Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jul.2017, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štimac: Nikad sebe nisam doživljavao važnim
Ovogodišnji dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, glumac Slavko Štimac kaže da nikada sebe nije doživljavao preterano važnim, specijalnim i da svaki čovek mora da bude skroman, jer visoko mišljenje o sebi nije dobro.
Prvu ulogu je ostvario sa 12 godina u filmu Obrada Gluščevića "Vuk samotnjak" da bi tri godine kasnije zaigrao u u čuvenim filmovima Branka Bauera "Zimovanje u Jakobsfeldu" i "Salaš u Malom Ritu" kojem je prethodila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << istoimena serija koja je Štimcu donela veliku popularnost na teritoriji cele Jugoslavije.
U svojoj 45 godina dugoj karijeri ostvario je više nezaboravnih uloga igrajući u kultnim filmovima "Sutjeska", "Specijalno vaspitanje", "Varljivo leto '68", "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel", "Underground"...
Zelenović: Festival je ugrožen
Direktor Festivala evropskog filma Palić Radoslav Zelenović rekao je danas na konferenciji za novinare da je ta manifestacija ugrožena i da sledeće 25. izdanje festivala ne može da se održi na isti način kao ovogodišnje.
"Situacija je potpuno neodrživa. Festival je ugrožen. Ovakvo cimanje, trzanje i muke ničim nismo zaslužili. Mi smo ozbiljna evropska manifestacija sa velikim respektom u Evropi i ozbiljnim problemom kada je razumevanje u sopstvenoj sredini u pitanju", rezignirano je rekao Zelenović.
On je primetio da sinoćnom otvaranju festivala nije prisustvovao niko od zvaničnika, a pozive su poslali svima, od predsednika republike preko ministra kulture do pokrajinskog sekretara.
"Žao mi je što mi nemamo more, ali imamo festival koji traje 25 godina, kvalitetan program, sjajne goste i odličan odziv publike, a nismo dobili čak ni pismo sa nekoliko redova od bilo koga od njih", dodao je Zelenović.
Programski direktor festivala Miroslav Mogorović istakao je da ove godine nisu imali problema da nabave filmove i da ono što su radili svih prethodnih godina učinilo je festival prepoznatljivim i zahvaljujući tome lakše dolaze do značajnih i kvalitetnih ostvarenja.
Mogorović je zahvalio Ministarstvu kulture i Gradu Subotici na pomoći i skrenuo pažnju na nerazumevanje pokrajinskog Sekretarijata za kulturu koji, kako je rekao, ne prepoznaje vrednosti palićkog festivala.
Ministarstvo kulture je ove godine izdvojilo za palićki festival devet miliona dinara koliko i prošle, pokrajinski Sekretarijat za kulturu je ove godine Paliću dao jedan u odnosu na tri miliona lane, dok je Grad Subotica izdvojio skoro milion dinara više ove godine.
Izvršni producent festivala Ilija Tatić kaže da je budžet ove godine najmanji u proteklih 15 godina, a festival se u međuvremenu razvijao i rastao i prisetio se da je pokrajina ranije izdvajala i do 12 miliona dinara.
Umetnički direktor festivala Nikolaj Nikitin primetio je da je evropska kinematografija ove godine izuzetno jaka, da se isto može reći i za filmove koji dolaze iz regiona, kao i da je vidljivo veliko prisustvo ženske perspektive, s obzirom da ima dosta žena reditelja..
"Ima mnogo ljudi koji treba da dobiju priznanja za svoj rad. Dobijao sam nagrade, ali nikad sebe nisam doživljao preterano važnim i specijalnim. Trudim se da budem odgovoran i profesionalan kada nešto radim", rekao je Štimac u intervjuu Tanjugu na pitanje da li je svestan svog doprinosa srpskom, jugoslovenskom i evropskom filmu.
