Izvor: RTS, 06.Okt.2012, 01:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suzuka, mesto gde nastaju legende
Suzuka se na mapi Formule 1 pojavila sa skoro četrdeset godina zakašnjenja u odnosu na Monte Karlo, Silverston, Moncu ili Spa, ali to je nije sprečilo da uđe na svačiju listu omiljenih staza.
Razlog je jasan - reč je o klasičnoj vozačkoj stazi, možda i najvećem testu trkačke sposobnosti u sezoni. Nigde drugde ne postoji mesto koja kombinuje sve poznate elemente - brze i spore krivine, ukosnice i pravce - i pritom prirodno „teče", tako da je vozački osećaj dobro izvezenog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kruga bar jednako dobar kao onaj na Spa, stazi sa kojom se Suzuka najčešće poredi.
Drugi razlog leži i u činjenici da je Suzuka, kao ni jedna druga staza, bila poprište nekih istinski epskih trka koje su sastavni deo moderne legende o Formuli 1. Čak 12 puta ovde se odlučivalo o tituli svetskog prvaka, i to u direktnom obračunu istinskih asova, Mensela i Pikea, Sene i Prosta, a zatim i u celoj seriji obračuna Mihaela Šumahera protiv Hakinena, Raikonena i Alonsa.
Nije na odmet ni to što je staza na obali Pacifika u blizini Nagoje dom i najbrže krivine u kalendaru Formule 1. Ne baš inspirativnog imena, 130R je zastrašujuća leva krivina kojom najhrabriji prolaze pod punim gasom, brzinom većom od 300 kilometara na sat. Osim ukoliko se ne preračunaju, pa kao Alen Mekniš u kvalifikacijama za trku 2002. godine završe sa druge strane zaštitne ograde, u šoku se češkajući po glavi.
Ove sezone Suzuka neće odlučivati o tituli ali u sezoni u kojoj se, na samo šest trka do kraja, još uvek četiri vozača iz četiri različita tima bore za naslov odluka o tituli će jednostavno morati da sačeka do Interlagosa.
Ipak, posle svega što se izdešavalo u poslednjih deset dana, interesovanje za trku u Japanu ne može biti veće.
Bez obzira na šuškanje da bi tako nešto moglo da se dogodi, potvrda vesti da Hamilton posle 14 godina napušta Meklaren i od sledeće sezone prelazi u Mercedes je ipak dočekana uglavnom sa nevericom. Ne samo zato što je Meklaren razvijao Luisa od njegove trinaeste godine, ili zbog toga što Hamilton svojom voljom prelazi iz boljeg tima u objektivno lošiji, već i zato što se na kraju ispostavilo da razlog za takvu odluku nije ležao u finansijskim razlozima, već pre svega u Luisovoj želji za novim izazovom.
Ovakva Hamiltonova odluka je onoliko luda, koliko i hrabra. Luda zato što ne mogu da se setim kada se poslednji put desilo da vrhunski vozač svojom voljom zameni bolji tim za lošiji, ali i hrabra zato što će Luisova reputacija ukoliko uspe da od Mercedesa napravi šampionski tim porasti više nego što bi to ikad bilo moguće u Meklarenu. Mnogo je onih koji su u Britancu videli razmaženog klinca kojem su svi putevi bili otvoreni i pre nego što je stigao do Formule 1, jer je zaista retkost da mlad vozač dobije priliku da debituje za jedan od najboljih, ako ne i najbolji tim na svetu. Za razliku od Alonsa, koji je zanat pekao u Minardiju, Kimija koji je počeo u Zauberu ili Fetela koji je krenuo od Toro Rosa, Hamilton je od prve trke imao na raspolaganju automobil u kojem se može pobeđivati, pa je u prvoj sezoni titulu izgubio samo usled neverovatnog spleta okolnosti, a onda to ispravio već naredne godine. Međutim, iako su svi očekivali da titula osvojena 2008. godine bude samo prva od mnogih, ispostavilo se da je i dalje jedina koju je Luis osvojio, uprkos tome što se Hamilton smatra najbržim vozačem današnjice.
