Izvor: Blic, 13.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trenerska prevlast ostala u Srbiji
Trenerska prevlast ostala u Srbiji
BEOGRAD - Nekada 'prvi brk' zlatnog doba jugoslovenske košarke, ponovo u Beogradu. Nikola Plećaš, glavom i bradom. Legendarni as zagrebačke Lokomotive (kasnije Cibone) je od debija 1967. godine oblačio plavi dres 215 puta i zauzima šesto mesto na večnoj listi po broju reprezentativnih nastupa (ispred su samo Ćosić, Dalipagić, Jelovac, Šolman i Knežević). Danas je predsednik Udruženja košarkaških trenera Zagreba, a ujedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obavlja važnu funciju u Ustanovi za održavanje objekata u prestonici Hrvatske.
- Praktično, nikad se nisam povlačio iz sporta. Samo me nema u kvalitetnoj, vrhunskoj košarci, jer nikada nisam dobio pravu šansu da vodim dobar klub u kome bih, možda, mlađima preneo sve što znam. Bio sam u nižerazrednim klubovima u Sloveniji, Luksemburgu, radio sam i sa ženama Medvešćaka. Danas imam jedan mali klub u Zagrebu u jednom kvartu koje se zove Zapruđe. Klub su osnovali entuzijasti, 'strit-bolaši' i u takmičenju relativno dobro stojimo. Bez poraza smo - ponosno će Plećaš koji je boravak u Beogradu iskoristio da poseti stare prijatelje iz slavnih reprezentativnih dana sa kojima je osvojio 14 medalja na velikim takmičenjima (srebro na OI, zlato i srebro na SP, po dva zlata i dva srebra na EP, dva prva mesta na mediteranskim igrama i pet najsjajnijih odličja na prvenstvima Balkana) - Drago mi je što imam priliku da ponovo vidim prijatelje Dragutina Čermaka, Dragana Kapičića, Dražena Dalipagića, Rašu Radovanovića… Verujem da ću se sresti i sa Mokom Slavnićem. Sve zajedno nas vezuju izuzetni trenuci na košarkaškom i privatnom planu.
Treba li podsećati da se Plećaš, kao član prve petorke, zajedno sa Tvrdićem, Šolmanom, Skansijem i Ćosićem, 1970. godine u Ljubljani domogao prvog svetskog zlata za jugoslovensku košarku, uopšte.
- Sigurno da mi je to takmičenje ostalo u najlepšem sećanju. U Ljubljani smo prokrčili trofejni put jugoslovenskoj košarci. Međutim, ne mogu da zanemarim ni Olimpijske igre u Meksiku 1968, gde smo osvojili srebrnu medalju. Svaka pobeda nešto vredi, svaka medalja je izuzetna, izdvojiti nešto od toga je, zaista, teško. Ipak, jednu od najdražih klupskih pobeda sa Lokomotivom ostvario sam u finalu Kupa Radivoja Koraća 1972. godine - priseća se Plećaš revanš utakmice sa OKK Beogradom u kojoj je postigao neverovatnih 40 poena. Sve do 1979. godine bio je najbolji strelac svih evropskih finala, kada ga je prestigao Žarko Varajić (44 koševa u Grenoblu), sada direktor jugoslovenske reprezentacije. - Ponosan sam što sam osvajač prve 'Žućkove levice', jer je Korać bio izuzetan košarkaš koji je plenio ličnošću. Dok smo bili mladi, nadolazeći igrači svima je puno pomogao. Pored trenera i igrača iz tog doba Radivoj Korać je najzaslužniji za kvalitet tadašnje jugoslovenske reprezentacije.
Plećaš i danas rado posećuje košarkaške utakmice. U Železniku, na meču FMP - Rozeto, uverio se da je bio i ostao rado viđen gost u Beogradu. Za razliku od njegove Cibone, gde je svih ovih godina bio 'nepoželjan'.
- U Hrvatskoj je problem u tome što su direktori klubova najvažnije osobe u košarci i što oni postavljaju trenere i biraju igrače. Nažalost, u Hrvatskoj se treneri postavljaju po simpatijama, ne po kvalitetu i stručnosti. Zbog svega toga je prevlast u košarkaškoj struci ostala u Srbiji. Kod vas se čini sve ono što je košarci neophodno: imate dobre igrače, vrhunske trenere, zbog svega toga i vrhunske rezultate. Izuzetno mi je drago što imamo kontinuitet dobrih rezultata. Kad kažem 'mi', onda mislim na sve ekipe sa prostora bivše Jugoslavije. Bio bih najsrećniji kada bi se na 'fajnal-foru', kojim slučajem, našle četiri ekipe sa ovih prostora i kada bi sve nekadašnje republike SFRJ imale predstavnike na evropskim ili svetskim prvenstvima. Zašto to kažem? Jednostavno, ovo podneblje je oduvek bilo košarkaško sa izuzetnim trenerima i sa kvalitetnim stručnjacima. Želim da tako ostane i veseliću se svakom uspehu, bilo reprerezentativnom ili klupskom - kaže Plećaš, otac dva 'košarkaša-amatera', Nikole (23) i Petra (21) članova KK Zapruđe od kojih ne očekuje da ga naslede u trofejnoj karijeri.
- Od Nikole i Petra očekujem da završe fakultet i da se bave svojim pozivom, a košarku neka igraju dok im ne postane zamorna - zaključuje Plećaš. D. J. BUŽIĆ Sport je još ispolitizovan
O aktuelnim susretima Crvene zvezde sa hrvatskim klubovima u Gudjer ligi Plećaš kaže:
- Nažalost, sport je i dalje previše ispolitizovan. Politiku moramo maknuti iz sportskog rivalstva. Ako u tome uspemo dobićemo nekadašnje rivalstvo Crven zvezde i Cibone, Jugoplastike i Partizana, Olimpije i Bosne... Pustimo sportiste da pobeđuju na borilištima, ne pridajmo takvim utakmicama veliki nacionalni značaj. Bodiroga je jedinstven
Košarka nekad i sad, iz ugla Nikole Plećaša.
- Danas se previše taktizira. Trebalo bi dozvoliti odstupanja od taktičkih zamisli trenera ne bi li do izražaja došle individualne vrednosti igrača. Na žalost, mi imamo samo jednog igrača jugoslovenskog porekla koji ima pravo da odlučuje i u poslednjim sekundama, kada ne postoji drugi izlaz. To je Dejan Bodiroga. Zašto isto ne dozvoliti ostalim igračima i to u početnoj fazi napada, zašto čekati isticanje 24. sekunde ne bi li njihove vrednosti došle do izražaja – pita se Plećaš.
