Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jun.2015, 09:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav sredom: Pu spas za sve nas

Mnoge cene koje država reguliše će na kraju ove godine biti veće, bez obzira na to što državni zvaničnici reč poskupljenje ne uzimaju u usta.

Uzmimo kao primer račune za grejanje. Mnogi građani Beograda bili su neprijatno iznenađeni kada su im pre nekoliko meseci stigli uvećani januarski računi za "infostan". Bez bilo kakve prethodne najave saznali su tako da je grejanje poskupelo za 4,7 odsto. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali objasnio je tada da je reč o usklađivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << cena sa inflacijom. Problem je što je prema podacima Narodne banke Srbije, rast cena kraju 2014. godine bio je svega 1,7 odsto.

Po istom receptu pevećan je i porez na imovinu. Dakle, bez bilo kakve prethodne najave, nekim građanima Srbije ovih dana stižu koverte u kojima je ovaj namet i do 20 odsto veći nego prošle godine. U nekim opštinama, na primer, poreznici računaju da je kvadratni metar poskupeo. Bez obzira na to što cene nekretnina na tržištu padaju.

Državni zvaničnici trudiće se da i poskupljenje struje prođe uz što manje buke. Po sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), naša vlada se obavezala da će struja poskupeti 1. aprila za 15. odsto. Poskupljenje je odloženo, a baš ovih dana ističe novi rok koji je MMF postavio pred Srbiju da konačno završi plan finansijskog restrukturiranja EPS­a. U njemu će želeti da vidi i za koliko procenta i kada će tačno struja poskupeti.

U svakom slučaju, plan je da se u naredne tri godine cena kilovata što više približi tržišnoj, koja je zasad čak 30 odsto veća.

Kako će građani kojima su plate i penzije već smanjene preživeti sve račune sa novim cenama? O onima koji su tokom krize uspeli da sačuvaju kakvu takvu platu u privatnom sektoru i da ne govorimo.

Nije baš da niko u državi nije razmišljao o tome. U Memorandumu o ekonomskoj politici, koji je naša vlada potpisala sa Fondom, navodi se da će u junu biti doneta strategija za rešavanje nenaplativih kredita u okviru koje će se razmotriti i uvođenje institucije ličnog bankrota. To ne znači da će se prezaduženima oprostiti dugovi. Već će im, kao što je to slučaj u Sloveniji, država dodeliti tutora, odnosno ličnog stečajnog upravnika koji će upravljati njihovim ličnim finansijama.

Dužnici će sigurno moći da predahnu. Sve dok ne postave pitanje ko će to da plati. Taj ko pita, odgovoriće dužniku finansijki tutor. Jer, baš kao u stečajnom postupku kod preduzeća, stečajni upravnici se prvi namiruju. Tako da će cenu platiti onaj ko ih i angažuje. Isti onaj koji nema para da plati račune i dugove prema bankama.

Genijalno rešenje, nema šta. Kako se samo građani sami nisu toga setili.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...