Izvor: Danas, 26.Jun.2015, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srušen beloruski zid, protiv....za zlato
Plasmanom u finale Evropskog prvenstva u Mađarskoj i Rumuniji košarkašice Srbije napravile su najveći uspeh od osamostaljivanja države, tačnije još od daleke 1991. i osvojenog srebra na kontinentalnom prvenstvu u Izraelu. Trijumfom nad vrlo kvalitetnom selekcijom Belorusije (74:72) u neizvesnoj završnici, izabranice Marine Maljković izvukle su "džek-pot", s obzirom da će se u nedelju sa...... od 19 časova boriti ne samo za zlato, već i za direktan plasman na Olimpijske igre u Riju >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << 2016.
/// Završnica polufinala izgledala je kao šahovska partija u kojoj je rival strpljivo čekao onog drugog da prvi napravi potez, iako je vreme neumitno isticalo. Dva velemajstora u sastavu Srbije - Ana Dabović i Sonja Petrović - individualnim potezima u poslednja dva minuta pokazale su da im je sigurno mesto u WNBA. Kada se stezala knedla u grlu, dlanovi znojili, a sekunde na semaforu prebrojavale kao minuti, preuzele su odgovornost - rizikovale i uspele da Srbiju dovedu do prvog - istorijskog finala šampionata Starog kontinenta.
Čitav meč je upravo protekao, kao i sama završnica - u velikoj neizvesnosti i rezultatskoj klackalici. Svaki od dva tima maestralno je koristio evidentne mane rivala. Belorusija je konstantno materijalizovala činjenicu da Srbija nema klasičnog centra, peticu koja bi izdominirala visinom, leđnom tehnikom i snagom, što su upravo karakteristike maestralne Jelene Lečenko. Iako već ima 32 godine plavokosa Beloruskinja odigrala je u maniru WNBA centra, što ona sigurno i jeste. Sve vreme predstvljala je konstantnu opasnost po naš koš. U retkim trenucima kada nije bila u igri naš tim bi bukvalno prodisao. Na njoj su se smenjivale sve srpske visoke igračice, osim Krnjićeve i jedino su uspele da je malo uspore. Mučila se Srbija dobrano kako da iz kolektivne igre dođe do realizacije, zbog čega je rešenja pronalazila u individualnim potezima sestara Dabović, Milovanovićeve i Petrovićeve. Samopouzdanje smo crpeli iz frenetične agresivnosti u odbrani, o čemu svedoči i 14 poena iz kontranapada, naspram protivnička dva. Milica Dabović je do ludila dovodila naturalizovanu Beloruskinju Harting, dok je Petrovićeva ofanzivnim skokovima (ukupno pet) onemogućila rivalke da naprave osetniju seriju. Srbija je naročito dobro odigrala u drugom poluvremenu. Poboljšala je realizaciju za dva poena, čime je iskompenzovala preskromnih 18 odsto za tri (3/16). Razigrale su se Ana Dabović i Sonja Petrović, što je bilo upotpunjeno izuzetnom agresivnošću u odbrani, ilustrovano udvajanjima na pleju Harting i na strani pomoći prilikom čuvanja Lečenko. U poslednja dva minuta Srbija je imala tri poena prednosti (72:69), Belorusija je odlučila da brani svaki naš napad, bez namere da uđe u penal završnicu. Takav pristup protivnica odgovarao je Srpkinjama koje su odličnom odbranom onemogućile Beloruskinje da odigraju pozicioni napad. U poslednje 44 sekunde u redovima protivnica zavladala je panika, pogotov nakon realizovanih bacanja Petrovićeve. U opštoj pometnji Harting je pokušala da u poslednje dve sekunde proturi loptu do Lečenko ispod našeg koša, sudije su previdele čiste korake Amerikanke, ali Srpkinje nisu marile, zatvorile su sve prilaze u reketu, otvorivši automatski vrata finala, ali i Rija.
