Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2016, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Kako se kalio dug
Nema nikakve sumnje da je dolazak Kineza u Smederevo dobra vest, naročito u sitaciji kada je globalno tržište čelika u krizi, a železare širom Evrope smanjuju broj zaposlenih i zatvaraju pogone. To, međutim, ne znači da ne treba podvući crtu ispod ovog posla. Naročito ako je posle objavljivanja Ugovora o preuzimanju 98 imovinskih celina sa kineskim Hestilom postalo potpuno jasno da će ova transakcija koštati poreskeobveznike Srbije. Mnogo više nego Kineze.
Hestil je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << "čistu" imovinu čeličane kupio za 46 miliona evra, a ukupan dug kompanije je, kako je Bojan Bojković, član Nadzornog odbora firme, priznao gostujući u emisiji "Pravi ugao" na Radio-televiziji Vojvodine dostigao čak 470 miliona evra. Dakle, investitor iz Kine platiće tek deseti deo sume koju će na sebe morati da preuzmu poreski obveznici.
To je cena preuzimanja čeličane za dolar nakon odlaka "Ju-Es stila" početkom 2012. godine.
Sudeći prema Ugovoru, koji je objavljen pre nepunih nedelju dana, neto dug kompanije iznosi 280 miliona evra. Bojković je verovatno na kratkoročne i dugoročne kredite koje čeličana ima prema bankama dodao i ceh koji železara ima prema državnim preduzećima i samoj državi.
Problem je, međutim, što je najveći minus u poslednjih nekoliko godina napravljen upravo pod rukovodstvom Petera Kamaraša i njegovog menadžetskog tima, kojima je država poverila železaru na upravljanje. Kako može da se vidi iz Ugovora, neto gubitak na kraju 2014. godine iznosio je 144 miliona evra, što je 40 odsto više nego prethodne.
Nije ovo prvi put da država preuzima dugove železare. To se dogodilo i 2003. godine kada je "JuEs stil" preuzeo tadašnji "Sartid" za 23 miliona dolara. To je dvostruko manja cena od one koju će platiti kineski "Hestil". Država je tada preuzela obaveze Sartida koje su dostizale 1,7 milijardi dolara.
Prema kasnijem svedočenju Aleksandra Vlahovića, tadašnjeg ministra privatizacije, dve trećine tih obaveza je otpisano, a na teret poreskih obveznika direktno je palo oko 500 miliona dolara.
I nije to praksa samo u poslednje dve decenije. Država je u srpsku čeličanu ulagala još od vremena Josipa Broza Tita, a dugovi koji su na naplatu stizali građanima Srbije bili su redovni deo proizvodnog asortimana čeličane. Železara je, s retkim prekidima, kontinuirano proizvodila gubitke.
Zaključno sa 1988. godinom Srbija je u železaru investirala tadašnjih 6,4 milijarde dolara. To pokazuje "Analiza i ocena programa razvoja Metalurškog kombinata Smederevo" koja je urađena na osnovu zaključka Skupštine od 28. decembra 1987, a čiji je jedan od autora bio i ministar finansija Dušan Vujović.
Tokom devedesetih "Sartid" je bio na spisku kompanija koje su dobijale novac iz primarnih emisija. Sredstva poreskih obveznika davala su se i preko Fonda za razvoj, a održavanje Železare u životu od početka 2012. godine do 1. februara 2015. godine državu je koštalo 300 miliona evra.
Valjalo bi da se ovog puta istorija ne ponovi. I da ovo preuzimanje dugova smederevske čeličane zaista bude i poslednje.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
