Izvor: B92, 10.Feb.2023, 11:43
"Svaki put se naježim"
Martin Edegor je sa svega 13 godina debitovao za prvi tim Stremsgodseta, a devet godina kasnije nosi kapitensku traku Arsenala.
Sa 16 godina je bio na svim fudbalskim radarima, maštao je o Arsenalu, ali je ipak izabrao Real Madrid.
O vremenu kada su oko njega "trčali" skauti i menadžeri, o tome kako mu je bili neprijatno da jede šniclu pred Arsenom Vengerom, o džemperu i frizuri na promociji u Madridu – Edegor je pričao za čuvenu sportsku platformu "Tribina igrača" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (The Players Tribune".
Ljubav prema fudbalu se rolila na veštačkoj travi ispred zgrade u rodnom Dramenu. Ceo dan bi bili na tom terenu dok ne padne mrak.
"Mi smo non-stop organizovali turnire, igrali jedan na jedan dok ne padne mrak. Vrlo ozbiljno smo shvatali sve to", priseća se Edegor.
Fudbalske gene nasledio je od oca, Hansa Erika, koji je svojevremeno takođe igrao za Stromsgodset.
"Bio mi je lični trener otkad sam bio beba. Igrao je kao vezista u najjačoj ligi Norveške, tako da još kao dete ja nisam samo igrao sa svojim drugarima, već sam i imao ozbiljne treninge sa njim. Verovatno ćete pomisliti da znate priču: navalentni otac koji tera svoje dete da trenira svaki dan, ali zapravo je bilo obrnuto. Ja sam bio taj koji je forsirao. Želeo sam da me uči, hteo sam da imam prednost u odnosu na svoje vršnjake jer je moj otac znao stvari koje drugi roditelji nisu... Jako je insistirao na mom pregledu igre i brzom donošenju odluka. Stalno me je terao da gledam preko ramena pre nego što dobijem loptu... Bio sam toliko fokusiran da budem najbolji u to vreme, jer sam znao da imam talenat, ali nisam bio nadmen. Jednostavno sam uživao igrajući fudbal sa svojim prijateljima u klubu iz rodnog grada".
Veoma brzo je uživanje sa drugarima postalo nesto ozbiljnije, a već sa 13 godina je debitovao za prvotimca.
"Sa 13 sam debitovao za Stromsgodset. Sa 15 sam postao najmlađi igrač ikada koji je igrao za norvešku reprezentaciju. A, onda je počela ludnica...".
"Sećam se da sam ušao 20 minuta pre kraja i tada je čitav stadion u Oslu, više od 20.000 ljudi, poludeo. Svaki put kada bih dotakao loptu oni su navijali. I dalje mogu da čujem taj zvuk".
Arsenalov kapiten pretpostavlja zašto je to tako.
"Stvar je u tome da u Norveškoj dugo nije bilo 'superstara' i da su navijači postajali razočarani. A, onda su počeli da slušaju o nekom detetu iz Dramena i jednostavno su želeli da veruju, iako zapravo nisu mogli da znaju da li sam dovoljno dobar. Bio je to neki čudan hajp. A, onda je počeo da se širi sve više i više i odjednom se moje ime povezivalo sa Real Madridom".
Spisak klubova koji su želeli mladog vezistu iz dana u dan se širio.
"Moj tata je vodio pregovore sa klubovima, a bilo ih je mnogo. Išli smo u Bajern, Dortmund, Mančester Junajted, Madrid, Arsenal... Leteli smo okolo u privatnim avionima, a klubovi su činili sve da se osećamo posebnima. Ne kažem ovo tek tako, ali bio sam jako blizu potpisa za Arsenal. Kada smo išli tamo, trenirao sam u njihovom centru. Upoznao sam Arsena Vengera, vodio je tatu i mene na večeru. Bilo je to kul, ali i čudno. Znate, to je Arsen Venger, legenda koju sam odrastajući gledao na televiziji, a sada sedim prekoputa njega i jedem šniclu. Bio sam toliko nervozan da sam sedeo tamo i razmišljao: 'Da li me upravo analizira, da li će me osuđivati ako pojedem i pomfrit? Možda bi bilo najbolje da ostavim krompiriće'", kroz osmeh se prisećao Norvežanin.
