Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sva lica Lionela Mesija
Savremeni fudbal suočava se poslednjih godina sa stalnim izazovom: od silaska Maradone sa scene on uporno pokušava da pronađe novog vladara najpopularnije igre, no sve uglavnom završava na izboru između približno istih igračkih vrednosti kakve su Kaka, Kristijano Ronaldo ili Ronaldinjo. Dugo nema onog zapanjujuće dobrog fudbalera pred kojim se plebiscitarno skida šešir na svim tačkama zemaljske kugle kao što se to nekada radilo pred Peleom, Euzebijom, Krojfom... Da li je pretenciozno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ovom trenutku reći da je to Lionel Lio Mesi, mladić koji ovih dana drži kilograme leda na levom kolenu posle serije nasrtaja na po mom skromnom sudu najboljeg igrača današnjice. Možda i jeste jednog čudovišnog fudbalskog tinejdžera rođenog 24. juna 1987. u argentinskom gradu Rozario prerano dovoditi na fudbalski presto, ali ono što razlikuje ovog igrača od ostalih je raskoš fudbalskog umeća koja se očitava u pokretu, potpuno drugačijem od kompletnog svetskog igračkog personala.
Iako njegovo telo, kratke i krvgave noge u estetskom smislu odbijaju zaljubljenike fudbala koji vole da kod fudbalera vide i fuguru kakvu je nekada imao Johan Krojf, ili Miloš Milutinović, Leo Mesi danas personalizuje igrača koji rivala pretvara u senku.
Snaga driblinga, obavezno usmerenog prema desnoj strani težišta rivala, za treptaj oka Mesiju daje silinu argentinskog gaučosa odraslog na najkvalitetnijim čorizo goveđim biftecima. Ta vrsta fudbalskog argentinskog tanga Mesija i njegove protivnike stapa u jednu celinu, pa u vizuelnom smislu imate osećaj da argentinski as poput Dejvida Koperfilda prosto prolazi kroz protivničke igrače. Fudbalskim rečnikom reklo bi se da prolazi pravo kroz čoveka. Ili još suptilnije kazano: kao da gledate argentinski tango i trenutak kad dvoje strasnih igrača bezmalo postaju jedno telo. Kao da je od plastelina, njegovo telo ,savija se samo je u jednom pravcu, ali on je tako eksplozivan i brz da se ne može ukrotiti. Za sve to vreme tog ritmičkog fudbalskog plesa, on kontroliše nekoliko stvari istovremeno što ga već danas, na početku velike karijere kandiduje za jednog od najboljih igrača koje je svet imao: posed lopte, položaj protivničkih igrača, raspored saigrača, prostor na kojem deluje i gde može da ubaci loptu, i kao posebnu ekskluzivnost rešenje koje uvek zadržava samo za sebe.
Mesijev razvojni fudbalski put počeo je traumatično. U 11. godini lekari su dijagnosticirali neadekvatnu produkciju hormona rasta. Lideri River plate nisu bili raspoloženi da plaćaju 500 dolara mesečno za troškove lečenja, pa se u igru ubacila Barselona i sportski direktor Reksač koji je očigledno veoma dobro znao da se otrov čuva u malim bočicama. Tako se porodica preselila u Barselonu, stavljajući sve porodične ambicije na teret Lea Mesija . Nije Bog zna koliko narastao posle svakodnevnih hormonskih terapija, ali je u fudbalskom smislu svaki novi trening uveravao ljude iz Barselone da su dobili novog fudbalskog Mesiju. Bukvalno se prošetao kroz sve mlađe kategorije u čuvenom katalonskom timu, potom stigao do drugog da bi za prvi tim debitovao 16. oktobra 2004. protiv Espanjola, kao treći najmlaći igrač u istoriji kluba tog časa i najmlađi koji je ikada zaigrao u španskoj prvoligaškoj utakmici. Ovaj poslednji rekord oborio je Bojan Krkić 20.septembra 2007.godine.Za reprezentaciju Argentine debitovao je 17.avgusta 2005.godine protiv Mađarske.Ušao je u igru u 63.minutu, i posle samo 43 sekunde napustio je teren zbog udaranja laktom protivničkog igrača koji ga je vukao za dres. Napustio je teren u suzama.
Na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj debitovao je protiv Srbije i tako postao najmlađi igrač u istoriji Argentine. Na utakmici španskog Kupa sa Hetafeom postigao je dva gola, jedan kloniran Maradonin iz 1986. Pretrčao je sa loptom 62 metra, obišao šestoricu igrača, dao gol iz slične pozicije i proslavio ga kod korner zastavice kao Maradona 21 godinu ranije. Kasnije, protiv Espanjola postigao je sličan gol poznat kao Maradonina "božija ruka". Maradona ga je proglasio za svog naslednika. Ostavimo za trenutak već bogatu biografiju mladog Argentinca, otiđimo mislima na teren i predstavimo sebi kako to izgleda kada imate loptu u posedu , oko vas najmanje pet igrača na nekoliko kvadratnih metara, isto toliko saigrača, a vi u trenutku morate pronaći najbolje rešenje.Nije jednostavno, složićete se.
Ono što televizijska slika dočarava jeste Mesijeva inteligencija. On, kao niko drugi poseduje sposobnost fudbalkog prepoznavanja situacije, i poput šahiste za nekoliko sekundi izbacuje nekoliko kombinacija. Ona za koju se odluči bitno se razlikuje od konfekcijskog poimanja fudbalske igre, i zato je Mesi zavredio da ga španska štampa prozove Mesidona, a da Barselona za njega odredi obeštećenje od čitavih 15o miliona evra. Ili trideset više nego za Ronaldinja.
Teško je razumeti te spektakularne driblinge, iao su oni u velikoj meri kliširani i predvidivi. Ali u ovoj činjenici krije se još jedna od prepoznatljivosti genijalnih ljudi. I Kejt Mun, bubnjar Rolingstonsa udarao je palicama tako da se svim bubnjarima činilo kako i oni mogu tako. Ali svi su kod prvog udarca u bubanj znali da takav zvuk proizvodi samo slavni muzičar. Mesi ne pokazuje za sada neku raznovrsnost ali metafizičko objašnjenje njegove igre jasno ukazuje da je reč o atleti čije je mentalna snaga u srazmeri sa razumevanjem komlikovanih rešenja koje fudbal u suštini nosi u sebi. Takvu sintezu posedovao je Maradona .Savremeni fudbal, suviše brz i atraktivan veoma često zahteva i nesvesne odluke, što zapravo i odvaja pojedine igrače od ogromnog broja onih koji bi želeli da uću u fudbalske almanahe. Mesi igra često na nivou nesvesnih fizičkih reakcija, ali su mu završni udarci prema golu ili asistencije do krajnje mere racionalizovani i praktični. Jedino što do sada nije uspeo je da izbegne fudbalske gladijatore, koji patološki kidišu na najveću fudbalsku zvezdu s početka novog veka.
Mesi je punopravni naslednik Maradone i jedan od lidera fudbalskih antiglobalista. Njegov individualizam ne ugrožava nikoga, ali i daje nadu da samo sa takvim ličnostima fudbalska igra može sačuvati sve one vrednosti koje moderan život nosi u sebi. Bez Mesija, savremeni fudbal pretvorio bi se u jednu veliku pokretnu traku koja bi podrazumevala standardizaciju osrednjosti fudbalskih izvođača.
[objavljeno: ]
