Izvor: Blic, 07.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treneri robuju klupskim interesima
Treneri robuju klupskim interesima
BEOGRAD - Da li jugoslovenska košarka mora da brine za budućnost posle razočaravajućeg sedmog mesta na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, za igrače do 20 godina? Šta se, uopšte, dešava sa mladićima koji na poslednja tri velika takmičenja za kadete osvajaju zlatne medalje, a već prelaskom u juniorsku konkurenciju još od 1988. godine bezuspešno pokušavaju da se domognu najvišeg postolja.
Baš o ovome se razgovaralo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na poslednjoj tematskoj sednici Predsedništva KSJ, ne bi li se prevazišli problemi koji se mogu kasnije ozbiljno odraziti u seniorskoj konkurenciji.
- Davno je konstatovano da je prelazak iz kadetske u juniorsku konkurenciju kritičan period za jugoslovensku košarku. Zato KSJ smatra da je potrebnija bolja saradnja sa klubovima u kojima ti igrači provode najviše vremena. Ukoliko se tako nešto ne ostvari moraćemo da pristupimo drugim modelima, poput onih primenjenih u Španiji, Francuskoj ili Sloveniji. Oni su drugačiji od naših utoliko što se u tim zemljama sprovodi celogodišnji reprezentativni rad. Praktično, od početka srednje škole igrači žive zajedno u internatima, sprečava se mogućnost da menadžeri, ali sve više i roditelji odvlače pažnju tim momcima pričama o novcu, sjajnim karijerama... - kaže Predrag Bogosavljev, generalni sekretar KSJ. Konkretno, što se tiče mlade reprezentacije koja je igrala na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, Bogosavljev smatra da joj je nedostajalo i malo sportske sreće.
- Puno napora je uloženo ne bi li reprezentacija imala dobre uslove tokom dvomesečnih priprema. Međutim, videli ste, u četvrtfinalu smo eliminisani od Španije sa 'pola koša', a to je bilo prvo i jedino vođstvo našeg rivala. Grci su postali šampioni Evrope u tom uzrastu, a Jugoslavija ih je pobedila bez većih problema u grupi - dodaje generalni sekretar KSJ.
O razlozima 'usporavanja' igračkog razvoja u juniorskom uzrastu priča Vladislav Lučić, trener poznat po ukazivanju šansi 16-godišnjacima u prvom timu (Stojaković, Radmanović, Tica, Rakočević...).
- Naši klubovi, samim tim i treneri kojima se rezultatski neuspesi ne praštaju, nemaju dovoljno kuraži da ukažu šansu mladima. Jedini ko to trenutno čini u Jugoslaviji je Duško Vujošević, trener Partizana. Stoga je Krstić tako brzo napredovao, ali je on bio nedovoljan da bi se na EP ostvario neki veći uspeh. Sekulić, recimo, nije imao mesta u Budućnosti, a Aleksić i Koprivica, kao nosioci igre Beopetrola pre tri godine, odnosno Crvene zvezde, minulu sezonu su više proveli na klupi nego na parketu. I Hemofarm dobro radi. Daje šansu Miličiću i Vučiniću. Oni su postali standardni prvotimci, ali će tek pokazati talenat koji poseduju. Svi ostali timovi 'švercuju' starije igrače zarad trenutnog uspeha. I pritisak roditelja na decu košarkaše Lučić smatra kao jednim od razloga promene u razmišljanju i igrama u tinejdđerskom dobu.
- Živimo u vremenu gde je bolje biti sportista nego doktor nauka. Male plate, teška ekonomska situacija u državi, sve više negativno utiču na decu. Greška klubova je u tome što dozvoljavaju da se roditelji približe trenerima, stručnom štabu, upravi, igračima. Recite mi da li su u karijerama Kićanovića, Slavnića, Divca, njihovi očevi tražili da im sinovi igraju u prvom timu. Košarkaš se ne postaje tako - zaključuje Vladislav Lučić. D. J. B.
