Izvor: RTS, 20.Maj.2014, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna sprintera sa Jamajke
Trčanje po travi, čudesna biljka jam, genetske predispozicije, simetrija kolena, posebni metodi treninga samo su neke od stvari koje se pomenu da se objasni dominacija sprintera sa Jamajke. I pored svih pokušaja, Jusein Bolt, Johan Blejk, Veronika Kembel Braun i ostali sprinteri i sprinterke sa ovog karipskog ostrva i dalje su nedokučiva tajna za ostatak sveta.
Kada se priča o sprinterima sa Jamajke i njihovim neverovatnim uspesima na svetskoj sceni, oni se najčešće gledaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kroz prizmu najbržeg čoveka na planeti, Juseina Bolta, ali i odnosa sa poznatim američkim sprinterima koji mu trenutno gledaju u leđa.
Kada mala ostrvska nacija sa manje od tri miliona ljudi u trkačkim disciplinama potpuno zaseni najmoćniju zemlju na svetu koja u sportske programe ulaže neverovatne sume novca, logično pitanje koje se postavlja je: U čemu je tajna uspeha?
Još pre Jusaina Bolta, Johana Blejka, Asafe Pauela kada su sprinteri i sprinterke sa Jamajke preuzeli apsolutnu dominaciju kratkim stazama, postojao je veliki broj takmičara sa ovog ostrva koji su ostavili dubok trag u svetskoj atletici. Linford Kristi, Donovan Bejli i Ben Džonson, samo su neki od rođenih Jamajčana koji su medalje osvajali pod zastavama drugih država. I dalje ne postoji odgovor zašto je Jamajka pogodno tle na kojem rastu najbrži ljudi na planeti.
Podstaknuti uspesima Juseina Bolta i njegovom apsolutnom dominacijom, ali i impresivnim rezultatima drugih jamajčanskih sprintera i sprinteki u poslednje vreme, američki mediji često spominju doping kao objašnjenje takve situacije. Naravno ovakvo objašnjenje uspeha jamajčanskih brzoprugaša je neukusno, ali njihovi rezultati i dalje ostaju jedna od najvećih sportskih misterija.
Istraživanja vezana za atletičare sa Jamajke protezala su se od sportskih i socioloških, do antropoloških i medicinskih. Nakon svega, nije nađen takozvani „brzi gen" koji je postao „sveti gral" atletike, ali je otkriven niz faktora koji zajedno donekle pružaju objašnjenje zašto najbrži ljudi na planeti dolaze sa Jamajke.
Za Jamajčane atletika, tačnije trčanje na kratkim prugama, smatra se nacionalnim sportom. I pored popularnosti fudbala i nekih drugih sportova, trčanje je bilo i ostalo broj jedan. Imajući to u vidu atletika (trčanje) je sport sa kojim se deca sa Jamajke susreću vrlo rano u detinjstvu, još u osnovnim školama.
Koliko je atletika (tačnije trkačke discipline) popularna na Jamajci najbolje govori podatak da je jedan od najvažnijih sportskih događaja u toj zemlji atletsko takmičenje srednjoškolaca (od 13 do 19 godina) koje prati čitava nacija. Muškarci su podeljeni u tri, dok su devojke podeljene u četiri starosne kategorije.
Za mnoge osvajače medalja srednjoškolsko takimčenje bilo je odskočna daska za kasnije uspehe. Koliko je konkurencija oštra najbolje govori podatak da Jusein Bolt nije uspeo da osvoji medalju u trećoj kategoriji (do 14 godina). Njegovi uspesi došli su tek kasnije. Kroz takmičenje su prošli mnogi veliki šampioni poput Bolta i Pauela (Asafa Pauel nije osvajao medalje jer je diskvalifikovan zbog pogrešnog starta).
Od atletičarki srednjoškolsko takmičenje su prošle atletske legende Merlin Oti, Veronike Kembel Braun i Šeli En Frejzer.
Osim oštre konkurencije od nekoliko hiljada talentovanih mladih atletičara, ovo srednjoškolsko takmičenje na još jedan način je pomoglo jamajčanskim atletičarima u kasnijoj karijeri.
Prisećajući se učešća Bolt je jednom prilikom rekao: „Nivo takmičenja je visok i tera nas da uvek budemo najbolji u razredu. To takmičenje mi je pomoglo da prevaziđem svoj strah od trčanja pred hiljadama, milionima ljudi, jer smo pred domaćom publikom pod velikim pritiskom". Bolt je 2003. godine, osvojio zlatne medalje na trkama na 200 i 400 metara. Već tada Bolt je postigao impresivno vreme od 20,23 sekunde (na 200 metara) i 45,30 sekunde (na 400 metara).
