Izvor: Danas, 25.Nov.2014, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija najgora u regionu
Beograd - Odlaskom Nemanje Nedovića u špansku Valensiju njegov donedavni saigrač iz Golden Stejta Ognjen Kuzmić ostao je jedini srpski košarkaš u NBA ligi. Ovaj podatak deluje pomalo apsurdno s obzirom na to da su „orlovi“ na poslednjem Svetskom prvenstvu u Španiji osvojili srebrnu medalju. Dodatnu nelogičnost predstavlja činjenica da sve zemlje, nekadašnje republike SFRJ, imaju čime da se podiče u NBA, gde dobar broj njih igra zapažene role u svojim timovima.
Da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je vreme kada su srpski igrači „vedrili i oblačili“ NBA davno prošlo bilo je jasno i običnim zaljubljenicima u najkvalitetniju ligu na svetu, a većina njih tražila je utehu u Nedoviću i Kuzmiću, koji su na startu sezone bili deo tima sa šampionskim ambicijama. Odlaskom Nedovića, odnosno dodelom uloge pukog epizodiste Kuzmiću u Voriorsima, povećala se potreba za analizom slučaja, koji je teško objašnjiv, jer poslednji reprezentativni, pa i klupski rezultati, pokazuju da srpska košarka nije u tolikoj krizi.
Činjenica da su na poslednjem Draftu Bogdan Bogdanović (Finiks), Vasilije Micić (Filadelfija), Nemanja Dangubić (San Antonio) i Nikola Jokić (Denver) napravili prvi korak na putu dolaska u NBA, samo donekle ohrabruje i predstavlja „mršavu“ utehu, jer je pitanje da li će se neko od njih odlučiti na odlazak preko „bare“, a još teže je pretpostaviti hoće li uspeti da se domognu neke važnije uloge.
Prva asocijacija zašto smo postali beznačajni u najkvalitetnijoj ligi odnosi se na nedostatak atleticizma. I u finalu nedavno završenog Svetskog prvenstva protiv SAD bilo je evidentno da su Amerikanci u odnosu na srpske igrače superiorniji i fizički daleko nadmoćniji. Atleticizam se uglavnom odnosi na građu igrača, odraz, raspon ruku, snagu, a u tim segmentima srpski igrači godinama zaostaju u odnosu na konkurenciju. Nemanja Bjelica, Bogdan Bogdanović, donekle i Nikola Kalinić, imaju atletski potencijal u skladu sa standardima NBA lige.
- Najavio sam još prošle godine mogući epilog koji se dogodio već na startu ove sezone. Mi smo izgubili kontinuitet u odnosu na nekadašnju SFRJ, kada je reč o načinu obuke igrača. Dok smo se pridržavali principa „stare škole“ počevši od 2000. nekolicina njih izabrana je na Draftu u NBA, vremenom je taj princip postepeno nestajao, a mi smo ušli u proizvodnju igrača koji je sličan većini evropskih zemalja. Zato smo danas na nivou na kojem smo bili pre 15 godina u odnosu na NBA ligu - smatra Marin Sedlaček, dugogodišnji skaut u NBA ligi i jedan od najboljih poznavalaca najkvalitetnije lige na svetu.
U razgovoru za Danas Sedlaček je istakao da je dolazak Aleksandra Đorđevića na mesto selektora reprezentacije Srbije pomerio stvari sa „mrtve tačke“. Mladi stručnjak je uz pomoć iskusnijih trenera uspeo da pronađe stare knjige, zagubljene u prašnjavim i memljivim podrumima, u kojima su najbolji srpski, ujedno i svetski treneri, tačno zapisali način na koji se stvara tehnički superioran košarkaš respektabilnog kvaliteta i za NBA standarde.
