Izvor: Blic, 01.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trbojević: I učiteljice su nam slale dojave
Prosečan ljubitelj fudbala na pitanje – šta vezuje Ljajića, Smiljanića, Sulejma-nija, Gulana, Babovića i Veselinovića – odgovorio bi da je to boravak u omladinskoj školi Partizana. Nešto bolji poznavaoci prilika dodali bi i – čika Trba.
Dušan Trbojević, glavni skaut omladinske škole Partizana, „izmislio je" pomenute fudbalere, u godinama koje su iza nas prokrstario Srbijom uzduž i popreko, a neke procene govore da je svojim oštrim okom klubu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Humske doneo za sada oko 20 miliona evra. Tu se priča ne završava, pred
Partizanovi plusevi
Adem Ljajić
Mančester junajted
Datum rođenja:
29. septembar 1991.
Najskuplji mladi igrač u istoriji Mančestera
Obeštećenje Partizanu:
10 miliona evra
Milan Smiljanić
Espanjol
Datum rođenja:
19. novembar 1986.
A i mladi reprezentativac
Obeštećenje Partizanu:
3,5 miliona evra
Nikola Gulan
Fjorentina
Datum rođenja:
23. mart 1989.
Mladi reprezentativac i reprezentativac Evrope do 17 godina
Obeštećenje Partizanu: 2,5 miliona evra
Partizanovi minusi
Miralem Sulejmani
Ajaks
Datum rođenja:
5. decembar 1988.
A reprezentativac
i najbolji mladi igrač Holandije u 2008.
Obeštećenje Partizanu:
250.000 evra
Borko Veselinović
Inčon
Datum rođenja:
6. januar 1986.
Najbolji strelac
omladinskog EP
Obeštećenje Partizanu:
250.000 evra
Stefan Babović
Nant
Datum rođenja:
7. januar 1987.
A i mladi reprezentativac
Obeštećenje Partizanu: 60.000 evra
Trbojevićem su novi izazovi, a šegrti iz njegove radionice tolikom brzinom se pretvaraju u kalfe i majstore, da onda i ne čudi što je predsednik Partizana Dragan Đurić posle potpisivanja ugovora Adema Ljajića sa Mančester junajtedom rekao: „Budućnost je u našoj školi, napravićemo nova četiri Ljajića, pa se prodaja jednog neće osetiti."
– Moja lična karta je Adem Ljajić, ali i generacija 1986. godišta. U njoj su potekli Veselinović, Smiljanić, Pajović, Pavlović, Nebojša Marinković, nešto mlađi Babović. Tu generaciju vodio sam od pretpetlića do omladinaca i predao ih na kaljenje u Teleoptik. Smatram da Veselinović i, naročito, Babović nisu dobili pravu šansu u prvom timu Partizana, a slično važi i za Pavlovića, Pajovića i starijeg Marinkovića.
Koliko je dug put stvaranja igrača za prvi tim?
– Trener mlađih kategorija u isto vreme mora da bude: tata, mama, učitelj, drug i stručnjak. Prolazi se kroz period od prvih ozbiljnih fudbalskih koraka, preko ljubavnih, školskih i drugih problema, do igrača koji može da se uhvati u koštac sa profesionalizmom. Nikog ne smeš da odbiješ, iz dugogodišnjeg iskustva naučio sam da svakom detetu treba dati šansu da pokaže šta zna. Sve je džabe ako trener mlađih kategorija nije entuzijasta, ako se ne vraća u prvi razred. Ja sam imao sreću da me dugo trenira čika Ćele Vilotić, od njega sam mnogo naučio. Upijao sam znanje i od Mirka Damjanovića, Mlađe Mitrovića, Nedeljka Kostića, za kojeg mogu da kažem, iako sam sjajno sarađivao i sa Vladicom Kovačevićem, da je kao direktor škole najzaslužniji što Partizan na našim prostorima ima najrazvijeniju skautsku službu.
Na razne načine dolazili ste do informacija o talentovanim dečacima?
