Izvor: Politika, 10.Sep.2006, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija najbolja u Evropi

Od sinoć prvi put u listama šampiona piše: Srbija. Naši vaterpolisti su u finalu, na prepunom Tašmajdanu, pobedili olimpijskog pobednika Mađarsku s 9:8 (2:4, 4:1, 2:3, 1:0).

Ova reprezentacija je treći put uzastopno najbolja u Evropi, ali prvi put pod ovim imenom. U utakmici za prvo mesto, tačnije u borbi za prvo mesto, jer ono što je bilo u bazenu više je ličilo na rat (ukupno 35 isključenja i dva penala), nego na igru, vodili su se takvi dvoboji da bi i ajkule pobegle glavom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez obzira. Ali, ovo nije bio prosto finale, ovo je bila bitka u kojoj je svaki igrač i sa jedne i sa druge strane, a i kompletne ekipe, imao i previše motiva, jer je ovaj meč trebalo da pokaže ko je bolji od dve jedine vaterpolo velesile.

Lovorike su pripale našem timu. Bio je čvršći, jer je odoleo svim pritiscima uključujući i onaj da niko u svom selu nije postao prorok. Naši vaterpolisti jesu, jer su i kod kuće postali evropski prvaci. Bili su jači, jer su izdržali borbu koju su nametnuli mađarski igrači. Bili su moćniji, jer su gubili s 5:2, ali su preokrenuli na 6:5, a potom taj naoko sitan kapital održali do kraja.

Teško je da se izdvoji junak ovakve pobede, jer je svaki naš igrač imao svojih pet minuta. Trebalo je imati čelične nerve, pa dati golove iz penala (Šapić i Vujasinović), trebalo je imati samopouzdanje kao Avala, pa pucati nepogrešivo i zaustaviti mađarski razarač kad je izgledalo da je nepotopljiv pri vođstvu od 5:2, a potom ponovo imati hrabrosti da se sve to ponovi, samo ovog puta da bismo poveli sa 6:5 (Filipović). Trebalo je zadržati mađarske asove u napadu, trebalo ih je nadmudriti kad su u odbrani, trebalo je učiniti mnogo onogo što se golim okom ne vidi, ali ostaće upamćen pobedonosni gol, gol kojim je Srbija postala najbolja u Evropi, a kakav je odnos snaga u vaterpolu to znači i najbolja na svetu.

Koliko je to bilo teško vidi se i po tome što je u poslednjoj četvrtini pao samo jedan jedini gol. Postigao ga je naš kapiten Vladimir Vujasinović, koji je u svojoj bogatoj karijeri mnogo puta pronašao lopti put kroz iglene uši kad je bilo najpotrebnije. Učinio je to i ovog puta. Pogodio je u metu 3 minuta i 33 sekunda pre isteka finala i doneo neopisivu radost svima kojima srce kuca za Srbiju.

Naš tim je ostvario zadatak da ne primi više od osam-devet golova u finalu, ali nije sve išlo po planu. Mađari su na početku druge četvrtine odmakli na tri gola prednosti i to je obično dovoljno da njihov protivnik istakne belu zastavu. Ali, ovog puta im protivnik nije bio bilo ko, nego – Srbija. To samo naši vaterpolisti mogu da u ovakvoj utakmici, u kojoj Mađari kipte od želje da nam vrate silne dugove upravo kad bi nas poraz najviše boleo, daju takvom protivniku četiri uzastopna gola. I zato su – šampioni.

U poslednje dve četvrtine, kada su i najsitnije pojedinosti bile važne, počev od toga ko će da osvoji loptu na početku četvrtine, ključalo je u svežoj septembarskoj noći. Obostrana isključenja su retka u vaterpolu, a u ovom meču su sudije čak dva puta donele takvu odluku. S pravom zamene su poslale iz bazena posle dva i po minuta igre u trećoj četvrtini, dakle u jeku bitke za evropsko zlato, prvo cara strelaca Šapića i mađarsku haubicu Gergelja Kiša, potom i "sidraše" Nikića i Molnara, a pred kraj tog dela igre i Vanju Udovičića. Još kad je na početku poslednje četvrtine, zbog trećeg isključenja, morao da izađe i Ikodinović, činilo se da je Mađarima otvoren put ka prestolu.

Međutim, Srbija nije potonula. Šefik je bio nesavladiv, odbrana na čelu sa Savićem neprobojna, Vujasinović precizan kad se na muci poznaju junaci... Devet i po sekundi pre kraja Mađari su dobili loptu, pa je njihov selektor Kemenj uzeo tajm-aut da iskuje plan za spas. Ali Tamaš Kašaš, koji je pre devet godina u Sevilji, u sličnoj situaciji, doneo Mađarima zlato u finalu protiv Jugoslavije, ovog puta nije bio čudotvorac. Lopta je fijuknula kraj gola, s njom i mađarske nade, a dlanovi gledalaca na Tašmajdanu su brideli od pljeskanja, ovog puta ne više kao podrška reprezentaciji Srbiji, nego kao pozdrav evropskim prvacima.

