Izvor: Politika, 07.Maj.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je počelo na današnji dan u Beogradu
U borbi za titulu na Evropskom prvenstvu 1961: SSSR – Jugoslavija 60:53. – Ukupno 34 odličja. – Žeravica: Finale je bilo realnost. – Daneu: Mogli smo više
Na današnji dan pre 50 godina naša reprezentacija je osvojila svoju prvu medalju na nekom velikom košarkaškom takmičenju, na Evropskom prvenstvu u Beogradu. U borbi za titulu izgubila je od tada neprikosnovenog Sovjetskog Saveza – 60:53.
Ono što je izgledalo kao san 1945. godine, kada su Nebojša >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Popović, Borislav Stanković, Radomir Šaper, Aleksandar Nikolić, Milorad Sokolović i ostali udarali temelje jugoslovenskoj školi košarke na Kalemegdanu (mada je prva lopta u Beograd stigla još 1923) počelo je da se obistinjava 1961.
U narednih 30 godina, znači – do raspada SFRJ, osvojeno je čak 26 odličja, a zaključno sa „srebrom” sa „Evra 2009” u Poljskoj – 34 (14 zlatnih, 13 srebrnih, sedam bronzanih). Treba imati u vidu i to da su tri velika takmičenja (1992-1994) propuštena zbog sankcija Ujedinjenih nacija.
Dok danas mnogi koji nikada nisu ni dotakli košarkašku loptu zgrću milione na njoj, bez ikakvih emocija prema i toj igri i onima koji je čine tako dinamičnom i zanimljivom, želimo da skrenemo pažnju na one koji su se gušili u šljaci i prašini i za to dobijali samo „pojačanu ishranu”. A sve generacije posle njih su ubirale plodove tog rada.
-Mi smo još 1959. godine osvojili prvo zlato, na Mediteranskim igrama u Bejrutu, pa su bila velika očekivanja od šampionata u Beogradu – seća se danas naš najbolji centar tog doba Nemanja Đurić koji i danas živi u Beogradu. – Pošto smo uoči prvenstva pobedili Sovjetski Savez u jednoj prijateljskoj utakmici, verovali smo da nije nedodirljiv. Imali smo izvanrednu podršku s tribina, u Hali I beogradskoh sajma, i gotovo sve rivale smo ubedljivo pobedili, sve do susreta sa Sovjetskim Savezom. Ipak, u borbi za zlato oni su realno bili bolji. Čuveni džin Kruminš, koji je sa svojih 218 cm bio za 20 cm viši od mene a ja sam ga uvek čuvao, bio je nezadrživ. Njega je bilo teško i obići, koliko je bio krupan, a kamoli čuvati a povrh toga imao je dobar šut. Sve u svemu, srebrna medalja je bio veliki uspeh i podstrek za nas.
Đurićev trener u Radničkom Ranko Žeravica, koji je kao selektor doneo prvu zlatnu medalju našoj košarci (SP 1970. u Ljubljani) i jedinu olimpijsku titulu (1989, Moskva), tada je bio pomoćnik selektora Aleksandra Nikolića. On iz svog stana u Saragosi priča o šampionatu u Beogradu:
-Pošto je Aca Nikolić u to vreme imao i nekih drugih obaveza, ja sam povremeno vodio ekipu na neka takmičenja pa tako i na tri utakmice u Čehoslovačkoj, protiv selekcije te zemlje, što je bila provera za Evropsko prvenstvo 1961. Čehoslovake, koji su tada bili vrlo jaki, savladali smo dva puta a izgubili jednom, kad sam dao šansu drugom timu, što nas je dodatno ohrabrilo. Smatram i sada da je srebrna medalja veliki uspeh koji je u tom momentu bio malo iznad naših realnih individualnih vrednosti, ali zahvaljujući sjajnoj podršci s tribina i atmosferi u timu uspeli smo.
Tada jedini Partizanov reprezentativac Radovan Radović, koji je tih godina bio „rezervisan” za nošenje zastave na otvaranju velikih takmičenja (Mediteranske igre 1959, Olimpijske igre 1960, Evropsko prvenstvo 1961) posle „Evra 1961”, na prijemu kod druga Tita, imao je čast da sedi tik do njega i da Tito primeti da je on „onaj što je nosio zastavu u Rimu”. Danas se Radović seća:
-Tada smo prvi put igrali na jednom velikom takmičenju u Beogradu i prvi put pred toliko publike, pred desetak i više hiljada. Bili smo vrlo dobro spremni. Jedini naš nedostatak je bio taj što nismo imali čoveka koji bi mogao da zaustavi Kruminša koji je dominirao svojom visinom, ali i inteligencijom. Na prvi pogled, svako bi pomislio da se iza onakve figure ne krije neki mislilac, međutim, Kruminš je bio vrlo pametan i dovitljiv. Te godine naš narod se definitivno zaljubio u košarku a po dvorištima su počeli da niču koševi.
