Izvor: Danas, 13.Okt.2014, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve sem pobede veliki korak unazad
Beograd - Ponovo su najbolji fudbaleri Srbije traljavo počeli kvalifikacije za veliko takmičenje, još jednom su odigrali ispod svojih individualnih i timskih mogućnosti, opet kiksirali protiv reprezentacija s prostora bivšeg SSSR, ali će slabu subotnju partiju iz Jerevana i remi s Jermenijom (1:1) prekriti plašt zaborava ako „orlovi“ uzlete u večerašnjoj utakmici sa senzacionalnim liderom I kvalifikacione grupe Albanijom. U suprotnom bi posle samo dva kruga trke već ozbiljno zaostajali >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za konkurencijom u trci za prvenstvo Evrope, na kojem naš tim nije bio još od EURO u Belgiji i Holandiji 2000. godine.
- Rezultati prvih utakmica pokazuju da smo upali u vrlo zanimljivu grupu, jer ne znam ko je to mogao pretpostaviti da će posle prva dva kruga kvalifikacija kolo voditi Albanija, a prvi favorit Portugal biti na začelju tabele. Nismo išli u Jerevan da bismo samo remizirali s Jermenijom, ali bi, pri sadašnjem rasporedu snaga, taj jedan „izvučen“ bod u 90. minutu na prvom gostovanju i pobeda na našem terenu mogli da nas lansiraju na poziciju ispred kompletne konkurencije. Dakle, moramo da dobijemo utakmicu sa Albancima. Svaki drugi ishod bio bi veliki korak unazad - realno komentariše za Danas naš defanzivni vezista Nemanja Matić.
Jedan od najstandardnijih i najkorisnijih igrača Premijer lige ove sezone smatra sa je srpski tim dorastao rezultatskom imperativu protiv pulena italijanskog stručnjaka Đanija de Bjazija.
- Posle toliko godina karijere i velikih utakmica i dalje imam određenu dozu treme pred svaku utakmicu Srbije i Čelsija. Svejedno da li su preko puta mene najjače ili najslabije reprezentacije i ekipe. Verujem da i moje kolege osećaju istu vrstu odgovornosti i motivisanosti. Ponavljam, moramo napraviti „trokorak“ u utorak.
Albanski fudbaleri, mahom raspoređeni u švajcarskim, nemačkim i italijanskim klubovima, odnosno Partizanu iz Tirane, šokirali su Portugal u Lisabonu (0:1) i uhvatili Dansku na krivoj nozi u Elbasanu (1:1), ali nisu impresionirali neumornu radilicu sa sredine terena.
- I dalje tvrdim da je Srbija favorit. Kada to kažem, ne mislim toliko na prednost domaćeg terena koliko na naš veći timski i pojedinačni kvalitet. Snimak njihove pobede nad Portugalcima samo je potkrepio to moje uverenje. Video sam da su kao Jermeni fokusirani na čuvanje sopstvene mreže, a rivale vrebaju iz kontri. Što brže probijemo taj bedem, to ćemo jednostavnije i lakše doći do cilja.
U Jerevanu su „orlovi“ imali veći posed lopte tokom dobrog dela susreta, ali su ipak prvi kapitulirali, a onda grozničavo jurili egal. Scenario ne sme biti ponovljen.
- Čak i da se desi da ponovo prvi primimo gol, ne smemo sebi dozvoliti onakvu konfuziju i stihiju. Srljanje je isključeno. Moramo da se borimo i trčimo, ali da to racionalno radimo, i, što je najvažnije, držimo koncentraciju. Najviše u realizaciji. Nadam se da će naši napadači ovog puta s(p)retnije dočekivati i koristiti šanse.
Fudbaleri ionako kubure s podrškom ljudi u Srbiji, željnih uspeha nalik onima u drugim sportovima, a sada bi ona, osim klubašenjem, mogla biti opterećena i animozitetom prema zameniku kapitena Aleksandru Kolarovu, koji im je posle remija u Jermeniji spočitao da „jedva čekaju kikseve da ih vređaju i tako leče sopstvene frustracije“.
