Izvor: Politika, 03.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su donele reforme lige…
Danas, kao i mnogo puta ranije, postoje ideje da se nešto promeni u sistemu fudbalskog takmičenja, ali iskustvo pokazuje da menjanje ne garantuje napredak
S nostalgijom se stariji ljubitelji fudbala sećaju jugoslovenske Prve lige, kada je gostovanja Željezničara, Čelika, tuzlanske Slobode, Olimpije, Sarajeva, Rijeke i ostalih posmatralo i više od 60.000 gledalaca na našem najvećem stadionu, ili preko 30.000 u Humskoj, ili 15.000 na Karaburmi. I svi se slažu da su to bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zlatna vremena, neuporedivo bolja nego ova današnja.
Zaboravlja se, međutim, da je i onda bilo i priča o neregularnosti i nameštanju rezultata i povika na sudije. Zaboravlja se, verovatno, jer se tada bolje živelo pa se i zbog toga češće odlazilo na utakmice. Zbog toga evo podsećanja na nekoliko problematičnih situacija…
Još u sezoni 1957/1958 mečeve između Partizana i Crvene zvezde sudili su arbitri iz inostranstva (Italijan Liverani i Austrijanac Kajner), zato što „večiti rivali” nisu imali poverenja u domaće sudije. Oba susreta završena su 2:2.
Izloženi snažnom pritisku javnosti, povodom sumnji u regularnost utakmica poslednjeg 34. kola, čelnici FSJ su 20. juna 1986. uveli vanredne mere. Mečevi su poništeni i naređeno je odigravanje novih. Pored toga, 12 klubova je kažnjeno oduzimanjem po šest bodova za naredno takmičenje (trećina se izvukla, jer im ti dueli nisu ništa značili). Ovom se usprotivio Partizan koji nije igrao novi susret s Željezničarom u Humskoj. Epilog – izgubio je i utakmicu službenim rezultatom i titulu i učešće u Kupu šampiona. Prvak je postala Zvezda, a fudbalska lopta se zakotrljala i po sudovima.
I dok su suđenja trajala završila se i sezona 1986/1987, pa smo opet imali dva prvaka. Po učinku na terenu šampion je bio Partizan, a prema tabeli s oduzetim bodovima Vardar. I opet su ispaštali „crno-beli”, pošto su ovog puta Skopljanci igrali u Kupu šampiona. Ali ni tu nije bio kraj. Po naredbi Ustavnog suda Jugoslavije, konačnu odluku doneo je Sud udruženog rada Srbije 29. jula 1987. Poništene su odluke FSJ i titule vraćene Partizanu koji je ostao uskraćen za dva učešća u najjačem kontinentalnom takmičenju.
Eventualni dogovori klubova pokušani su da se spreče i uvođenjem penala. Naime, u slučaju remija bolji s bele tačke osvajao je bod, dok je poraženi ostajao praznih šaka. Ali, za četiri sezone (1988-1992) ponovo nije bilo vajde.
Za četiri i po decenije u SFRJ bilo je manje promena sistema takmičenja, nego u poslednjih 20 godina. S raspadom velike Jugoslavije počelo je i lutanje u traženju pravog sistema, koji bi zadovoljio sve ukuse. Ali, bez uspeha.
Tri godine su se po četiri kluba od deset u zimskoj i letnjoj pauzi seljakali iz „A” lige u „B” i obrnuto, uz one čuvene bonus bodove i baraže i ništa. Ni liga s 12 učesnika po trokružnom sistemu nije zaživela duže od dva leta, pa se opet prešlo na klasičnu s 18 prvoligaša.
Pet srpskih državnih prvenstava igrana su na tri različita načina, sa i bez doigravanja. U prvom 2006/2007 klubovi su nakon 22 kola podeljeni u dve grupe s po šest članova. Bolji su igrali za prvaka i evrokupove, a lošiji za opstanak. Već naredna dva šampionata igrana su ponovo s 12 klubova po trokružnom sistemu.
Od sezone 2009/2010. vraćena je liga s 16 klubova, ali ona ne odgovara svima. Opet se priča o uvođenju baraža, a odnedavno i o reformi koju jepredložio najtrofejniji klub Crvena zvezda.
--------------------------------------------------------
Besmislen baraž za Evropu
Predlog da se u uvede baraž za učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope, bar u ovom trenutku potpuna je besmislica. Prvo, Srbija nema šest ili osam klubova kadrih da ispune Uefine uslove za igranje u evrokupovima. Drugo, zašto bi, na primer, Vojvodina sa 67 bodova produžavala sezonu i borila se protiv Javora, koji je skupio 41? Zar to ne bi bila kazna za Novosađane, koji su skoro do poslednjeg časa pretili Partizanu u borbi za titulu? Da li bi oni imali sportski motiv?
Ni razigravanje za opstanak nije bilo po volji klubova, pa je ukinuto, a igralo se na krajevima prva dva srpska šampionata.
Ugledajmo se na najjače
Zašto se ne ugledamo na najjače? Lige Engleske, Španije, Nemačke, Italije i Francuske godinama (pa i decenijama) ne menjaju sistem takmičenja, mada ni u njima svaki član ne gine na terenu baš u svakoj utakmici od prvog do poslednjeg kola. I kod njih ima i „sumnjivih” rezultata i sudijskih grešaka i igranja s drugim timovima (primeri: Vulverhemptona protiv Mančester junajteda ili Barselone u Malagi) i nastavljaju dalje. I tamo se za titulu bore po dva, eventualno tri kluba i niko ne diže halabuku oko promena takmičarske formule.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 04.07.2011.
