Izvor: Politika, 18.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trener bez poraza
Udetinjstvu je sedam godina bio strelac u Paliluli i, istovremeno, fudbaler u Karaburmi, Beogradu i nakratko OFK Beogradu, jer mu je otac uoči upisa u srednju školu rekao: „Batali to”...
I Dragan Jović je batalio sport sve do sedamnaeste godine, a brzinu, elastičnost i kondiciju jačao je baveći se brejk-densom koji mu je doneo prvu šampionsku titulu bio je prvak Srbije. A onda je, zajedno sa sadašnjim kumovima Lekom i Bojanom, odlučio da se bavi nekim borilačkim sportom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rečeno učinjeno. Otišli su u Sportski centar Vra„čar” i posmatrali treninge u raznim istočnjačkim sportovima i opredelili se za tekvondo, oduševljeni nožnim teh„nikama” koje je demonstrirao trener i pionir tekvondoa u Srbiji Dragan Petrović.
I 1987. Dragan Jović – Gale počeo je da upija tehnike i filozofiju ovog korejskog sporta, a već naredne postao je najbolji u svojoj kategoriji i započeo desetogodišnju dominaciju na domaćim ringovima od 1988. do 1998. nije doživeo nijedan poraz. Na stranim, posle prvih uspeha, zakačile su ga sankcije. „U to vreme nije bilo elektronske opreme i sudije su odlučivale o pobedniku, a mi smo dolazili iz omražene Srbije i najmanje polovinu borbi gubili nepravednim sudijskim odlukama”, tvrdi Dragan Jović, koji je jednu nepravdu doživeo i na domaćem ringu. Imao je 27 godina i zbog prvog „režiranog” poraza posle 10 godina nepobedivosti eliminisan je iz reprezentacije.
Do tada je bio trener i takmičar, jer je još 1991. s prijateljima osnovao Tekvondo klub „Galeb”, pošto je Dragan Petrović sugerisao svojim učenicima da „krenu po Srbiji” i omasove tekvondo, a tada se potpuno posvetio trenerskom poslu u klubu, a zatim i u reprezentaciji (1998–2008).
„Galeb” je do pre šest godina funkcionisao iznajmljujući školske sale i seleći se po Beogradu iz jedne u drugu, a onda im je Ministarstvo prosvete stalo na put, ili bolje rečeno otvorilo novi, odlukom da se svi zakupci izbace iz školskih sala. Dragan Jović je tada na nagovor supruge Vladane, takođe nosioca crnog pojasa u tekvondou, krenuo u kupovinu nekih garaža u Ulici Nikodima Miloša. Naravno, nisu imali novca niti bilo kakve garancije da će im se „projekat” isplatiti, tek prodali su stan i otišli u podstanare s troje dece, podigli i kredit za opremanje kluba i – napravili olimpijskog šampiona.
Dragan i Vladana Jović i troje njihove jedanaestogodišnje dece reč je o trojkama i svi troje već imaju crni pojas 1. dan – više nisu podstanari. Dragan je kao trener dobio nacionalno priznanje za doprinos razvoju i afirmaciji sporta i zahvaljujući tome ušao u novi kredit i kupio stan za svoju porodicu.
U projekat „olimpijsko zlato” s Milicom Mandić ušao je pun vere u sopstveno znanje i talenat i vrednoću svoje učenice, oformio tim stručnjaka svih profila i već po osvajanju olimpijske norme najavio borbu za zlato u Londonu. Sada tvrdi da će Milica vladati još dva olimpijska ciklusa, a da će joj se ubrzo pridružiti neki novi klinci, jer „Galeb” posle smene generacija ponovo ima najbolje kadetkinje i juniorke u Srbiji, a dugogodišnja saradnja s klubom „Azad”, najboljim predstavnikom iranske tekvondo škole, koja je nadjačala korejsku, omogućiće i njihovo takmičarsko uzdizanje, možda i do olimpijskih visina.
Živko Baljkas
objavljeno: 19.08.2012.