- Pretpostavljam da mirne glave ne bi tako nešto rekao. Što se mene tiče, mogu da nas kritikuju i vređaju do mile volje, mene prvog ako to zaslužim, ali tek pošto prođe 90 minuta. Dotle bi nam značilo da budu uz nas. Normalno je što žele više od reprezentacije, međutim morali bi da shvate da Srbija nije fudbalska velesila, kao Nemačka npr. Pa i osvajaču poslednje svetske titule desilo se da malo posle Mundijala izgubi od lošije Poljske u ovim kvalifikacijama.
Ljudi s tribina, zajedno s medijima, večerašnju utakmicu posmatraju i kroz prizmu loših istorijskih odnosa dveju država. Ne i momci s terena.
- Bodovi uvek vrede i računaju se isto, osvajali ih mi protiv prvih komšija ili protiv selekcija najudaljenijih zemalja. Za mene je ovo takmičarski duel kao svaki drugi. S tom razlikom što posle neobavljenog posla u Jermeniji imamo veći rezultatski pritisak. Moramo da dobijamo ovakve duele da bismo izbegli da o plasmanu na Evropsko prvenstvo odlučujemo u direktnim duelima s Portugalom i Danskom - računa za naš list Miloš Jojić, ofanzivni vezista Borusije iz Dortmunda.
Poput Matića i ovaj odlični izvođač slobodnih udaraca „tipuje“ na vrlo zatvorenu taktiku rivala s Jadranskog mora.
- Cenim da će se kao i Jermeni braniti maltene s desetoricom igrača i čekati naše greške za svoje brze kontranapade, s tim što Albanci imaju bolju ekipu. Zbog toga bi Srbija trebalo da bude kreativnija, brža, homogenija, agresivnija i budnija nego pre nekoliko dana. Preciznija, takođe. Ovakvi rivali dozvoljavaju malo šansi, pa ih valja češće koristiti. Iz igre ili prekida, svejedno je. Samo da ih što pre primoramo da se otvore i naprave nam višak prostora - zna recept za prvu pobedu u borbi za francusku vizu mogući Advokatov „džoker“, koji još čeka na premijerni takmičarski nastup za najjači državni tim.
Marković (ne)igra
Odluka o (ne)igranju Lazara Markovića biće verovatno doneta tek danas, pošto se uzmu u obzir sve lekarske procene i trenutno zdravstveno stanje brzonogog krilnog veziste Liverpula. Kako je bol u slabinskom delu stomaka bio nešto manji dva dana posle povređivanja i iznuđene izmene u remiju s Jermenijom, plan selektora Advokata bio je da ga izvede na teren na sinoćnjem treningu i na licu mesta se uveri može li mu Marković biti od pomoći u vrlo važnih 90 minuta.
Apel domaćoj publici
Neće samo naši fudbaleri i stručni štab biti na velikom ispitu ovog utorka. Važan domaći zadatak imaće i srpska publika, čije će ponašanje biti pod posebnom lupom delegata meča. Znajući za nizak prag tolerancije UEFA prema rasističkim i nacionalnim ispadima na stadionima, iz FSS apeluju na one koji dođu u Humsku da se manu uvredljivih povika, transparenata i gestova, kojima bi mogli da budu isprovocirane kazne disciplinaca iz Niona.
Jugoslavija bila uspešnija
Fudbalske selekcije nekadašnje Jugoslavije i Albanije sastajale su se pet puta do 1967. godine. Četiri duela pripala su tadašnjim plavima, uz ubedljivu gol razliku (13:4), a jedini nerešen rezultat zabeležen je 1948, kada su ova dva tima igrala Balkanski kup u Beogradu. U pomenutom takmičenju su se sučeljavala još u dva navrata, a dva puta je to bilo u kvalifikacijama za Kup nacija.
