Izvor: Politika, 30.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina Titanika
Srpska košarkaška organizacija, sad je jasno, plovi nezadrživo na samo dno, a sa njom i jedan od naših najuspešnijih sportova Ono što su decenijama samopregorno, nesebično, stručno, patriotski i već kako hoćete, gradile generacije sportista, sportskih poslenika, stručnjaka i svih zaljubljenika u košarku, na putu je da bude nepovratno izgubljeno. Blistavi rezultati na najvećim međunarodnim takmičenjima, olimpijskim igrama, svetskim i evropskim šampionatima, radost koju su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam donosili, na žalost, danas postaju deo istorije, lepe prošlosti koja se, sva je prilika, neće tako brzo vratiti.
Jer, stvarnost koja traje već više godina, neuspešna i sve češće, ružna i nasilna, preti da nepovratno gurne ovaj sport, koji je u mnogo čemu bio zaštitni znak nekadašnje države, njene mladosti i sportske uspešnosti, jednostavno ne daje mnogo nade da će jednog dana stvari krenuti na bolje.
Srpska, ili, nekada, jugoslovenska košarka, njeni igrači, stručnjaci, treneri postavljali su temelje igre pod obručima širom Evrope, bili nedostižni uzor mnogima...
Danas naša košarka i košarkaška organizacija više liče na Titanik koji nepovratno tone dok se njegov kapetan, ili bolje reći kapetani, prepiru oko svega i svačega, nespremni da se suoče sa bolnom realnošću za koji su sami isključivi krivci. Evo već mesecima sportska javnost i ne samo ona, ukazuju na probleme, loše rezultate, traži odgovore, ali oni ne stižu. Kao da su najodgovorniji u košarkaškoj organizaciji postali autistični na sve apele, vapaje čak, da se nešto preduzme i spasi što se spasti može. Zar činjenica da do dana današnjeg niko u košarkaškoj organizaciji nije razmatrao uzroke dugog spiska neuspeha poslednjih godina ne govori sama dovoljno ?. Više od dve godine je prošlo od olimpijskih igara u Atini a do danas nismo videli izveštaj selektora o tom našem debaklu...
Možda najbolju potvrdu toga ko rukovodi srpskom košarkom, kako i na koji način, dobili smo na "Politikinom" okruglom stolu posvećenom stanju u ovom sportu. Posle mnogo napora, truda i natezanja došlo je do ovog skupa, ali on je jasno pokazao da je stanje krajnje ozbiljno i, što je još gore, bez mnogo nade da se popravi. Skup je održan u Sava centru, prethodno, košarkaški poslenici okupili su se u Filharmoniji i sve je ličilo na pravu filharmoniju, ali bez dirigenta, bez partitura, svako je "svirao" svoju melodiju, bila je to prava kakofonija, bolna za uši i još poraznija po utisku koji je ostavila na "publiku".
Žalosno je da se u ovim prazničnim danima bavimo ružnim a ne lepim stvarima. Ali, košarka nam pruža sve više baš takve stvari, neprijatne, ružne... Uz rezultatske neuspehe, stiže i navijački "doprinos". Nekada nezamislive scene, za koje smo verovali da su rezervisane samo za fudbalske stadione i navijačke strasti i frustracije, postale su svakodnevna slika na našim košarkaškim borilištima, nekada pravim sportskim hramovima.
Danas se u legendarnom "Pioniru" manje gleda košarka, više protivnički navijači, radost stiže ne posle koša, već posle tuče. Ni mediji više svoje izveštaje ne posvećuju incidentima, pominju ih usput, po sistemu:"posle kraćeg 15 – minutnog prekida zbog tuče, utakmica je uspešno nastavljena..." i tome slično.
Priča o našem košarkaškom sunovratu, kako sada stvari stoje, mogla bi da traje u nedogled. Analize bi se mogle meriti tomovima, ali dok je podela u košarkaškoj organizaciji ovakva kakva je, nikakve reči neće vredeti.
Jer, svako ostaje na svojim pozicijama, na jednoj strani našli su se ljudi koji su dali ogroman doprinos u proteklim decenijama, na drugoj "mladi" koji (raz)baštine njihove tekovine, potpomognuti trenerskim veličinama rasutim po svetu koji povremeno "gostuju" u nekada uglednom Stručnom savetu, svesno ili nesvesno dajući alibi ovdašnjim funkcionerima i ličnim prijateljima. Njima mudrost i iskustvo starijih očigledno nije potrebno.
Kao da ne shvataju da će se njihova imena pre, ili kasnije, neminovno naći na sramnom spisku onih koji su zarad ličnih interesa doveli naš košarkaški sport na najniže grane.
Vladimir Dedić
[objavljeno: 30.12.2006.]
.jpg)
