Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2015, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja struje za bolju klimu
Sve češće se žalimo na to kako više nema pravih godišnjih doba – iz zimskih jakni uskačemo u kratke rukave, a pravo dugo toplo leto nismo imali godinama.
Malo ko je svestan da takav trend jeste posledica klimatskih promena, koje su delom izazvane i ljudskim aktivnostima, pre svega visokom potrošnjom energije.
Potrošnja energije u domaćinstvima Evropske unije konstantno raste. U ukupnoj potrošnji utrošak domaćinstava učestvuje sa gotovo 30 odsto. Kod nas >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je situacija još alarmantnija, jer se zbog relativno niske cene energije, ali i niskog životnog standarda u domaćinstvima malo vodi računa o racionalizaciji energetskog troška. Profesor FTN-a Vojin Grković kaže da je potrebna podrška države, kako bi se situacija promenila.
"Tu je sad potrebna odgovarajuća organizacija i povoljni krediti da ljudi koji defakto sa ovako malim društvenim proizvodom koji imamo po glavi stanovnika da mogu da se kreditno zaduže u većoj meri da bi mogli da naprave izolacija na zidovima, spoljne izolacije nove prozore pošto je sve to staro i tako dalje", kaže Vojin Grković, direktor departmana za energetiku i procesnu tehniku FTN-a.
U vreme kada se većina stambenih objekata gradila nije toliko vođeno računa o termoizolaciji i energetskoj efikasnosti. Arhitekta Stevan Rodić kaže da je pri renoviranju najvažnije ulagati u termoizolaciju.
"Svedoci smo da iz dana u dan cena energije raste i isto tako ko god malo promisli shvatiće da nikada neće biti jeftinija nego što je bila. Prema tome potrošnja energije u jednom domaćinstvu otpada na grejanje dakle ako negde treba da damo akcenat na uštedu onda je to grejanje i hlađenje", kaže Stevan Rodić, arhitekta.
Ugradnja niskoenergetskih prozora i vrata je apsolutni imperativ, kada je reč o racionalizaciji energetske potrošnje i to je nešto što je godinama trend u zemljama Evropske unije, kaže izvršna direktorka preduzeća za proizvodnju niskoenergetske stolarije „Inles“, Lilijana Vajnberger.
"Vlada u Sloveniji energetskoj efikasnosti poklanja veliku pažnju i godinama subvencioniše proizvodnju i ugradnju prozora i vrata sa niskom energetskom vrednošću. Posledica je da se koeficijent toplotne potrošnje iz godinu u godinu snižava", kaže Lilijana Vajnberger, izvršna direktorka „Inles-a“.
Pored termoizolacije, važan faktor je i potrošnja unutar domaćinstva. Deo energetske potrošnje otpada na rasvetu.
"LED sijalice i do devet puta manje troše u odnosu na običnu rasvetu i ljudi sve više odlučuju na LED rasvetu generalno zbog manje potrošnje", kaže Ivana Paul, poslovođa „LED šop-a“.
"U prosečnom domaćinstvu gde radi nekih desetak do 11 sijalica može da se uštedi otprilike ako se menjaju generalno samo sijalice u postojećim lusterima, visilicama plafonjerama i slično može i do 20-30 % da se smanji potrošnja.
Danas postoje kategorije kućnih aparata koje se klasifikuju upravo po energetskoj efikasnosti. Što je veća energetska efikasnost, potrošnja je niža, a menadžer Centra bele tehnike CBT kaže da konačna ušteda može i da bude do 30 odsto na godišnjem nivou. Međutim, energetska efikasnost nije osnovni kriterijum pri kupovini kućnih aparata.
"U principu cena je ta koja je najbitnija trenutno pored uslova plaćanja i svega ostalog ali baca se akcenat naravno i na energetsku vrednost", kaže Milan Đurić, regionalni menadžer „CRT centra bele tehnike“.
A šta je sa onima sa plićim džepom, koji ne mogu da priušte novu izolaciju, kućne aparate ili rasvetu? Besparica nije opravdanje za neracionalnu potrošnju, jer postoje brojne tehnike kojima možemo da je smanjimo i u postojećim uslovima. Na primer, samo pranjem veša na nižoj temperaturi može da se smanji potrošnja energije veš mašine i do 80 dosto. Dalje, tu su i smanjivanje pritiska vode u tušu i kraće tuširanje, korišćenje cegera umesto uzimanja PVC kesa u marketima ili vožnja biciklom umesto kolima. Takođe, TV prijemnici i ostali aparati sa stend baj funkcijom treba gasiti dugmetom na aparatu, a ne daljinskim upravljačem. Isto važi i za računare i štampače.
U svakom slučaju, podmirivanje naših potreba za energetskim uslugama bi moralo biti efikasno i bez gubitaka. Ako želimo da čovečanstvo i sva živa bića na planeti Zemlji opstanu, onda je racionalno korišćenje energije koju imamo na raspolaganju, princip kojim se moramo voditi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
