Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jul.2015, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Povratak knjiga i haubica

Kažu da je ruski književnik Mihail Bulgakov do smrti čuvao pismo tadašnjeg sovjetskog vođe Josifa Visarionoviča u kome mu Staljin piše da knjige teško gore i nikada do kraja ne izgore. Uprkos svim neslaganjima slavnog autora romana "Majstora i Margarite" sa Staljinovim metodima vlasti, Bulgakovljeva literatura nikada nije bila ni u plamenu, ni u kontejnerima.  Staljina ja, navodno, zabavljala Bulgakovljeva "đavolijada" i redovno je odlazio u pozorište na njegove predstave.  Literarna >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << đavolijada koja je u Hrvatskoj vladala devedesetih godina i poprimala oblike psihoepidemije nije bila od te vrste.

U kontejnerima je tada završilo između tri i pet miliona knjiga, a bibliotekari su ih, tvrdilo se, spontano izbacivali na ulice, praveći od njih visoke zidove kako se pisci poput Branka Ćopića, Anđelke Martić, Vladimira Nazora, Karla Marksa, Dobrice Ćosića, Desanke Maksimović,  Jove Jovanovića Zmaja, Duška Radovića, Tomasa i Hajnriha Mana, Simone de Bovar i Žan Pol Sartra više ne bi vratile ne police i dospele u ruke neopreznim čitaocima.

U ovom  knjigocidu koji je, u istoimenom zborniku pre tri godine opisao Ante Lešaja i time silno uznemirio kulturnom i političkom amnezijom obdarene domaće intelektualce, prve su stradale knjige srpskih i bosanskohercegovačih pisaca, zatim one štampane ćirilicom, knjige hrvatskih pisaca antifašističke i levičarske orijentacije, one o partizanima i Drugom svetskom ratu, kao i čitavi tomovi literature posvećene radničkim pravima i međusobnoj solidarnosti svih ljudi nezavisno od nacionalne, socijalne, ideološke ili verske orijentacije.

U tome su, naravno, prednjačile biblioteke u glavnom gradu Zagrebu, ali su primeri sadističkog iživljavanja nad knjigama svoj izopačeni klimaks doživljavale u manjim mestima poput biblioteke na otoku Korčuli, u slavonskom gradiću Vinkovci, ličkom mestu Srb.

Povratak knjiga u biblioteke i školsku literaturu

Bilo je pokušaja paljevine, ali su se knjige pokazale izdržljivijima i postojanijima od kuća i gradova  u plamenu, a pogotovo od ljudskih karaktera. Pa su se opet vratila u javni život Hrvatske, u biblioteke i kućne kolekcije, neke čak i u školsku lektiru, neke u lokalne i državne arhive.

To može da se zahvali akciji  koja je upravo završila u Zagrebu, pod simboličkim nazivom "Otpisane". U nepunih mesec dana trajanja, od otvaranja u gradskoj galeriji "Nova", krajem juna,  ova akcija u organizaciji umetnika i entuzijasta iz projekta "Javna knjižnica" prikupila je barem deo uništenih i odbačenih knjiga, skenirala ono što se moglo spasiti i objavila ih na stranici www.otpisane.org . Aktivisti multimedijalnog instituta koji je pomogao  prisilno podsećanje na "otpisano vreme", Tomislav Medak i Marsel Mas zaključili su da se ovde radilo o dobro smišljenoj "spontanosti".

Uništavanje knjiga nehrvatskih autora i izdavača, kao i onih hrvatskih pisaca koji se nisu složili s režimom koji je 1990. godine uveo pokojni predsednik Franjo Tuđman, bilo je, kažu samo uvod u "otpis" građana koji su još pre izbijanja rata, pre prvih balvana na kninskom putu u avgustu 1990. godine, procenjeni kao opasni, štetni, neprihvatljivi, nepotrebni... Drugim rečima, javne ustanove, a biblioteke su u tome prednjačile, bile su samo produžene ruke zloćudnih konstruktora jednonacionalne  i agresivno isključive države.

Učesnici izložbe "Otpisane", podsećanje na uništavanje knjiga posvetili su dvadesetoj godišnjici vojne akcije "Oluja" u kninskoj krajini iza koje je takođe ostala slična pustoš.  I dok se u ruke znatiželjnih čitalaca opet vraćaju Marks, Engels, Plehanov, Dedijer, Tito,  Đerđ Lukač,  Kardelj, dečje pesmarice i antologije školske lektire štampane ćirilicom ili jezikom  "koji se govori u Bosni...", Oluja" će se u Zagrebu proslaviti i na daleko siroviji način.

Knjige iz sopstvenih biblioteka, haubice iz Nemačke

Organizatori izložbe otpisanih knjiga raduju se i zahvaljuju što su građani iz sopstvenih biblioteka donosili "nepoćudne" knjige kako bi, elektronskim putem, njihov sadržaj postao svima dostupan. Ministarstvo odbrane i ministar Ante Kotromanović takođe je srećan i veseo. Za oko 10.000 evra uspeo je da iz Nemačke naruči desetak polovnih "haubica" tipa PzH2000 koji će u "dvije bitnice" trijumfalno prolaziti hrvatskom metropolom i tako na svoj način obeležiti kakva je država stvarana devedesetih i zašto je ovde tako važno zapamtiti "Oluju".

Kao što je svakom patrioti ovde važno da zapamti da je polovna roba naručena iz Nemačke, a za koju kažu a će biti "zvezda parade", specijalni teret dužine 11.7 metara širine 3,6 metara, visine 3,1 metar i težine 55,3 tone.  Brojke su zaista impresivne, pogotovo ako se uporede da količinom uništenih knjiga i njihovim fizičkim i kulturološkim dimenzijama.

Stručnjaci za oružje i stručnjaci za knjige iz devedesetih godina nisu otkrili tek jednu brojku. Onu koja numerički opisuje razornu snagu opisane nemačke "haubice" i, recimo, "Ježeve kućice" Branka Ćopića ili "Điha điha, četiri noge" Zmaja Jove Jovanovića.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...