Izvor: Sportski Žurnal, 04.Okt.2011, 11:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tipsarević posle prve titule: Poboljšao sam se

De­ce­ni­ja  je tre­ba­lo da pro­đe da Jan­ko Tip­sa­re­vić, pr­vi ju­ni­or sve­ta 2001. go­di­ne, do­đe do pro­fe­si­o­nal­nog pr­ven­ca u ka­ri­je­ri. Taj pr­vi po­lju­bac uti­snut na ATP tro­fe­ju u Ku­a­la Lum­pu­ru osta­će za­u­vek u naj­lep­šem se­ća­nju. Kao ne­ko ko je du­go, du­go če­kao de­te, pro­šao kroz mno­ge gol­go­te, is­ku­še­nja i ko­nač­no ima u ru­ka­ma ova­plo­će­ne sno­ve.

Od­i­grao >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << je Jan­ko 149 tur­ni­ra za de­vet go­di­na pro­fe­si­o­nal­ne ka­ri­je­re ali tek ove se­zo­ne je sa­zreo u sva­kom smi­slu - da ko­nač­no sta­ne na šam­pi­on­sku li­stu. U go­di­ni ko­ja ima sve atri­bu­te ma­gič­ne jer je po­sle ma­le­zij­skog tri­jum­fa opet do­šao do 13. me­sta svet­ske li­ste. Naj­bo­ljeg. Sjaj­nog.
– Ose­ćam da sam po­bolj­šao te­nis, ali je naj­va­žni­ja stvar od­luč­nost – zna Tip­sa­re­vić šta je to što ga je po­kre­nu­lo do mak­si­mu­ma. – Pret­hod­nih go­di­na na Tu­ru sam igrao raz­mi­šlja­ju­ći da uži­vam u vre­me­nu sve dok tra­je, da po­be­đu­jem što vi­še mo­gu bez po­sta­vlja­nja od­go­va­ra­ju­ćih ci­lje­va. Ove se­zo­ne je raz­li­ka što sam po­sta­vio ci­lje­ve a to je da do­đem do top 20 i osvo­jim ti­tu­lu. Pre­sre­ćan sam što se to do­go­di­lo ove ne­de­lje po­sle dva fi­na­la u ko­ji­ma sam gu­bio u 2011. Još mi pred­sto­ji ne­ko­li­ko tur­ni­ra i za­i­sta se na­dam da ću na­sta­vi­ti da igram ova­ko.
Ne po­sto­ji čo­vek ko­me ni­je ja­sno da je do­mi­na­ci­ja srp­skog te­ni­sa na pla­ne­tar­nom ni­vou, na če­lu sa No­va­kom Đo­ko­vi­ćem, po­če­la od osva­ja­nja Dej­vis ku­pa u de­cem­bru 2010. Ta­da su svi na­ši igra­či do­bi­li tu pre­ko po­treb­nu si­gur­nost i za­to sa­da sa po­no­som is­ti­če­mo po­da­tak da ima­mo tri igra­ča u top 20. na sve­tu i broj 3 u du­blu.
Ka­ko do­ži­va­lja­vaš tu pri­vi­le­gi­ju da si deo sjaj­ne ge­ne­ra­ci­je Sr­ba?
–Jed­na od stva­ri ko­ju za­i­sta ose­ćam je­ste da nas sve to vu­če da igra­mo sve bo­lje – kon­sta­tu­je 27-go­di­šnji Be­o­gra­đa­nin i do­da­je. – Ne­ma nas mno­go, ali nas ne­ko­li­ko pra­vi­mo sjaj­ne re­zul­ta­te. Ne­ve­ro­vat­na je pri­vi­le­gi­ja gle­da­ti sa pr­vog se­di­šta svet­skog igra­ča broj 1 i šta on ra­di.
Ve­li­ka Jan­ko­va vr­li­na je­ste što je uvek bio iskren i otvo­ren pre­ma oni­ma ko­je po­štu­je i ce­ni. Pri­ja­te­lji ka­kav je No­vak ima­ju ne­pro­ce­lji­vu vred­nost.
– Ja sam je­dan od mo­ma­ka ko­ji se ne sti­di da ga pi­ta sve što me in­te­re­su­je ka­da smo na tur­ni­ri­ma – šta mi­sliš ka­da se vra­ćaš u meč, šta mi­sliš ka­da je va­žan tre­nu­tak, na šta se fo­ku­si­raš ka­da ser­vi­raš i ka­da pro­tiv­nik ima brejk po­en... Do­bi­ja­ti sve ove sa­ve­te je eks­trem­na pri­vi­le­gi­ja i ose­ćam da nam sva­ki naš raz­go­vor  do­no­si za  naj­ma­nje 10 pro­ce­na­ta bo­lju igru.
E, pa tih de­set pro­ce­na­ta za de­set go­di­na da­lo je „stot­ku“ za Jan­ka i sa­da stvar­no mo­že da ka­že da je is­po­što­vao ide­ju vo­di­lju omi­lje­nog Ni­čea da je „ge­ni­je onaj ko­ji uži­va u ma­lim tre­nu­ci­ma po­sto­ja­nja ge­ni­ja“.

Nastavak na Sportski Žurnal...