Koliki je rizik Britanac pruzeo videće se već do kraja ove sezone. Uz automobil koji je trenutno toliko brz da Hamiltona stavlja u poziciju prvog favorita na svim preostalim trkama do kraja godine, titula je, uz malo sreće koja je uvek neophodni sastojak, i dalje bila relativno na dohvat ruke. Odlukom da napusti Meklaren, Hamilton je svoje šanse značajno umanjio, jer je teško očekivati da će se ekipa iz Vokinga boriti za njega jednakim entuzijazmom kao i do sada. Koliko god se svi trudili da to ne pokažu, Hamiltonov potez je doživljen kao izdaja tima koji mu je pružio sve, a kao što je poznato, izdajice niko ne voli.
Pitanje je dakle da li će Meklaren uopšte insistirati na tome da Baton pomaže Luisu u borbi za titulu ili će se fokusirati samo na borbu za titulu u konkurenciji konstruktora, kao što me, bez obzira na profesionalnost, uopšte ne bi iznenadilo ni da vidim probleme za Hamiltona sa mehaničarima tokom odlaska na servis tokom preostalih trka.
Ipak, jedan aspekt Hamiltonovog transfera koji me je posebno iznenadio odnosi se na neverovatno nespretan način na koji je Mercedes celu stvar obavio. Iako je svima jasno da Šumaherova druga karijera nije bila ni nalik onome po čemu je veliki šampion trebalo da se zauvek pamti (a sada će se pamtiti i po ove loše tri sezone), način na koji je praktično oteran u konačnu penziju je blago rečeno sramotan.
Bilo bi mnogo korektnije da je Mercedes prvo najavio Šumaherovo povlačenje, pa bi ostao makar i privid da su Luisa angažovali prevashodno zato što ostaju bez Mihaela. Umesto toga, najavom Hamiltonovog dolaska pre nego što je sedmostruki Svetski šampion odlučio da li ostaje u karavanu, Mercedes je Šumahera ostavio bez opcija za narednu sezonu, i tako praktično oterao u konačnu penziju. Poseban paradoks leži i u činjenici da je to urađeno u najuspešnijoj godini Mihaelove druge karijere, u kojoj je prvi put uspešno parirao Rozbergu (u kvalifikacijama Mihael čak vodi 8:6). Zaista tužno.
Ali vratimo se nedeljnoj trci.
Meklaren je u strašnom naletu i samo zbog toga što je Luisa izdao menjač u Singapuru nisu zabeležili četvrtu uzastopnu pobedu. Na Suzuki su ponovo glavni favoriti, s tim što će Baton u trku krenuti sa pet mesta niže pozicije od one koju izbori na subotnjim kvalifikacijama usled kazne zbog zamene menjača.
Najvećeg konkurenta Meklaren će ovog vikenda imati u vozačima Red Bula, dok Alonso i u Japan dolazi sa automobilom koji nije dovoljno brz da bi mu omogućio borbu za pobedu. Poseban problem za Red Bul i Ferari mogle bi da budu gume, jer su se posle prva dva slobodna treninga u petak pojavili izveštaji da ih austrijska i italijanska ekipa prebrzo „troše", što može biti odlučujuće za ishod nedeljne trke.
Nažalost, za razliku od pomalo divljeg proleća, kada je krug potencijalnih pobednika bio mnogo širi (Mercedes, Lotus, Vilijams, Zauber...), danas je teško zamisliti da bi na najvišem stepeniku podijuma mogli da vidimo nekoga ko nije u bojama Meklarena, Red Bula i Ferarija. Ipak, na stazi kao što je Suzuka, svi imaju pravo na nadu.
Uz izbor između meke (žute) i tvrde (srebrne) mešavine, očekivana su dve promene guma tokom trke, mada nije isključeno da se neki odluče i za tri servisa. DRS zona je ove godine skraćena za 20 metara, ali na Suzuki se može preticati i bez DRS-a, pre poslednje šikane u krugu, tako da je raspon pobedničkih strategija veći nego obično.
U subotu budilnik za kvalifikacije navijte na 7 ujutru, dok u nedelju možete da spavate sat duže pošto trka počinje u 8 časova. Ako vam je to rano, setite se samo da je Suzuka jedna od poslednjih šest prilika da na delu vidite Mihaela Šumahera. Za to vredi ustati.
