postigli su Miloš Šestić i Dragan Stojković, ovaj drugi i danas je veliki prijatelj sa Mišelom Platinijem.
Platini je tada bio dirigent na terenu, kapiten, idol navijača. Sem svetske titule u svojoj riznici ima sve trofeje. Lične i klupske: tri puta je proglašavan za igrača broj jedan u Evropi, Juventusu je doneo evropsko šampionsko znanje i još nekoliko trijumfa u raznim kupovima, bio je trostruki najbolji strelac Italije... Nebrojano mnogo trofeja i mnogo golova. Kada su Francuzi drugi put bili organizatori Mondijala 1998. godine Mišel Platini je krenuo u fudbalske vode. Izabran je za potpredsednika Organizacionog komiteta Fife šampionata uFrancuskoj. Za vreme finalne utakmice sa Brazilom (3:0) stajao je uz predsednika Francuske, Žaka Širaka, i ispod sakoa Platini je umesto košulje nosio francuski plavi dres. Kada je Didije Dešan, kapiten "trikolora", podigao svetski trofej uvis, niko nije bio svesniji od Platinija. I on je doprineo da Francuska najzad stigne i do svetske titule.
Na terenu je bio igrački gospodar – sada je postao funkcionerski vladar Evrope. U srcu će mu uvek biti dres "trikolora", a i sve druge boje moraće da voli i ceni.
U Evropi i svetu počinje Platinijeva era.
R. Gvozdenović
[objavljeno: 28.01.2007.]