Iako je ovo takmičenje malo poznato u svetu atletike o njegovoj važnosti najbolje govori podatak da se tog dana u Kingstonu, među više od 30.000 gledalaca na stadionu nađu atletski treneri sa koledža u SAD koji skautuju najbolje trkače.
Surova konkurencija u najranijem dobu ne može biti jedini razlog uspeha jamajčamskih atletičara u kasnijem dobu. Američki koledži su mesto gde se stvaraju najbolji sprinteri i atletičari u toj zemlji. Ogromni budžeti, najnovije tehnike treninga, najnovija otkrića koja se primenjuju u ishrani, (neki bi rekli i najsavršeniji metodi dopinga) koji su na raspolaganju, nisu dovoljni da se Jamajka skine sa atletskog trona.
Do nedavno je kod mnogih trenera u SAD vladalo mišljenje da Jamajčani treniraju bosi i da su zbog toga ojačali zglobove i mišiće. Mnogi treneri u toj karipskoj zemlji samo su se nasmejali tvrdnjama. Atletičari u Jamajci ne samo da ne trče bosi, već smatraju da je kvalitetna trkačka obuća veoma bitna za izbegavanje povreda i postizanje rezultata.
Ipak, ono po čemu se jamajčanski sprinteri razlikuju od mnogih je činjenica da od najranijeg detinjstva treniraju na travi. Mnogi smatraju da je to ultimativna tajna svih uspeha, jer nakon treninga na toj površini, mnogo lakše se kasnije trči na tartar podlozi.
Naravno ovde se nalazi samo deo istine, i taj način treninga nije toliko revolucinaran koliko je nastao kao rezultata nepostojanja kvalitetne infrastrukture. Nedostatak atletskih staza i dvorana uzrokovao je da atletičari sa Jamajke treniraju na travi, što je indirektno možda i pomoglo postizanju što boljih rezultata.
Osim ovoga mnogi metodi treninga za sprintere (osim trčanja), svojstveni su samo Jamajci. Osvajači olimpijskih medalja sa Jamajke često demonstriraju deci u školama vežbe koje su praktikovali kada su oni počinjali da se bave atletikom.
Čak i sa posebnim metodama treninga po travi i sa oštrom konkurencijom od najranijeg doba, ne može se u potpunosti objasniti otkud nacija sa manje od tri miliona stanovnika, može tako da dominira u pojedinim disciplinama.
Da bi se dobilo objašnjenje u pomoć su pozvani i nutricionisti koji su dokazali da se stanovnici Jamajke hrane izuzetno zdravo još od detinjstva. Istina, obroci sa dosta voća jesu karakteristični za Jamajku, kao i morski plodovi u ishrani. Stanovništvo svakodnevno jede hranu koja je zdrava za organizam.
Jedno vreme se smatralo da je tajna jamajčanskih sprintera nalazi u čudesnom plodu jamu, koji je skoro svakodnevni deo trpeze u toj zemlji. Jam je bogat proteinima i drugim hranljivim sastojcima. Profesor Erol Morison uveren je da je jam, uz zelene banane, glavni uzrok uspeha Jamajke na kratkim stazama.
Prema rečima profesora Morisona jam proizvodi supstancu koja se zove „hiposteroid" koja služi kao prirodno stimulaciono sredstvo, prirodni steroid, dok zelena banana proizvodi supstancu koja mnogo brže obnavlja zalihe energije. On smatra da su Jamajčani od detinjstva izloženi prirdnom steroidu, tako da se snažni mišići stvaraju i razvijaju ranije nego kod vršnjaka u drugim delovima sveta. Do početka dvadesetih godina, mnogi Jamajčani već imaju izgrađeno snažno i mišićavo telo.
Kao što je rečeno, zelena banana proizvodi supstancu koja obnavlja zalihe energije koja je veoma bitna tokom same trke. Prostim biohemijskim procesima, već razvijeni mišići mnogo brže obnavljaju energiju.
„Mnogi sprinteri trče sličnom brzinom, ali ne mogu da izdrže isti tempo sve vreme. Do 60 metara mnogi sprinteri gube energiju i usporavaju, dok jamajčanski takmičari zadržavaju momentum do samog kraja trke", smatra Morison.
Kako je sam Morison priznao, to je samo hipoteza. On dodaje da je kombinacija mnogih faktora, uključujući trening, zaslužan za impresivne rezultate Jamajčana.
