Izvor: Sportski Žurnal, 14.Sep.2011, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stojković: Ne veličam svoje odbrane

U sezoni 1992/93. Partizan je gazio sve pred sobom. Mijatović, Milošević, Vorkapić, Krčmarević, Bogdanović, Brnović i Zahović su se takmičili ko će da postigne više golova. Srušeni su mnogi rekordi, prebačena „stotka”, večiti rival ostavljen 14 koraka.
Između stativa stajao je Goran Pandurović. Kazaće neki, nije ni morao, kad je ispred sebe imao odbranu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << u kojoj su carevali Stanojković, Gudelj, Petrić, Vujačić, a ispred njih radilice poput Jokanovića i mladog Nađa. Ali, grdno se varaju. Upravo je sadašnji učitelj golmana crno–belih bio ta karika koja je ostatku tima ulivala sigurnost i davala im krila da se razmahnu. I zaustavio je sijaset zicera. U trenucima kada je trebalo.
Baš to je u Jagodini učinio i Vladimir Stojković, sadašnja „jedinica” Parnog valjka. U prvom poluvremenu, dok su se saigrači mučili, izašao je kao pobednik iz duela sa napadačima Ćurana u nekoliko situacija, sačuvao mrežu i odškrinuo vrata trijumfa, koji je stigao u nastavku susreta.
– Fudbal je timski sport. Ne bih veličao svoje odbrane. Najvažnije je da smo pobedili – skroman je Stojković.
Partizan nije blistao, ali...
– Bilo je jako teško vreme, a protivnik silno motivisan. Osetio se i umor, nekoliko igrača nam se tek vratilo iz reprezentacije. Ne treba tražiti alibi, odlika velikih ekipa je da pobeđuju i kada ne pružaju prepoznatljivu igru. A, to je sa nama bio slučaj.

Nastavak na Sportski Žurnal...