Izvor: Politika, 29.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svečano otvaranje kod kule Nebojše u četvrtak
Domaćin neće preterivati, ali će šampionat biti na visokom nivou. – Zadatak – zlato, a uspeh – bilo koja medalja
Žreb za ovogodišnje evropsko prvenstvo u vaterpolu je obavljen na neobičnom mestu – u Knez-Mihailovoj ulici, u srcu grada i, što se kaže, pod vedrim nebom. I početak će biti takav da će budućim domaćinima sigurno da služi kao putokaz.
– Svečano otvaranje je 31. avgusta kod kule Nebojše. Kao domaćini nećemo preterivati, ali će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šampionat biti na visokom nivou u svakom pogledu. Na to nas obavezuju standardi Evropske plivačke federacije, a razume se da nam je cilj da naš grad i našu zemlju predstavimo u najboljem svetlu, – kaže Nenad Manojlović, predsednik Izvršnog odbora Organizacionog komiteta. – Ovaj šampionat pripremamo s najmanjim mogućim brojem ljudi neposredno uključenih u organizaciju, ali sa velikim brojem prijatelja i saradnika koji nam pomažu: od vlade i grada Beograda, preko Vojvodine i Novog Sada do javnih komunalnih preduzeća. Izvršili smo sve obaveze iz sponzorskih ugovora tako da je i tu sve u najboljem redu.
Kao domaćin evropskog prvenstva, 27. za vaterpoliste i 11. za vaterpolistkinje, naš vaterpolo savez je morao da reši niz problema. Prvo, da pripremi bazene za ta takmičenja. Na Tašmajdanu će igrati muškarci od 1. do 10. septembra i žene 9. septembra (utakmice za prvo i treće mesto), pa će biti prava prestonica međunarodnog vaterpola. I mada je prošle godine bio domaćin Svetske lige morali su da se zasuču rukavi, jer su zahtevi za evropsko prvenstvo neuporedivo veći. Isto tako je i Banjica morala da se gotovo iz temelja preuredi da dok na njoj igraju vaterpolistkinje (2-8. septembar) ne padne ni jedna jedina primedba.
– Za kratko vreme je urađen ogroman posao. Radovi na Tašmajdanu su počeli 1. avgusta i praktično je sve završeno, a na Banjici nešto kasnije, ali će i tamo sve biti kako treba. Oba objekta će izgledati lepo i biće vrlo funkcionalni, – rekao je Manojlović. – Posle šampionata ostaće nam dva objekta s otvorenim bazenima za velike sportske priredbe. Nastojaćemo da se reše i problemi koje ima Dvadeset peti maj na Dorćolu i onda, bar u Beogradu, vaterpolo ne bi morao da brine za objekte.
Za drugu nevolju nijedan domaćin nekog međunarodnog takmičenja do sada nije znao. Crna Gora se odvojila od Srbije, pojednostavljeno rečeno država se raspala, pa se to odrazilo i na reprezentaciju u vaterpolu. Možda nije moralo tako da bude, ali iz reprezentacije, koja je planski godinama stvarana, uključujući i ono što je najteže u vrhunskom sportu – bezbolnu smenu generacija, otpalo je gotovo pola tima i to vrhunskih igrača u naponu snage. Pored toga, to nije bila bilo kakva reprezentacija, nego ni manje ni više nego svetski prvak od prošle godine. Sada više nije važno ko je kriv za to i da li uopšte postoje krivci, jer, eto, takve su prilike bile. Ali, od ekipe koja nasleđuje presto, osvojen 2001. u Budimpešti pod nazivom SRJ, a 2003. u Kranju pod imenom SCG, očekuje se da sačuva krunu evropskog vaterpolo vladara.
– Na ovakvim takmičenjima ima slabijih, ali nema slabih. Nikoga ne smemo da potcenimo. U Budimpešti nam je najteža utakmica bila protiv Slovaka u četvrtfinalu. Iako smo bez ikakve dileme bolji od njih, jedva smo ih pobedili i to Savićevim pogotkom s igračem više s prve stative u poslednjim trenucima utakmice, – podseća Manojlović, koji je tada bio selektor, a sada je, posle Porobićeve ostavke, ponovo preuzeo na pleća tu tešku dužnost. – Takvih ekipa, koje nemaju šta da izgube, biće i sada, a atmosfera na Tašmajdanu će ih sigurno motivisati. Takmičenje u grupi traje pet dana bez prekida, što zahteva maksimalnu ozbiljnost, a onda sledi nokaut-sistem, gde i naizgled nebitni detalji mogu da odluče. Zato će uspeh biti da osvojimo medalju. Imamo sreću da su nam svi igrači svesni situacije i da niko od njih nikada nije pravio probleme kada je reprezentacija u pitanju. Ostali smo sticajem okolnosti bez važnih igrača, ali su oni najvažniji ostali, a imamo i odgovarajuće zamene za ostale. Naša je obaveza da uvek idemo na zlato, ali bilo koja medalja biće uspeh.
Manojlović ističe da su se "plavi" navikli da igraju kod kuće. Igra pred svojim navijačima je uvek opterećenje, pa je to jedan od razloga što su 2002. na Tašmajdanu bili "tek treći" u Svetskom kupu. Ali, prošle godine su na istom bazenu trijumfovali u Svetskoj ligi pri čemu su u finalu naneli najteži poraz Mađarima u njihovoj istoriji.
Mnogo veće ohrabrenje je što su ove godine posle Svetskog kupa u Budimpešti, gde su takođe bili prvi, početkom ovog meseca, ali bez vaterpolista iz Crne Gore, u Atini sačuvali prvo mesto u Svetskoj ligi. Dakle, ovaj tim je kadar da, i naizgled desetkovan, nastavi da pobeđuje. Pod sličnim okolnostima je 1991, u jeku raspada one takozvane Velike Jugoslavije, naša reprezentacija prvi put postala evropski prvak u vaterpolu.
Ivan Cvetković
[objavljeno: 29.08.2006.]