Kaže da se trudi da bude onakav kakav jeste. "Svaki čovek mora da bude skorman, jer visoko mišljenje o sebi nije dobro, nezdravo je, nije u redu, nije tačno. Niko nije specijalan, niko nije bolji od drugih i tako treba gledati na stvari. Nije to skromnost, moraš da poštuješ i uvažavaš ljude bilo kojom profesijom da se bave", istakao je Štimac.
Sinoć je u bioskopu "Eurocinema" u Subotici prikazan film "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato", u kome Štimac igra glavnu ulogu i koriste se isečci iz filmova u kojima je on igrao u mladosti.
"Srđa Penezić je došao na ideju da mi iskoristimo činjenicu da sam ja odrastao na filmu i da neke scene inkorporiramo u film, da ćemo tako imati jedinstvenu priliku što niko do sada nije uradio, da imamo istog glumca u rasponu od 40 godina i to je ostalo kao dokument", rekao je Štimac.
Na konstataciju da su ga tokom karijere uglavnom i pratile uloge dobrih ljudi, Štimac kaže da su ljudi verovatno razmišljali: "Slavko bi bio dobar za ovu ulogu jer sam ga gledao u sličnoj ulozi".
"Sve svoje uloge sam dobio tako što mi je zazvonio telefon. Svi se mi poznajemo. To je čitava mudrost. Možda može da se govori o stereotipu, eto Slavko je dobar za dobrog momka. A možda i nije. U svakom slučaju bi moglo malo se i prošarati", rekao je Štimac dodavši da ipak nije bilo lako igrati čoveka koji se tokom celog filma ne menja, jednostavno je dobar, pri čemu su se trudili da izbegnu patetiku.
Štimac u Puli priprema predstavu "Mate Parlov" o bokserskoj legendi, najboljem hrvatskom sportisti 20. veka, jedinstvenoj ličnosti.
"Parlov je obeležio moju mladost, imao je status heroja u mojoj porodici, kao i mnogim drugim familijama širom Jugoslavije. Bio je zanimljiva ličnost... ta diskretnost, možda zanesenost, voleo je poeziju, znao je puno pesama raznih pesnika. Čudno je živeo, radio je u svom kafiću pred kraj karijere u Puli i sam posluživao. Bio je svetski šampion, a posluživao je ljude kafom. Neki su ga vraćali po šećer, vodu, ljudi su ga provocirali, a on nije reagovao ni na šta", ispričao je Štimac.
Poznati glumac kaže da je Parlov i simbol mirnijeg, bezbrižnijeg vremena.
"Bili smo mlađi pa smo možda drugačije gledali na stvari, ali jeste bilo bezbrižnije i sigurnije i mislim da to svima fali. Svedoci smo nekakvih histeričnih medijskih kampanja, vesti su samo loše vesti, kao da nema mesta za dobre vesti. Novine su preplavljene lošim vestima i stiče se utisak da se samo to dešava, a ljudi žive i dešavaju se divne stvari", kaže Štimac.
Sklon je, kako dodaje, da misli da čovek ne bira sadržaje koje će gledati već mu se nameću i da prosto to nije njegov izbor.
"Treba ignorisati takve stvari. Toliko postoji dobrih filmova, literature, dobre muzike, ima mogućnosti i izbora pogotovo danas sa internetom koji je fenomelan i možete da nađete šta god vas zanima", primetio je Štimac.
Gost Festivala evropskog filma Palić primećuje da u evropskoj kinematografiji danas ima autocenzure.
"Čini mi se da ima puno politički korektnih filmova koji se bave nekakvim pričama koje se saznaju iz medija. Moje mišljenje je da bi se nečim bavio, moraš da budeš duboko u tome i da te zaista interesuje. Postalo je očigledno da se nagrade na velikim festivalima dobijaju ako se bavite temama koje su trenutno politički aktuelne", rekao je on.
Štimac, koji je neko vreme živeo u Njujorku, ističe da mu je Evropa uvek bila zanimljiva zbog svoje različitosti.
