Izvor: Sportski Žurnal, 17.Jul.2012, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štimac i Šuker, grešna deca ili kriminalci?

Letnja vrelina, koja hara Balkanom, a od koje ovde neki beže na Jarun i obale Save, drugi na padine Sljemena, treći se snalaze kako znaju i umeju po maksimirskoj šumi.
Jedino odbrane nema od vrelih fudbalskih tema vezanih za Dinamo,„Bed Blu Bojse” i Zdravka Mamića s jedne, te izbora u HNS-u gde su na čelne funkcije došli Davor Šuker kao predsednik i Igor Štimac kao selektor.
Gde je u toj celoj priči kontroverzni Zdravko Mamić, ljuti Štimčev >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << protivnik koji je pre godinu javnost upoznao, uz brojna dokumenta, o nezakonitim, i kako je govorio, „razbojničkom ponašanju Igora Štimca”.
Navodno, Šuker je njegov favorit, sa Štimcem je dogovorio primirje, a znajući i jednog i drugog svi ovde očekuju novu eksploziju, iako se Mamić zabavio i o svom jadu jer mu „Bed Blu Bojsi” ni trenutak nedaju mira, usput „na leđa” mu je skočio i ministar sporta Željko Jovanović.
Tek, bilo kako bilo, a biće kako bude, ono što se do juče govorilo po kuloarima sada se na brojnim sajtovima objavljuje javno da su novi predsednik i selektor duboko zakoračili u gangstersko-mafijaški milje.
Između ostalog, njih dvojica, Šuker i Štimac, povezuju se, posredno i neposredno, sa Zlatkom Bagarićem, Zoranom Petrovićem, Sinišom Šošom, Renom Sinovčićem i Miljenkom Žajom – Krojfom vodećim ljudima hrvatskog podzemlja.
Šukeru se „spočitava” da se sa jednim od pominjanih iz hrvatskog podzemlja slikao u Madridu na grobu ustaškog poglavnika Ante Pavelića, to se dokazuje autentičnom fotografijo.
Zatim da je pravosnažno osuđen jer je iz aviona, na jednom od putovanja reprezentacije Hrvatske, uzeo vredne stare novčiće, da je na noge nekadašnjem predsedniku Franji Tuđmanu dovodio po zlu čuvenog Bagarića, da je bio akter brojnih sumnjivih transfera…
Spisak Štimčevih greha je mnogo duži. Zbog udaranja sudije Jedvaja suspendovan je iz hrvatskog fudbala na šest meseci, štitio je i skrivao ratnog zločinca Miljenka Bajića.
Bio je akter brojnih sumnjivih transfera sa ljudima iz kriminalnog miljea, povezuje se sa lancem kladionica koje su radile za uhapšenog i osuđenog Hrvata iz Berlina, Antu Šapinu zbog nameštanja utakmica.
Poznat je kao nasilnik (svojevremeno ga je poznata pevačica Alka Vuica optužila za fizičko maltretiranje) i veliki nacionalista jer je odmah po imenovanju za selektora istakao: „idemo u rat protiv Srba”…
Kad sam svojevremeno pisao knjigu o Miljanu Miljaniću, časni i mudri nekadašnji trener Crvene zvezde i Reala, bivši savezni kapiten reprezentacije Jugoslavije, za sve s kojima je sarađivao, bez obzira na veru i naciju, imao je samo reči poštovanja i hvale.
U tom kontekstu pominjao je Vahidina Musemića, Mirsada Fazlagića, Safeta Sušića, Josipa Katalinskog, Zvonimira Bobana… Jedino na pomen imena i prezimena Igora Štimca ljutito je odmahivao rukom:
– Nemoj mi ga ni pominjati!
Nije mali broj onih u Hrvatskoj, od kojih većina jedva sastavljaju kraj s krajem i čudom se čude dostignućima „demokracije”, koji tvrde da svaka iole čuvenija ovdašnja javna ličnost ima tajnu i javnu biografiju.
Pri tome pominju dve poznate političke figure Ivu Sanadera i Stipu Mesića. Uz sve mane, demokratija ima, bar po meni, i jednu vrlinu – istina se, ma kako bila opora, saznaje pre nego što njihovi čuvari i pomisle, a onda se sve rasprši kao ružna stvarnost sa bolnim posledicama.
Hoće li takav epilog imati i sučeljavanje hrvatske javnosti sa stvarnim biografijama dojučerašnjih miljenika Davora Šukera i Igora Štimca koji već pomalo postaju bruka i sramota cele nacije sve više brišući dilemu da li su „grešna deca” ili kriminalci?

Nastavak na Sportski Žurnal...