Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Mar.2019, 11:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan šuma u Srbiji - budite kao Stefan iz Čačka
Čačanin Stefan Drljača pre nekoliko godina kupio je livadu u selu Dučalovići, u podnožju planina Ovčar i Kablar, mestu gde je provodio detinjstvo kod babe i dede i odlučio, kaže, da se oduži prirodi i posadi šumu.
Povodom Svetskog dana šuma, koji se obeležava danas, Stefan šalje poruku društvu kako svaki pojedinac treba da se ophodi prema prirodi.
"Što naša planeta bude zelenija, biće i bolji dom za sve nas", poručuje tridesetjednogodišnji Stefan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Šume, dragoceni resurs čitavog regiona
Šume predstavljaju važan resurs celog regiona o čemu govori i učešće šuma u ukupnoj teritoriji zemalja. Tako u Crnoj Gori više od 60 odsto teritorije čine šume, Bosni i Hercegovini 50%, Srbiji 30%, Makedoniji 36%.
Povodom Međunarodnog dana šuma 2019. godine, podseća se na značaj šuma u borbi protiv klimatskih promena, kao i na pozitivan uticaj drveća u gradovima na smanjenje zagađenja vazduha.
Neodrživa, nekontrolisana i ilegalna seča predstavlja jedan od najvećih izazova.
U cilju promocije dobre uprave i efikasnije borbe protiv ilegalnih aktivnosti u sektoru šumarstva, organizacije CNVP (Holandija), FEA (BiH) i Green Home (Crna Gora) započele su sprovođenje trogodišnjeg projekata „Regionalna akcija za borbu protiv kriminala i korupcije u šumarstvu", koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.
Među ciljevima projekta su povećanje transparentnosti i umrežavanje relevantnih aktera i institucija u četiri zemlje obuhvaćene projektom (Makedonija, BiH, Srbija i Crna Gora), uključujući kreiranje inovativnog informacionog sistema, poboljšanje mehanizama monitoringa i usvajanje nacionalnih akcionih planova.
Sve je počelo tako što se livada koja se naslanjala na njihov plac povoljno prodavala, a Stefan je odlučio da je kupi bez posebne ideje šta bi tu mogao da sadi.
"Došao sam na ideju da bi tu mogao da posadim jednu šumu, iako neću doživeti njen pun kapacitet, to će biti neka zaostavštvina", priča za Tanjug Stefan.
Otišao je u rasadnik "Srbija šuma" u Požegi, porazgovarao sa ljudima koji su ga uputili koje vrste može da sadi na tom terenu, objasnili mu razmak i formaciju sadnje i tako je pre tri godine, uz pomoć oca i brata, posadio prvih 150 stabala crvenih hrastova.
Sa sadnjom je nastavio svakog proleća i jeseni, u početku je sadio samo crveni hrast, a u međuvremenu, obogatio je kolekciju i drugim vrstama, a neke od njih donosio je i sa putovanja.
Vremenom su se u sadnju uključili i njegovi prijatelji, koji su, takođe, donosili semenje iz svih krajeva sveta koje odgovara našem terenu i zajedno sa njim sadili.
"Reakcija šire porodice i okoline na početku je bila skeptična, pitali su me zašto sadim drveće, a ne nešto što rađa. Međutim, ja sam imao zamisao da bi na tom prostoru bilo lepo da ponovo bude šuma i da jednog dana tu dođem da uživam", rekao je Stefan.
Za svako stablo zna odakle je, ko ga je doneo, s kim ga je posadio, tako da, kaže, cela šuma ima priču.
Vremenom se u pošumljavanje uključilo još više ljudi, zovu ga, nude pomoć oko sadnje, šalju sadnice ili dovode decu da i ona posade neko drvo.
Podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji Svetski dan šuma datiraju od pre deset godina i pokazuju da se šume prostiru na 29,1 odsto ukupne teritorije.
Budući da se poslednjih godina u proseku godišnje zasadi između tri do četiri miliona sadnica, očekuje se da će sledeće godine istraživanje pokazati da su površine pod šumama još veće, kaže pomoćnik direktora Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine u JP "Srbija šume" Bratislav Kisin.
On kaže da bi u Srbiji, kako bi se dostigla optimalna šumovitost za područje u kojem živimo, trebalo pošumiti još 12 odsto teritorije, a taj proces će verovatno trajati decenijama.
"Prema prostornom planu Srbije proklamovana šumovitost optimalna za područje naše zemlje je 41,4 odsto, što znači da imamo nedostatak oko 12 odsto teritorije koje bi trebalo da se privede šumskoj nameni. Ove i sledeće godine sprovodi se nova analiza Nacionalne inventure šuma koja će pokazati šumovitost i očekujemo da će biti veća od dosadašnje koja je 29,1 odsto", rekao je Kisin.
Osim pošumljavanja, povećanju šumovitosti u Srbiji doprinosi i, nažalost, kaže Kisin, depopulacija stanovništva u ruralnim predelima gde se vrši prirodna sukcesija šuma.
Kisin navodi da se godišnje u državnim šumama u Srbiji bespravno poseče između 10.000 i 11.000 kubika šume, a kaznena politika je ono čime se, ističe on, ne možemo pohvaliti jer od 700 do 800 prijava koje se godišnje podnesu, prošle godine je, na primer, rešeno samo 150 slučajeva.
"S tim nismo zadovoljni i podnećemo inicijativu da se oštrije kažnjavaju oni koji se neodgovorno ponašaju prema šumama", rekao je Kisin.
Od skoro dva i po miliona hektara šuma u Srbiji, preduzeće "Srbija šume" gazduje sa 890.000 hektara, dok posao čuvanja šuma obavlja oko 650 čuvara.
Šuma je izuzetno bitna, jer bez šume nema ni života na zemlji, kaže Kisin, i dodaje da ono što pojedinac najmanje može da uradi jeste da ne zagađuje šume, istovaruje šut, otpad i bespravno seče stabla.
Za one, koji bi poput Stefana, želeli da daju veći doprinos prirodi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i JP "Srbija šume" svake godine raspisuju konkurs za besplatnu podelu sadnica za pojedince koji žele da pošume svoju zemlju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