"Drugačiji je Italijan, Nemac i Englez, to su drugačiji mentaliteti. U tome je bogatstvo Evrope i ne znam zašto neko to hoće da stavi u isti kalup, to je surovo i dosadano. Evropa je lepša i zanimljivija od Amerike zbog silnih različitosti i te vrste bogatstva", ocenio je poznati glumac.
Priznaje da ne stiže da ide u bioskop, niti ostaje dovoljno dugo na festivalima da bi gledao filmove, ali primećuje da ima šarenila i u srpskoj kinematografiji, međutim Srbija je malo tržište, ima malu filmsku industriju.
On se na konferenciji za novinare prisetio rada sa američkim rediteljem Semom Pekinpoom kada su tri kamere bile uključene i ponavljali su dublove sve dok je bilo trake.
"Kod nas kada bi snimili treći dubl, dobijali bi grižu savesti jer trošimo traku i ne znamo da li ćemo imati dovoljno da dovršimo film. To je bila jedina razlika, oni su imali više novca od nas, ali više para nije garancija da će film biti bolji", rekao je Štimac.
Borbelj: "Marija ne bi mogla da živi u ovom svetu"
Gošća 24. Festivala evropskog filma Palić, glumica Aleksandra Borbelj, koja igra glavnu ulogu u filmu "Na duši i telu" Ildike Enjedi, kaže da njena junakinja nikad ne bi mogla da živi u ovakvom svetu.
"Htela bih da budem kao Marija, ali ona ne bi mogla da živi u ovom svetu. Ona uvek kaže šta misli, iskrena je i otvorena. Ja sama ne bih svima da govorim istinu, niti da je drugi govore meni", rekla je Borbelj.
Film "Na duši i telu" osvojio je Zlatnog medveda na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Berlinu, a sinoć je prikazan na otvaranju Festivala evropskog filma Palić.
"Na duši i telu" je ljubavna priča između dve introvertne osobe, smeštena u okruženje budimpeštanske klanice, koju je rediteljka ispričala nežno i sa mnogo suptilnog humora.
Mlada žena Marija, novi kontrolor kvaliteta, svoj posao doživljava ozbiljno i držeći se strogo pravila, dodeljuje kaznene poene za svaki suvišni gram masnoće.
Njen nešto stariji šef Endru takođe je tiha osoba i pukim slučajem oni otkrivaju da svake noći sanjaju isti san.
"Kada sam pročitala scenario, prvo sam se smejala kao luda, ali kada mi je rediteljka posle prvog kastinga rekla da to neće ići jer su mi oči prepune seksipila a kamera sve vidi, razbesnela sam se. Stala sam pred ogledalom i počela u svom pogledu da tražim pogled deteta. Rekla sam sebi: Ja sam glumica i znam kako to da uradim", objasnila je Borbelj na konferenciji za novinare.
Borbelj je prvo dobila ulogu psihologa, a na drugom kastingu ulogu Marije.
"Rediteljka je u glavi imala ideju kakva Marija treba da bude i pošto je ulogu dodelila meni i imala poverenja u mene, morala sam to da opravdam, ali do danas mi nije jasno zašto me je odabrala za tu ulogu", kazala je mađarska glumica.
Ona smatra da se takva priča može dogoditi u bilo kojoj internacionalnoj kompaniji, ali da scene sa živim životinjama i scene u klanici zapravo govore o tome kako se svi mi ponašamo.
"To je nemilosrdno mesto gde se sve dešava pa i ljubav", dodala je Borbelj.
Ona je rekla i da nije verovala kada je čula da je film proglašen najboljim na Berlinalu.
"Plakala sam i bilo mi je teško da završim ulogu Rozelinde koju sam u tom trenutku igrala u pozorištu", kazala je Borbelj, a na pitanje da li je od osvajanja Zlatnog medveda dobila ponudu da igra u produkciji neke druge zemlje, odgovorila je da još uvek čeka.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
