Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiketi odveli na robiju
Međunarodne fudbalske federacije stavljaju pod lupu sportske kladionice, a kod nas se još 1963. zbog nameštanja na sportskoj prognozi išlo u zatvor
Prema vestima sa Izvršnog odbora Evropske fudbalske federacije (Uefa) u Zagrebu sportske kladionice treba da se stave pod lupu. Zbog ogromne zarade kladioci su iz pogađača rezultata kadri da se preobrate u njihove kreatore.
S tom nevoljom se naša javnost upoznala pre 45 godina. Veće trojice Okružnog suda u Šapcu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojim je predsedavao Borivoje Kocić, osudilo je 24. juna 1963, u takozvanoj aferi „tiket”, 24 osobe od 25 optuženih.
Najveća kazna – četiri godine strogog zatvora – izrečena je prvooptuženom Tomislavu Čulini, studentu. Tipograf Stjepan Sinković je dobio tri i po godine, buregdžija Ivica Milićević i službenik Vlada Ljubić po godinu i po, a službenik Viktor Leskovar godinu i četiri meseca. Svi su oni bili iz Zagreba, ali su imali pomagače i u drugim gradovima.
„Kada je Mačvin desni half Milorad Popović, na utakmici sa Proleterom, 7. decembra prošle godine u Šapcu, u poslednjim minutima igre dao jedini gol čitave utakmice – sigurno da nije mogao ni pomisliti da će taj njegov pogodak početi da odmotava klupko najveće posleratne afere u našem fudbalu”, pisao je beogradski „Fudbal” 22. januara 1963. „Jer, prema „dogovoru” njegovih saigrača Milinkovića i Opalića sa „organizatorom” Čulinom, večitim studentom iz Zagreba, tu utakmicu Mačva je „trebalo” da izgubi – da bi Čulina zaradio koji milion više. A zato bi Milinković i Opalić dobili po 200.000 dinara. Čulina je protestovao što „dogovor” nije bio ispunjen, Milinković i Opalić pokušali su da se opravdaju (jer su primili „akontaciju” od po 20.000 dinara), pa su Čulini rekli da su pre utakmice dali novac baš Popoviću. Čulina, „vredan i agilan” u svome „posllu”, otišao je Popoviću da mu traži pare natrag – jer nije postupio „korektno”. Popović, naravno, bio je zabezeknut. Jedva je uspeo da ubedi Čulinu da novac nije primio. Posle nekoliko dana, Popović je čitavu stvar prijavio. I klupko je počelo da se odmotava.”
Čulina i kompanija su na taj način dve godine dolazili do para. Počeli su 1961. letnjom ligom malih klubova u Zagrebu, koja je i bila osnovana da Sportska prognoza ne bi imala mrtvu sezonu. Vremenom su sve više ulazili u štos, pa su počeli da mešetare i u većim rangovima takmičenja. Do Prve lige, istina, nisu stigli, mada se Čulina hvalio da je najveći dobitak – devet miliona dinara (novine su tada koštale 20 dinara) – dobio u 16. kolu Sportske prognoze (22. april 1962) zahvaljujući tome što je Vojvodina u Beogradu pobedila Partizan s 3:2. Tada je imao jednu kolonu s 12 pogodaka (maksimalno) i 15 s 11. Po sopstvenom priznanju tada je uložio pola miliona dinara, koje mu je navodno dala majka od prodatog imanja, a kazao je i da je prodao tri odela i radio-aparat da bi mogao da se kladi.
U toj aferi je od poznatih sportista spominjan bek Vojvodine reprezentativac Slavko Svinjarević. Međutim, ispostavilo da je to bio pokušaj da se okleveta.
Čulina je na suđenju tvrdio da je „fenomen kad je u pitanju sportska prognoza”. Pokazao je izuzetno pamćenje, pa se odlično sećao svih rezultata, broja kola, imena igrača, parova na tiketima, pa čak i rezervnih parova. Međutim, bilo je i kola u kojima je gubio mnogo para. Tako je jednom uplatio milion dinara, nešto dao i za lažiranje, a izvukao samo 12.000. Događalo se da pojedini fudbaleri uzmu novac, ali ne lažiraju utakmicu, dok su neki vraćali novac, jer su se predomislili.
U samo jednom kolu je njegova grupa uplaćivala po šest hiljada kombinacija. Za „siguran” dobitak Čulini su bila potrebna četiri sigurna ishoda. Na kraju je dobio četiri sigurne godine iza rešetaka.
I. Cvetković
[objavljeno: 02/02/2008]