Šampionski pehar kapitenu Vujasinoviću je predao predsednik Vaterpolo saveza zemlje domaćina Velibor Sovrović, a zlatne medalje najboljim vaterpolistima Starog kontinenta predsednik Evropske plivačke federacije Italijan Bartolo Konzolo. Posle toga vatromet je pokazao dokle doseže naša radost.

Plivalište: Tašmajdan. Gledalaca: 5.500. Sudije: Borelj (Španija) i Tulga (Turska). Isključenja: Srbija 17(3), Mađarska 18(5). Peterci: Srbija 2(2). Strelci: 0:1 Molnar, 1:1 Nikić (+), 2:1 Šapić (peterac), 2:2 Den. Varga, 2:3 Dan. Varga (+), 2:4 A. Štajnmec, 2:5 Fodor, 3:5 Filipović (+), 4:5 Vujasinović, 5:5 Ikodinović (+), 6:5 Filipović (+), 6:6 Madaraš (+), 7:6 Udovičić, 8:6 Vujasinović (peterac), 8:7 Kašaš (+), 8:8 Den. Varga, 9:8 Vujasinović (+).

SRBIJA: Šefik, Trbojević, V. Udovičić 1, Savić, Ikodinović 1, Nikić 1, Filipović 2, Ćirić, Šapić 1(1), Vujasinović 3(2), Peković, D. Pijetlović, Prlainović. Trener: Dej. Udovičić.

MAĐARSKA: Seči, Dan. Varga 1, Madaraš 1, A. Štajnmec 1, Kašaš 1, Sivoš, Ger. Kiš, Hošnjanski, Fodor 1, Den. Varga 2, Gab. Kiš, Molnar 1, Gor-Nađ. Selektor: Kemenj.

--------------------------------------------------------------------------

Španci lako do bronze

Španija – Rumunija 10:4 (2:1, 2:2, 3:0, 3:1)

Bronzana medalja na 27. evropskom prvenstvu za vaterpoliste je pripala Špancima, koji su u utakmici za treće mesto pobedili Rumuniju s 10:4 (2:1, 2:2, 3:0, 3:1). Prva polovina utakmice je protekla u ravnopravnoj igri, a pobednik je odlučen u trećoj četvrtini. Rikardo Perone i dvostruki strelac Felipe Perone su doneli svojoj reprezentaciji prednost od 7:3, što je bilo nedostižno za Rumune, koji na početku utakmice nisu iskoristili ni penal.

Plivalište: Tašmajdan. Gledalaca: 3.500. Sudije: Margeta (Slovenija) i Gomez (Italija). Isključenja: Španija 9(3), Rumunija 12(6). Peterci: Rumunija 1(0). Strelci: – Matej iz peterca pogodio stativu, 0:1 Đ. Đeorđesku (+), 1:1 Perez (+), 2:1 Perez, 2:2 Andrej (+), 3:2 Molina (+), 3:3 Đ. Đeorđesku, 4:3 Martin (+) 5:3 R. Perone (+), 6:3 F. Perone (+), 7:3 F. Perone, 7:4 Andrej (+), 8:4 R. Perone, 9:4 Molina (+), 10:4 F. Perone.

ŠPANIJA: Nenču, Radu, Musat, Bonka, Josep, Busila, Dunka, Đ. Đeorđesku 2, Matej (0), Kadar, Andrej 2, Negrean, Dinu. Selektor: Hađu.

RUMUNIJA: I. Agilar, M. Garsija, Martin 1, R. Perone 2, Molina 3, Mora, Rej, Rodrigez, Valjes, F. Perone 2, Perez 2, Č. Garsija, Andreu. Selektor: R. Agilar.

--------------------------------------------------------------------------

Konačan plasman

1. Srbija,
2. Mađarska,
3. Španija,
4. Rumunija,
5. Italija,
6. Grčka,
7. Hrvatska,
8. Nemačka,
9. Rusija,
10. Holandija,
11. Slovačka i
12. Slovenija.

Iduće prvenstvo u Malagi

Dvadeset osmo evropsko prvenstvo u vaterpolu biće kroz dve godine u Malagi (Španija). Do sada su domaćini bili: Budimpešta 1926, 1958. i 2001, Bolonja 1927, Pariz 1931, Magdeburg 1934, London 1938, Monte Karlo 1947, Beč 1950, 1974. i 1995, Torino 1954, Lajpcig 1962, Utreht 1966, Barselona 1970, Jenčeping (Švedska) 1977, Split 1981, Rim 1983, Sofija 1985, Strazbur 1987, Bon 1989, Atina 1991, Šefild 1993, Sevilja 1997, Firenca 1999, Kranj 2003. i Beograd 2006.

[objavljeno: ]

Nastavak na Politika...