Jedan od faktora koji se smatra bitnim ne samo za Jamajčane, već za mnoge stanovnike karipskih zemalja je genetika i savršena anatomija. Jamajka je naseljena stanovništvom koje vodi poreklo iz Zapadne Afrike. Prema jednoj studiji Univerziteta u Njukaslu, Jamajčani mogu da zahvale skoro savešenoj simetriji tela, posebno simetričnim kolenima na razvijanju velikih brzina. Profesor Džon Mening koji je godinama proučavao konstituciju i razvoj jamajčanske dece kaže da su karipski narodi, koji vode poreklo iz Zapadne Afrike posebno odlikuju veoms simetričim telima.
Tokom istraživanja koje je počelo 90-ih godina prošlog veka, ustanovljeno je da stanovnici Jamajke imaju mnogo bolje proporcije i simetriju od Evropljana. Istraživanje je počelo 1996. godine kada su naučnici uzeli razmere 288 mališana koji su tada pohađali osnovnu školu. Mereno je sve od veličine ušiju do dužine nogu.
Naredno merenje izvršeno je 2010. godine kada je izmereno 163 od prvobitnih 288 ispitanika. Cilj je bio da se ustanove odstupanja od simetrije, tačnije promene na telu tokom razvoja. Nekadašnji klinci u to vreme bili su u ranim dvadesetim godinama. Jedna od provera bila je i brzina trčanja.
Nakon testa trčanja ustanovljeno je da su oni ispitanici koji su imali bolju simetriju nogu, posebno kolena, u mladosti, postigli bolje rezultate i brže istrčali stazu. Sami naučnici ne smatraju da je ovo dokaz koji direktno dovodi u vezu simetriju i dobre trkačke rezultate, ali kako je rečeno, svakako otvara debatu. Potpuniji rezultati očekuju se ove godine kada je planirano da se isti ispitanici koji su testirani kao deca, po treći put provere.
Jedan od naučnika koji je pratio eksperiment, evolucionarni biolog Robert Trivers vratio se na zapadnoafričko poreklo Jamajčana. U jednom naučnom radu koji je objavljen na internetu između ostalog je napisao: „Izgleda verovatno da su ljudi zapadnoafričkog porekla prošli oštru prirodnu selekciju, posebno kada je u pitanju brzina na kratke staze. To je izgleda uticalo na brojne osobine, između ostalog stabilnost kolena kao i osobine čitavih nogu".
Ustanovljeno je da sprinteri sa Jamajke, koji su poreklom iz Zapadne Afrike, takođe imaju mnogo više brzih mišićnih vlakana koja im omogućavaju razvijanje velikih brzina za kratko vreme, što je idealno u sprinterskim disciplinama. Ovo genetsko nasleđe svakako je jedan od faktora koji daju prednost sportistima sa Jamajke.
I pored svih naučnih i kvazinaučnih pokušaja da se otkriju misterije sprintera sa Jamajke, nikada ne treba zaboraviti teško socijalno okruženje iz kojeg se stvaraju najveći šampioni.
Jusein Bolt, kao i mnogi drugi sprinteri sa Jamajke rođeni su i odrasli u ruralnim delovima zemlje. Mnoge priče o odrastanju su slične, sportisti su živeli u porodicama skromnog socijalnog stanja, pešice su prelazili velike daljine do škole ili do izvora sa vodom i od malih nogu radili su teške fizičke poslove. Sve to je doprinelo da psihički i fizički ojačaju i da budu daleko ispred svojih vršnjaka.
Na snažnu bazu usledila je vrhunska nadgradnja u poznatim atletskim školama na Jamajci. Kako je Bolt jednom rekao, veliki broj legendarnih sprintera sa Jamajke uzor je mnogim mladim sportistima koji sanjaju da dostignu, pa i prestignu njihov uspeh. To je jedna od stvari koje guraju mlade sportiste napred.
Uz sve to, jedan trener sa Jamajke je otkrio tajnu koja pokreće mnoge da dosegnu atletske zvezde kada je rekao: „Siromaštvo je najbolja motivacija". Jusein Bolt, Johan Blejk, Asafa Pauel i mnogi drugi, osim što su najbrži ljudi na planeti, oni su svetski poznate ličnosti koji su zaradili ogroman novac baveći se atletikom. Potekli su iz istog ambijenta u kojem odrasta najveći deo populacije ove siromašne karipske države i dali su primer da se snovi mogu ostvariti.
Jamajčani kao gospodari brzine možda i nisu otkrili sve svoje tajne, ali je jedna mala nacija sa ostrva u sred Kariba dokazala da za uspeh nije uvek potreban novac.