Jedan od najboljih evropskih bekova tog doba Ivo Daneu bio je uz Radivoja Koraća ključni igrač naše reprezentacije. Nedavno, u svojoj Ljubljani, pričao nam je o šampionatu u Beogradu:
-I danas mislim da smo mogli već tada da budemo šampioni i da je greška što smo odigrali one dve pripremne utakmice sa Sovjetskim Savezom, jer nas je protivnik tada snimio i spremio taktiku za nas. U borbi za zlato Korać i ja smo bili potpuno odsečeni, a prostor koji se otvorio za neke naše saigrače nismo uspeli da iskoristimo. Koliko se sećam, tada su se ispromašivali Kandus i Dragojlović. Da su barem po dve njihove lopte ušle u koš, bila bi to druga priča. Bilo kako bilo, to srebro je jedna od najvažnijih medalja u istoriji jugoslovenske košarke.
-----------------------------------------------------------
REČ NAVIJAČA: Velimir Bata Živojinović
Čekali smo kad će Neca da obori Kruminša
Glumac Velimir Bata Živojinović je, kao i svako sa Crvenog krsta tih godina, morao da voli košarku i boks. Seća se kako je cela „ekipa” sa Krsta odlazila na mečeve reprezentacije da bi posebnu podršku dala Nemanji Đuriću, igraču Radničkog:
-Niko nije imao takvu popularnost kao košarkaški momci sa Crvenog krsta. Stanovao sam 50 metara od Radničkog, u Koraćevoj ulici, takoreći prvi komšija Pive i Dude Ivkovića. Ako nisi voleo košarku i boks, nisi bio sa Krsta. Ipak, ja sam otišao u druge vode, snimajući i 14 filmova godišnje, ali sam nastavio da pratim, koliko sam mogao, moje drugove sportiste. Drago mi je da Neca Đurić i ja danas pričamo na istu temu i rado se sećam kada smo ga mangupski hrabrili da obori sovjetskog diva Kruminša. Neca je na Krstu dobio zadatak da ga „složi”, na jednom meču pre šampionata u Beogradu, a kad ga je „počistio” u jednoj akciji, ovaj je padao tri minuta. Mnogo nam je lepo bilo u ono vreme. Živeli smo kao kraljevi: ako je jedan imao, imali su svi. Takvi smo bili drugovi.-----------------------------------------------------------
Protiv Engleza „plus 54”
Utakmice naše reprezentacije: Grčka 86:57, Engleska 112:58, Poljska 72:67, DR Nemačka 82:73, Belgija 85:59, Mađarska 72:66, SSSR 58:75, Francuska 75:65, SSSR 53:60.
Bugari treći
Plasman (prvih 10 od 19): 1. SSSR, 2. Jugoslavija, 3. Bugarska, 4. Francuska, 5. Čehoslovačka, 6. Mađarska, 7. Rumunija, 8. Belgija, 9. Poljska, 10. Turska.
Lista strelaca
Korać (Jugoslavija) 216
Rodrigez (Španija) 130
Flau (DR Nemačka) 128
Novaček (Rumunija) 125
Vihovski (Poljska) 125
Rekordnih 19 učesnika
Na Evropskom prvenstvu u Beogradu 1961. godine učestvovalo je rekordnih 19 ekipa (tada nije bilo kvalifikacija) a taj rekord biće oboren ove jeseni, u Litvaniji. Evropski ogranak Svetske košarkaške federacije (FIBA-Evropa) prošle jeseni je odlučio, mimo svih očekivanja, da se broj učesnika poveća sa 16 na 24. Naredni domaćin, 2013. godine, biće Slovenija, a Beograd će se, po svemu sudeći, kandidovati za „Evrobasket 2015”.
Finale: SSSR – Jugoslavija 60:53
Dvorana: Hala I beogradskog sajma. Gledalaca: više od 12. 000. Sudije: Parsbro (Švedska), Kašai (Mađarska).
SSSR: Valdmanis 6, Valtin, Alačačan 4, Zupkov 8, Ugrehelidze, Kruminš 18, Novikov 2, Kornjejev 12, Petrov, Voljnov 6, Mužnijeks 4, Kandelj. Selektor: Gomeljski.
JUGOSLAVIJA: Kandus 2, Korać 12, Daneu 18, Petričević 3, Dragojlović, Đurić 6, Nikolić 12, Radović, Lokar, Troskot, Gordić, Ajzelt. Selektor: Nikolić.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 08.05.2011
