Izvor: Politika, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tako je govorio selektor Havijer Klemente
Havijer Klemente, Bask, Mali Napoleon, kako su ga prozvali novinari u Španiji, otišao je iz srpskog fudbala neobavljena posla. Prvi selektor stranac nije uspeo u nastojanju da našu reprezentaciju odvede na Evropsko prvenstvo naredne godine u Austriji i Švajcarskoj. Doživeo je, zajedno sa nama, neuspeh, a na rastanku je "otvorio dušu". Naveo je u svom izveštaju Izvršnom odboru FSS da naši fudbaleri, između ostalog, "nemaju iskustva na najvišem nivou", "da su igrači fudbalski nedovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obučeni još u mlađim kategorijama", da "u svojim timovima nisu vežbali kolektivnu igru i da nemaju naviku da protiv slabijih rivala igraju maksimalno angažovano". Dodao je i da nemaju ni praksu na najvišem nivou, da neke važne stvari nisu naučili od svojih trenera, kao što su kolektivna igra u napadu i odbrani..., ali je ukazao i na nezadovoljavajuću individualnu tehniku!
Razloge neuspeha dopunio je činjenicom da na nekim važnim susretima nisu igrali najbolji, poput Stankovića, Žigića...
Saopštio nam je ono što nismo želeli da čujemo, što nikako ne prija našem uhu i fudbalskoj sujeti...
Koliko je danas verovatno više ne tako simpatični Bask u pravu, i da li ćemo se opredeliti da njegove reči shvatimo dobronamerno, ili ćemo po našem lošem običaju reći da se bivši selektor posle neuspeha "vadi" i skida krivicu sa sebe, a potom ga brzo zaboraviti i dalje verujući da smo evropska sila, samo eto, nismo imali sreće?
Što pre Klementeove reči, ma koliko bile lapidarne, shvatimo ozbiljno, ubeđeni smo, biće bolje po naš fudbal. Jer, priznajmo da ni u jednoj utakmici kvalifikacija nismo delovali moćno, ubedljivo, ni u kolektivnoj igri, ni pojedinačno. Razbacani po raznim klubovima širom evropskih liga, momci u crvenim dresovima retko kad su delovali homogeno, pokazivali individualnu klasu, anticipirali poteze svojih saigrača, izveli duhovitu akciju, solo prodor, "šekijevsko", "piksijevsko" dodavanje... O nekoj uspešnoj solo akciji koja bi rezultirala pogotkom da i ne govorimo. Ni o moralnoj čvrstini, samopouzdanju, upornosti, borbenosti i kad ne ide i kad je rezultat nepovoljan, takođe.
Posebno je teško pala "optužba" upućena trenerima o slabom radu sa mlađim kategorijama.
Možda baš tu i leži "zec" neuspeha u ovim, a možda i u narednim kvalifikacijama? Da li ćemo imati vremena da stvorimo novu generaciju u dogledno vreme, ako znamo da u mlađim kategorijama u bilo kom našem klubu ni na vidiku nema istaknutog talenta. Šta je sa nekada čuvenim školama fudbala u našim najpopularnijim klubovima? Hoćemo li i ono malo što se ponegde pojavi, brže-bolje prodati, ili ćemo se opredeliti za povratak našoj fudbalskoj školi i prilagoditi je visokim evropskim i svetskim standardima, što bi bio jedini ispravan put?
Moramo prihvatiti i činjenicu da naši igrači, ovde toliko hvaljeni i promovisani u zvezde posle prvog uspelog driblinga, ili postignutog gola, kasnije u Evropi, uz časne izuzetke, odlaze u anonimnost. Ali, zato ih i dalje skoro svakodnevno viđamo po našim medijima gde daju intervuje i pričaju o tome kako su spremni u svakom trenutku da se odazovu pozivu u reprezentaciju i "ostave srce na terenu". Nešto tu nije u redu i to treba otvoreno reći. Na jednoj strani evropski milje, na drugoj nižerazredni efekti u reprezentaciji.
Pitanja je mnogo, možda i previše, a odgovora je, nažalost, malo.
Nećemo ih ni dobiti ukoliko zabijemo glavu u pesak i nastavimo dalje kao da se ništa nije dogodilo.
A ako oni najodgovorniji to ne vide i misle da će se sve nastaviti po starom, neka pogledaju tribine naših najvećih fudbalskih hramova kako iz dana u dan postaju sve praznije. Nismo valjda već zaboravili Poljsku i Kazahstan? Pravi ljubitelji fudbala ne mogu se prevariti.
I, vratimo se na kraju Klementeu, ubeđeni da nije tražio pokriće za sebe kada nam je rekao to što je rekao – neprijatnu istinu o nama. Verovatno bi nam više prijalo da je na odlasku izjavio: "Ja sam kriv, vi ste najbolji...". Ali, nažalost, nije tako. Prijatelji su nam oni koji nam dobronamerno ukazuju na greške, a ne oni koji nas mnogo hvale. Slično je govorio i Arčibald Rajs, Švajcarac, čovek koji je neizmerno voleo Srbe, ali je jasno uvideo i greške koje, zahvaljujući pre svega svom karakteru – činimo. I ukazivao na njih... Nažalost, nismo ga mnogo slušali.
[objavljeno: ]
.jpg)
