Izvor: Politika, 23.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri života stadiona na Hejselu
Na današnji dan 1930, povodom stogodišnjice Belgije, otvoren Stadion jubileja, koji je 1946. promenio ime u Hejsel, a 1995. je preuređen, pa se zove "Kralj Boduen". – Partizanov peh 1966. u finalu Kupa šampiona i tragedija u utakmici koja je odlučivala o prvaku Evrope 1985.
Stadion na kome je Belgija dočekala Srbiju u predtakmičenju za Evropsko fudbalsko prvenstvo iduće godine u Švajcarskoj i Austriji ima izuzetno zanimljivu prošlost. Ako ništa drugo – tri puta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu je menjano ime.
Svečano je otvoren 23. avgusta 1930. na stogodišnjicu proglašenja Belgije za državu, a u skladu s tim značajnim događajem je i kršten – dobio je ime Stadion jubileja ili Stadion stogodišnjice. Na svečanosti je bio i prestolonaslednik Leopold, a povod – Svetsko prvenstvo u biciklizmu na pisti. Pravi razlog za gradnju ogromnog sportskog objekta (na njemu je bilo mesta za 70.000 gledalaca) bila je Svetska izložba u Briselu zakazana za 1935.
Posle Drugog svetskog rata stadion je prekršten u Hejsel, po nazivu briselskog kvarta. Bio je, moglo bi se reći, omiljeni stadion Evropske fudbalske federacije (Uefa), jer čak četiri puta bio domaćin finala Kupa šampiona, tri puta Kupa pobednika kupova,a jednom i Evropskog prvenstva.
Mi ga pamtimo po jednoj sportskoj nesreći, a svet po jednoj istinskoj tragediji. Na Hejselu je 11. maja 1966. Partizan, kao prvi tim koji nije iz zapadne Evrope, igrao u finalu Kupa šampiona. "Crno-beli" su imali divnu priliku da pohod kroz Evropu, u kome su izbacili prvake Francuske (Nant 2:0 i 2:2), Zapadne Nemačke (Verder 3:0 i 0:1), Čehoslovačke (Sparta 1:4 i 5:0) i Engleske (Mančester junajted 2:0 i 0:1), završe na prestolu, ali su se sapleli u odlučujućoj utakmici.
Poveli su protiv Reala pogotkom Velibora Vasovića u 54. minutu, a onda prestali da misle na protivnički gol računajući da im je prednost od 1:0 dovoljna za najveći uspeh koji jedan klub može da poželi. I usledila je kazna – Amansio je u 70. minutu nadmudrio Vasovića i izjednačio, a pet minuta kasnije je Serena topovskim udarcem sa oko 25 metara savladao Šoškića i san da imamo klupskog prvaka Evrope je tada ostao nedosanjan.
Za Partizan su tada igrali: Milutin Šoškić, Fahrudin Jusufi, Ljubomir Mihailović, Radoslav Bečejac, Branko Rašović, Velibor Vasović, Mane Bajić, Vladimir Kovačević, Mustafa Hasanagić, Milan Galić i Josip Pirmajer, a trener je bio Abdulah Gegić.
Hejsel je prvi put domaćin finala Kupa šampiona bio 28. maja 1958. kada je Real pobedio Milan s 3:2. Te godine je u belgijskoj prestonici ponovo bila Svetska izložba i tim povodom je kraj stadiona postavljen Atomijum, spomenik novom dobu, spomenik atomu. S razornom snagom atoma može da se uporedi nesreća koja je u svetu odjeknula kao atomska bomba. U finalu Kupa šampiona 29. maja 1985. Juventus je pobedio Liverpul s 1:0, ali je to bilo u senci smrti, jer je na Hejselu, u divljanu navijača poginulo 39 (34 Italijana, po dva Francuza i Belgijanca i jedan Englez), a povređeno 579. Zbog toga je Uefa Liverpul, pošto su vinovnici bile njegove pristalice, i sve ostale engleske klubove isključila na pet godina iz svojih takmičenja.
Sa čisto sportske strane Hejsel je ušao u istoriju kao jedini stadion na kome su odigrane dve finalne utakmice u istom takmičenju. Bajern i Atletiko iz Madrida 15. maja 1974. su igrali nerešeno (1:1), pa je meč ponovljen 17. maja, a titula je pripala zapadnonemačkom šampionu (4:0). Slično je bilo i u finalu Kupa pobednika kupova 1964. Sporting i MTK su svoj okršaj 13. maja završili bez pobednika (3:3), pa je odlučivala nova utakmica, takođe dva dana kasnije, ali u Antverpenu gde su Portugalci pobedili s 1:0. Na Hejselu su taj kup osvojili Anderleh (5. maja 1976. pobedio Vest Hem s 4:2) i Valensija (15. maja 1980. posle 0:0 savladala Arsenal na penale s 5:4).
U finalu Evropskog prvenstva 18. juna 1972. nije bilo tolike neizvesnosti. Zapadna Nemačka je pobedila SSSR s 3:0.
Zbog Evrpskog prvenstva, koje je Belgija priredila zajedno s Holandijom, Hejsel je otišao u istoriju i na njegovo mesto je nikao stadion "Kralj Boduen", nazvan po monarhu koji je vladao Belgijom od 1951. do 1993. Novi stadion, predviđen za 50.024 gledaoca, otvoren je 1995, takođe 23. avgusta. Izgradnja je koštala pedeset miliona dolara, ali je 26. maja prošle godine Fudbalski savez Belgije otkrio da ima problema s bezbednim izlaskom, pa je odlučio da reprezentacija igra na stadionu Konstan vanden Stok. Grad Brisel se žalio, pa je na kraju potpisan ugovor s važnošću do 30. juna 2008. da belgijski državni tim ponovo bude domaćin na stadionu "Kralj Boduen".
Ivan Cvetković
[objavljeno: 23.08.2007.]