- Sale je na osnovu principa stare selekcije igrača uspeo da pronađe Miloša Milosavljevića, koji je ovog leta izabran na Draftu Razvojne lige, što je dokaz da talentovani igrači ne moraju da igraju isključivo za Zvezdu ili Partizan. Mi smo nekada imali tehnički najobučenije igrače. Na treninzima se recimo po 15 minuta radilo dodavanje ili pivotiranje. Tehnički smo bili u prednosti u odnosu na američke igrače, čime smo nadoknađivali nedostatak atleticizma, koji je urođen tamnoputim košarkašima. Danas u tom segmentu ozbiljno zaostajemo, a pravi primeri onoga o čemu pričam su Goran Dragić iz Finiksa ili recimo Manu Đinobili iz San Antonija - jasan je Sedlaček.
Problem nastaje još u pionirskim danima. Zbog velikog broja utakmica tokom sezone zapostavlja se individualni rad, treneri igraju na isti način kao seniori, praktično od 14 godine igrači se dele na one iz spoljne i unutrašnje linije, što ih lišava adekvatne tehničke obučenosti. Time se guši kreativnost, segment po kome se Vlade Divac proslavio u NBA, značajno doprinevši da Predrag Stojaković po dolasku u Ameriku za kratko vreme pokaže svoj raskošni šuterski talenat. Nešto slično danas poseduju Bojan Bogdanović (Bruklin), njegov klupski kolega Mirza Teletović, pomenuti Goran Dragić (Finiks), Nikola Peković (Minesota), Nikola Vučević (Orlando), Pero Antić (Atlanta).
- Izgubili smo kreativnost, nešto po čemu smo bili prepoznatljivi. Igrači u mlađim kategorijama imaju previše utakmica, zbog čega je zapostavljen individualni rad, segment neophodan za razvoj igrača. Prerano završavamo sa primarnom selekcijom, zbog čega momci nisu adekvatno tehnički obučeni. Podela na igrače iz spoljne i unutrašnje linije obavlja se preuranjeno. Selektor Đorđević je povratkom na stare principe pronašao Stefana Jovića, dodelivši mu značajnu ulogu u reprezentaciji. Bojim se da se u skorije vreme ništa značajnije neće promeniti, sve dok se nekim dekretom ne smanji broj utakmica u mlađim kategorijama - zaključio je poznati skaut.
Novi Raduljica
- Miroslav Raduljica je u Milvokiju promenio odnos prema treninzima, uopšte radu. U Baksima je shvatio da mora puno da radi na sebi, što se potom videlo tokom boravka u reprezentaciji Srbije. U NBA kredit ne postoji, ako u datom trenutku ne pružiš ono što se od tebe očekuje, šansu će automatski dobiti neko drugi, a to je nažalost Raduljica prošle sezone osetio na svojoj koži. Danas ljudi mnogo više pažnje posvećuju igri, a ne imidžu Miroslava Raduljice - poručio je Sedlaček.
Parker srećniji od Nedovića
- Za uspeh u NBA potrebno je ispunjenje više kriterijuma. Prvi je pozicija u timu, trenutno veće šanse imaju igrači iz centarske linije. Drugi, ne manje važan, jeste izbor kluba. Toni Parker nikada ne bi izrastao u vrhunskog asa da je kojim slučajem 2001. završio u Filadelfiji. U tom trenutku za Sikserse je igrao Alen Ajverson, trener je bio Leri Braun, koji nema strpljenja za mlađe igrače, što je osetio i Darko Miličić u Detroitu. Da je kojim slučajem završio u Šarlotu ili Nju Orleansu Nemanja Nedović bi imao daleko veće šanse da pokaže koliko ume. U Golden Stejtu je imao četvoricu igrača u spoljnoj liniji i nije mogao da odgovori obimu zadatka - obrazložio je Sedlaček koliko je faktor sreće važan u NBA.
Crno nam se piše
- Teško je proceniti ko bi u budućnosti od naših igrača mogao da napravi zapaženiju karijeru u NBA ligi. Trenutno nijedan srpski igrač ne pruža partije u Evroligi na nivou neophodnom za NBA ligu, a to takmičenje je najcenjenije i najvažnije kada je reč o prohodnosti u NBA - nije optimista uvaženi košarkaški stručnjak.
