Izvor: Blic, 06.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titula sa Zvezdom je moja
Titula sa Zvezdom je moja
HELSINKI - Mihajlo Pavićević, bivši trener Mornara, Crvene zvezde i juniorske reprezentacije Jugoslavije već treću godinu sa uspehom radi u dalekoj Finskoj. I pored osvojene duple krune sa ekipom Honka i 'najlepših trenutaka u životu' koje provodi u gradiću Espo, nadomak Helsinkija, našeg stručnjaka i dalje tište okolnosti pod kojima je neočekivano napustio zemlju. - Koliko god da sam oduševljen rezultatima koje sam postigao sa Honkom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i fantastičnim uslovima za život i rad u ovoj predivnoj zemlji, još ne mogu da zaboravim nepravdu koja mi je učinjena u Crvenoj zvezdi.
Priča se odnosi na osvojenu šampionsku titulu 1998. godine, na poslednje dve utakmice finala plej-ofa sa FMP Železnikom.
- Sećate se da su posle mog prvog odlaska iz Zvezde na klupi sedeli Žeravica, Ludvig i Lučić. Kada je Zvezda izgubila prvi meč u 'Pioniru', iz kluba su me u ponoć, sasvim neočekivano pozvali da preuzmem ekipu i probam da osvojim šampionsku titulu. Ubeđen sam, da su me zvali preko dana sigurno ne bih prihvatio, ovako sam bio zatečen pa možda zato i nisam odbio tu suludu ponudu. Ispostavilo se da je napravljen pravi potez, mi smo u naredne dve utakmice u Železniku pobedili i posle dugog godina osvojili naslov prvaka države, a o meni se pričalo kao da sam oteo nekome titulu. Naravno, tu ne umanjujem udeo prethodnih trenera, ali mojom filozofijom je u finalu osvojen trofej, ne njihovom, jer smo za tri-četiri dana potpuno promenili stil - kaže Mihajlo Pavićević.
I pored osvojene titule, deo Zvezdinih navijača dočekalo je Pavićevića kao klupskog 'neprijatelja broj jedan'. Četiri godine kasnije iz Finske stiže objašnjenje: - Svi znaju da su u klubu postojale dve struje koje su radile jedna protiv druge, a zastupali su ih Boban Mladenović i Voja Stojaković. Govorilo se da sam Vojin čovek, verovatno zato što sam hvalio poteze uprave, a Stojakovića sam upoznao tek kad sam došao u Beograd. Jeste, pričao sam da je on najzaslužniji za osvajanje titule iz prostog razloga što je doveo sve igrače koje sam želeo. On je taj koji je obezbeđivao novac. Na drugoj strani, Boban Mladenović je bio zadužen za prljave poslove i sa navijačima je napravio dil da me na prvoj sledećoj utakmici izvižde i da traže moju ostavku. Očigledno u Jugoslaviji moraš da pripadaš nekom trenerskom lobiju. Na osnovu mišljenja naših stručnjaka koji rade u inostranstvu stvara se slika o svima nama, samo jedna njihova reč može da utiče na trenersku sudbinu. Zbog svega toga sam odlučio da napustim zemlju.
I pored svega, Pavićević nema za čim da žali.
- U Finskoj su me odlično prihvatili. Klubu sam posle 23 godine doneo prvu šampionsku titulu i to ljudi ovde izuzetno cene. Zbog svega stižu brojne ponude, ali kad čovek pronađe porodični mir, novac i nije toliko važan - zaključuje Mihajlo Pavićević. D. J. B.
Kola nikad ne zaključavam
Pavićević kaže da se u Finskoj našao savim slučajno.
- I danas me mnogi prijatelji pitaju kako izdržavam u Finskoj, mora da je mnogo hladno. Ja sam s mora, baš mi je taj sneg nedostajao i potpuno sam se uklopio u taj ambijent kao iz bajke. Finska je predivna zemlja, jedna od najsigurnijih i najuređenijih u Evropi. Evo, ne pamtim kada sam poslednji put zaključao vrata od automobila. Čitavoj mojoj porodici je ovde lepo i nemam razloga da još razmišljam o odlasku, iako bih ponovo voleo da preuzmem neki jugoslovenski klub. Na reliju sa Hakinenom
Mika Solberg, gazda Košarkaškog kluba Honka, jedan je od najuticajnijih ljudi u Finskoj, a interesantno da je on i kum sa Mikom Hakinenom, poznatim pilotom Formule1. - Pošto su obojica zaljubljenici u auto-trke svake godine odlazimo na razne relije koji posle zimskih sportova privlače najveću pažnju. Na jednom reliju sam i ja učestvovao, ali nisam imao šta da tražim u žestokoj konkurenciji. Ipak su Finci veliki majstori za volanom.