"I, zašto onda Real Madrid? Pričao sam o izboru kluba mnogo sa svojim ocem i ostalim članovima porodice. Na kraju - Real je Real. Bili su aktuelni prvaci Evrope, sa najboljim igračima sveta u svojim redovima. Tada sam voleo Iska, bio je tako mekan na lopti. Jedan od mojih omiljenih fudbalera. Ali, ključna stvar u vezi sa Realovom ponudom bila je to što imaju B tim u kom sam odmah mogao da igram takmičarske utakmice. A trener tog tima? Zinedin Zidan! Sve to delovalo je kao pun pogodak".
"Sećam se da smo tata i ja sedeli na kauču i gledali Realovu utakmicu na TV-u. U jednom trenutku okrenuo se ka meni sa mobilnim u rukama i upitao: 'Da li je vreme? Da li da im se javimo?'.Dugo smo pričali o svemu, bilo je jako teško odbiti sve te sjajne klubove, ali onda smo to učinili. Čuvao je u draftu poruku nedelju ili dve. Bila je jednostavna, nešto tipa: 'Martin je odlučio da dođe kod vas, ako ga i dalje želite'. Samo sam mu rekao: 'Pošalji'".
Prisetio se Martin kako je izgledao dan kada je promovisan u Realu.
"Sav se naježim kada razmišljam o tome. Znam da je mnogo ljudi tada pričalo o tome, bio sam praktično predmet šale. I zato bih da razjasnim šta se dogodilo... Poslali su ujutro avion po nas u Norvešku. Baš rano, tako da sam bio u polusnu. Kosa mi je bila raščupana, nisam stigao ni da se istuširam. Obukao sam prvo što mi je došlo pod ruku, a neku elegantniju garderobu sam ubacio u torbu i uputio se na avion. Međutim, kada smo stigli u Madrid shvatio sam da neću imati vremena da se doteram. Pravo iz aviona odveli su nas u trening centar na lekarske preglede i onda je bila konferencija za medije. Bez svraćanja u hotel... Odjednom sam se našao pored Realove legende Emilija Butragenja - koji je naravno u otmenom odelu - i predstavljali su me svetu. Znam da ste videli slike, ja u tom starom prugastom džemperu, neistuširan i pokušavam da rukama namestim frizuru. Bio je to najveći dan u mom životu, slike su obišle svet. Trebalo je da budem igrač za čiji je potpis Real Madrid pobedio sve ostale, a izgledao sam kao neki školarac nasumice izvučen iz grupe turista u obilasku stadiona. Butragenjo me je predstavljao, a meni je u glavi odzvanjalo samo: 'Bože, voleo bih da sam presvukao ovaj džemper'. Trebalo je da mi neko kaže. Zašto mi niko nije rekao".
Nakon konferencije za novinare, na red je došao I prvi trening.
"Nekoliko dana posle promocije imao sam prvi trening. Iskreno, bilo je to nešto nestvarno za mene. Nisam bio dovoljno star da vozim, pa me je tata vozio na treninge kao da me vozi u školu, a tamo sam igrao sa Iskom, Ronaldom, Ramosom, Modrićem, Bejlom, Benzemom... Razmišljao sam kako će prihvatiti klinca koji ne priča španski, ali bili su veoma ljubazni. U početku su mi posebno pomogli oni koji znaju engleski - Kros, Modrić, Ronaldo. Davali su mi savete i stvarno su mi mnogo pomogli, ali budimo iskreni, ne mislim da je iko od igrača bio zabrinut da bi 16-godišnjak iz Norveške mogao da mu ugrozi mesto u timu".
Arsenal ga je doveo leta 2021. godine, potpisao je ugovor na četiri godine, a trener "Topdžija" je u međuvremenu norveškom vezisti dao kapitensku traku.
"Svaki put kada izvodim saigrače na Emiratima imam taj momenat za sebe, kada želim da osetim atmosferu i naboj sa tribina. Koncentrišem se na slušanje pesme 'Severni London zauvek' koja ide na razglasu i počnem da je pevam sebi u bradu. Naježim se svaki put. Zatvorim oči i setim se sebe na terenu s veštačkom travom ispred zgrade u Dramenu. Šta bi bilo kada bih tom tečaku pokazao ovaj trenutak i rekao mu da je to njegova budućnost. Sve bi dao za to. Bio je đavolski dug put, ali sada živim svoj san. Kod kuće sam. A, najbolje tek dolazi", najavljuje Martin Edegord u tekstu za "The Players Tribune".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