– Sa svih strana nam stižu dojave. Od igrača koji su već napravili ime, jedino nisam trenirao Sulejmanija, ali kad smo s pionirima igrali protiv BSK-a iz Batajnice video sam koliko je lagano „mešao" našu odbranu iako je bio dve godine mlađi. Konsultovao sam se sa kolegom iz BSK-a Banetom Rnićem i doveli smo ga kroz par meseci. Gulana mi je preporučila sestra od tetke, učiteljica u jednoj beogradskoj školi: „Ima jedan dečko, ne mogu drugi loptu da mu oduzmu, a kad im dam da trče, ostavi ih po ceo krug." U šaljivom tonu sam joj odgovorio:"Drži se ti kutlače i dnevnika", ali kad sam ga kasnije video, odao sam joj priznanje rečima, „kad god vidiš nekog, pošalji ga".
Posebna priča vezana je za Ljajića?
– Adema sam uočio na selektivnoj utakmici Zapadna Srbija – Beograd u Velikom Gradištu. Bio je sitan, nisu mu se videla kolena od šortsa i štucni, a dres mu je visio kao na motki za sušenje, koliko je bio slabašan. Posle meča prišao sam roditeljima i dobacio u prolazu: „Mora više da jede." Otac se „upecao": „I ja mu to stalno govorim", a ja jedva dočekao: „Znate kad će da jede više? Kad dođe da trenira u Partizan." Njima se oči odjednom raširile, spomenuli smo našeg nekadašnjeg igrača Bajru Župića, sve ostalo je bajka. Doveli smo ga sa 14 godina, 10. oktobra 2005, a na 17. rođendan, 29. septembra prošle godine dobio je zvaničan poziv da ode u goste Mančester junajtedu.
Ima li onih za koje ste znali odmah da će postati igrači, i obrnuto, onih koji su mnogo obećavali a još se nisu dokazali?
– Za Babovića, Sulejmanija i Ljajića sam video odmah, radi se o plemenitim znalcima koji su istovremeno po svojim karakteristikama slični i različiti. Verovao sam da će vreme u Partizanu obeležiti Tomislav Pajović, braća Nebojša i Nenad Marinković, Predrag Pavlović, Miloš Bosančić, videćemo u budućnosti šta će od njih biti, kao i sa sadašnjim prvotimcima Obradovićem i Jovanovićem.
Kroz dugogodišnji rad uočili ste i neke probleme?
– Činjenica je da iz naše škole ne izlazi dovoljan broj defanzivaca, od kojih bi se kroz filter do prvog tima probili najbolji. Realno stanje je da su naše mlađe selekcije toliko dominantne u domaćim okvirima da defanzivni igrači nemaju priliku da se nadograđuju iz utakmice u utakmicu, pa tek kad odemo u inostranstvo na turnire vidimo koliko smo u tom segmentu „tanki".
Roditelji se danas često apostrofiraju kao problem?
– Sa roditeljima razgovaramo o svemu, osim o struci. Svaki razgovor prekida se kad krene priča o tom segmentu fudbala – završio je Trbojević.
Obradović hteo da se vrati u Obrenovac
Koliko je fudbal nepredvidljiv, govori priča o Ivanu Obradoviću, A-repre-zentativcu Srbije koji je, takođe, bio na prekretnici, a Partizan je nedavno odbio ponudu CSKA iz Moskve od šest miliona evra na ime obeštećenja.
– U jednom trenutku bio je rezerva u Teleoptiku, hteo je da se vrati u Radnički iz Obrenovca. Savetovao sam ga da trenira i da se strpi par meseci. Onda se Lazevski povredio, otvorilo se mesto u prvom timu, dobio je šansu i sad je A-reprezentativac Srbije – kaže Trbojević.
Smiljanić vodio saigrače u Mekdonalds na čast
Zanimljiva priča vezana je za Milana Smiljanića, prvotimca Espanjola.
– U jednom trenutku otpisan je iz naših mlađih kategorija kao nedovoljno talentovan i, razočaran, prestao je da trenira. Posle tri meseca pauze vratio sam ga i rekao da će iz Partizana otići u inostranstvo kao kapiten. Svi su me gledali u neverici. Prvi novac zaradio je na jednom turniru u Rumuniji, kao najbolji igrač dobio je sto dolara. Tada sam mu rekao: „Ako hoćeš da imaš lovu, moraš i da je izvadiš iz džepa. Pusti nas iz stručnog štaba, ali bez drugara ne bi bio proglašen za najboljeg igrača turnira." Kad smo se vratili u Beograd, odveo je celu ekipu na čast u Mekdonalds.
