Izvor: Blic, 02.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tata, izvini!
Tata, izvini!
Na velikim utakmicama rađaju se veliki igrači. Na pravom putu da to postane je 19-godišnji Teodosić koji je već na debiju u dresu FMP-a dobio nadimak Miloš Veliki.
Epitet junaka prvog kola Jadranske lige prikačio je sebi posle pobedničke trojke u poslednjoj sekundi nad Crvenom zvezdom (95:94). Plejmejker ekipe iz Železnika, koji je prošle sezone bio na pozajmici u čačanskom Borcu, još jedan je svetli primer i ponos FMP-ove škole košarke. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Koš preko ruku Stiva Markovića sigurno će pamtiti celog života.
- Nemojte me samo pitati kako sam postigao tu trojku, odgovor ni ja ne znam - dečački je priznao Miloš dok je u mraku ispred dvorane u Železniku primao čestitke roditelja i prijatelja.
- Uopšte nije bio dogovor da se na ovakav način završi naš poslednji napad, sve je ispalo spontano. Bilo je dva razlike za Crvenu zvezdu, trener Vukoičić je od nas tražio da napadnemo koš ulazom, da sačekamo možda i faul pa da s bacanja izborimo produžetak. Ispalo je da nisam više imao dovoljno vremena, ispalio sam loptu van linije 6,25 metara, priznajem, nisam ni video koš u tom trenutku, ali hvala bogu, pogodio sam cilj. Lepši debi nisam mogao ni da zamislim - rekao je Miloš.
Porodica Teodosić navijački je orjentisana kao zvezdaška, ali je Milošu iste večeri sve oprošteno.
- Otac mi je veliki simpatizer Crvene zvezde, bio je na stadionu u Bariju u noći kada se proslavljala titula evropskog šampiona, ne krijem ni da sam ja poklonik crveno-belih, ali u košarci svi navijamo za FMP. Ako se i ljute, brzo će ih proći - uz osmeh će Miloš.
Prva asocijacija, posle načina i stila kojim je Teodosić ubacio pobedničku trojku Zvezdi bila je - kao Đorđević u Istanbulu, samo s druge strane terena.
- Ko još na treninzima, kao klinac, nije kopirao tu Đorđevićevu trojku? Znate ono, odbrojavate 3, 2, 1... a onda mi Rašić odglumi sirenu, ja šutnem, neki put pogodim, drugi put ne. Ovog puta je to zaista možda i bila kopija Đorđevićevog čuvenog šuta, ali i pravo slavlje, ne igra - konstatovao je Teodosić.
D. J. Bužić
