Izvor: Sportski Žurnal, 24.Okt.2010, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpkinja osvaja Antarktik

Milena Vujičić boravila je 12 dana na Antarktiku sa međunarodnom ekspedicijom i želja joj je da sa grupom mladih iz regiona ponovi tu neobičnu avanturu, prenosi Politika.
Robert Sven, prvi čovek koji je peške prešao Severni i Južni pol, sprema se za naredni poduhvat – da sa svojim timom peške kerene sa Južnog pola >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << do obale kontinenta, naučne baze gde će ih sačekati međunarodni tim ljubitelja prirode i avanture.
U bazi, u grupi koja će dočekati Svena i njegove saputnike trebalo bi da se nađu i ljudi sa naših prostora. Bar je to želja jedne dvadesetšestogodišnjakinje, rodom iz Lučana, koja trenutno živi i radi u Beogradu.
Milena Vujičić, kaže da će ekspedicija krenuti sa Novog Zelanda odakle će brodom doći do Antarktika i tu provesti nekoliko dana, upoznajući se sa lepotama ovog neobičnog kontinenta, ali i slušajući predavanja o održivom razvoju, ekologiji, zaštiti prirode, kao i iskustva polarnih istraživača.
Sveže utiske preneće im upravo Sven i njegov tim – za poduhvat koji se spremaju da preduzmu, pešačenje od Južnog pola do naučne baze koja je odredište, potrebno je pet nedelja, a na tom putu izgubi se i više od dvadeset kilograma. Uz sve to, neophodna oprema koju nose teži čak 160 kilograma.
Milenin plan je da se poveže sa mladim ljudima iz regiona, kako bi se na vreme organizovali i postali učesnici neobične ekspedicije, jer da bi se stiglo do ledene lepote Antarktika, treba mnogo vremena i novca.
– Videla sam u godišnjem izveštaju studentske organizacije Ajzek kratak izveštaj osmoro članova ove organizacije o njihovom boravku na Antarktiku, kao i da su prijave u toku. Otišla sam na sajt nevladine organizacije „2041”, koju vodi Robert Sven i poslala prijavu. Kad sam dobila pozitivan odgovor, mislila sam da se neko šali, da je to nemoguće – priča Milena.
Stvari su tek postajale nemoguće: trebalo je platiti oko 10.000 evra za učešće u ekspediciji, nabaviti posebnu opremu koju koriste planinari koji se penju na Himalaje, kupiti avionsku kartu, poneti novca za trošak.
– Većina ljudi bi rekla: Nema šanse da sve to skupim i sredim za tri nedelje”, koliko sam ja imala do početka ekspedicije. Ali, ja sam stalno mislila kako bih se kajala ako bih propustila tu šansu i odlučila sam da pokušam sve što mogu. Pomogli su mi i prijatelji. Jedna poznanica koja se bavi planinarstvom, povezala me sa svojim drugarima, pa su me oni kompletno opremili, tako da opremu nije trebalo da kupujem. Ona, inače, košta oko 2.000 evra – kaže Milena.
Uz pomoć donacija, stipendija dva nemačka i jednog domaćeg preduzeća, pa i uz Svenovu podršku, koga je iznenadila velika želja naše sunarodnice da krene na put, Milena je ipak uspela da skupi potreban novac.


Prvi susret sa Antarktikom u isti mah zadivljuje i čini da se čoveku zaledi krv u žilama, seća se naša sagovornica. Istovremeno ste oduševljeni prostranstvom u kojem vlada apsolutna tišina i kojim dominiraju svega tri boje, bela, siva i, kada je sunčano, plava, ali i prestravljeni kada pomislite koliko ste mali i kako bi vas priroda za tili čas progutala kada biste ste tamo našli sami ili sa samo troje, četvoro ljudi, opisuje Milena.
Temperatura u vreme kada je Milena boravila bila je „podnošljivih” do minus 20 stepeni, ali kada joj se doda vetar postaje izuzetno hladno.
– Nikad u životu nisam bila više uzbuđena nego noć pred put na Antarktik, ali zato se tamo ni u jednom trenutku nisam plašila. Priroda je neverovatna, upoznala sam puno dobrih ljudi, čula dosta interesantnih predavanja i sada imam želju da celo to moje iskustvo prenesem drugima. I ako biste me pitali da li bih ponovo išla na Antarktik, moj odgovor je: Naravno – zaključuje Milena.

Nastavak na Sportski Žurnal...