Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2023, 12:52
Srbija neguje sećanje na užas Holokausta i posvećena je borbi protiv mržnje
Republika Srbija je predana negovanju politika sećanja na užas Holokausta, iskazivanja pijeteta stradalim nevinim žrtvama i borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja, poručio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Međunarodni dan sećanja ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se 27. januara na dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, verovatno najozloglašeniji logor smrti za Jevreje, Rome i druge narode u Drugom svetskom ratu.
U saopštenju se navodi da je Žigmanov naveo da je neophodno da se u korenu saseče svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina.
"Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svakog čoveka da se svakodnevno bori da se ovakvi zločini nikada ne zaborave i odlučno odbace sve strategije njihovog negiranja, rekao je ministar.
On je istakao da je dužnost i obaveza svih odgovornih članova društva da se pokolenjima osigura budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti.
Dodao je da je obaveza i svakodnevna borba protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost.
Žigmanov je istakao da će tim vrednostima i nastojanjima Vlada Srbije, koju vodi predsednica Ana Brnabić, i dalje biti predano posvećena.
On je ocenio da je čovečanstvo suočeno s genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima odgovorilo odlučnim zahtevom da se ponovo potvrdi dostojanstvo, sloboda i ravnopravnost čoveka kao najviše vrednosti u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.
Istakao je da je Deklaracija i danas, 75 godina od usvajanja, svakodnevna opomena da se zločini ne smeju nikada ponoviti, zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava mora da bude svima prvorazredni zadatak.
Žigmanov je podsetio da je Vlada Srbije početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA).
Dodao je da preživeli potomci žrtava Holokausta ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju u Srbiji.
Naveo je i da usvajanje Zakona o Memorijalnom centru Staro sajmište doprinosi očuvanju sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun.
Podsetio je da se sredstvima iz budžeta Srbije kontinuirano podržava realizacija projekata i programa kojima se prenose sećanja na žrtve Holokausta i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava inicijative kojima su u sistem obrazovanja uvode učenja o Holokaustu i obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta, navodi se u saopštenju.
Brankica Janković: Moramo biti veoma pažljivi kako nas ne bi zavarali novi sofisticirani oblici fašizma, antisemitizma i rasizma
Svet je pred ogromnim izazovima, a upravo nas Holokaust opominje da jačanje antisemitizma, radikalne desnice i govora mržnje vodi ka raspirivanju rasne, nacionalne i verske mržnje što može imati nesagledive posledice, navodi poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust.
Poverenica ukazuje na sposobnost neofašizma da se na suptilan način, kroz različite oblike društvene mimikrije integriše u društvene tokove zbog čega moramo biti veoma pažljivi kako nas ne bi zavarali ti novi sofisticirani oblici fašizma, antisemitizma i rasizma. Posebnu pažnju treba posvetiti sve učestalijoj relativizaciji Holokausta, što kroz negaciju, što kroz korišćenje neprikladnih poređenja sa različitim društvenim procesima i pojavama.
Mi iz institucija za zaštitu od diskriminacije suočavamo se sa tim problemom, koji je sve prisutniji i u digitalnoj sferi, što zahteva zananja, veštine i kapacitete za delovanje i razumevanje fenomena koji moraju biti ozbiljno tretirani, dodaje poverenica.
Ona kaže da zabrinjava učestalo ispisivanje nacističkih simbola, ali i napada na građane koji se deklarišu kao antifašisti. Takvi pojedinačni incidenti moraju biti ozbiljno tretirani, a ne okarakterisani kao nasilničko ponašanje ili remećenje javnog reda i mira, kao što se dešavalo u našoj pravnoj praksi, ističe poverenica.
Nažalost, sve je manje živih svedoka koji su preživeli Holokaust i koji mogu da govore o tom najmračnijem periodu čovečanstva, zbog čega je naša obaveza sećanje na njega i prenošenje tog sećanja novim generacijama.
Važno je da mladi kroz proces školovanja budu upoznati sa istorijskim činjenicama i da razumeju da u nacizmu i fašizmu nema ničeg što zaslužuje išta drugo osim prezira i svake vrste osude, kao i da je moralna i zakonska obaveza svakog od nas da se suprotstavi kako antisemitizmu, tako i svim ideologijama koje ugrožavaju ljudska prava i slobode, ističe Janković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
