Izvor: Blic, 01.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi me cene više nego Slovenci
Srbi me cene više nego Slovenci
LJUBLJANA - Ivo Daneu, najbolji slovenački igrač svih vremena i jedan od rekordera po broju odigranih utakmica u dresu jugoslovenske reprezentacije (209), i danas kao penzioner ljubljanske dane provodi uz košarku. Na prošlonedeljnom gostovanju Crvene zvezde u glavnom gradu Slovenije, na utakmici sa Olimpijom u okviru 'Gudjir - Jadranske lige', sa Daneuom smo razgovarali na njegovom uobičajenom mestu, iza koša tribina 'Tivolija', odakle >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u društvu supruge posmatra svoje 'zmajčeke'.
- Pričate sa penzionerom koji nema baš puno vremena. Poslovno dosta putujem, a privatno volim da odigram partiju tenisa sa prijateljima, ali zbog povređene ruke jedva izdržim jedan set. Dolazim redovno na utakmice Olimpije, iako to trenutno nije ekipa na koju su mnogi u Sloveniji i Evropi navikli. Znate, klub je u velikoj finansijskoj krizi, zato je i ekipa prosečna, ali koliko vidim ni Crvena zvezda nije kao što je nekad bila. Vidite da ni tribine nisu popunjene do poslednjeg mesta kao što se očekivalo, ali verovatno su mnogi ljudi otišli iz Ljubljane jer je u jeku berba grožđa. Eto, i ja ću na isti zadatak, ali se još organizujem prema košarkaškim događajima.
Možete li vi, kao član Izvrnog odbora KK Olimpija, da pomognete u prevazilaženju krize?
- Teško, jer se ja tu mnogo ne pitam. Drugi odlučuju o selekciji igrača, a naravno da u tome veliku ulogu igra novac. Dakle, sponzori vode glavnu reč. A klub su u ovu nezavidnu situaciju doveli ljudi iz bivše garniture. Sada imamo mladog predsednika, sa svega 27 godina, i verujem da će se Olimpija izvući i pored neshvatljivih dažbina koje potražuje država. Kao verovatno i kod vas u Jugoslaviji, i naša država više uzima nego što daje i to su očigledno pravila kapitalističkog društva. Ali i kod košarkaša se danas vidi da ne osećaju neku veliku pripadnost klubu, svi sada igraju isključivo za novac. To nije bilo tako u moje vreme. Mi smo igrali iz radosti, sada gledam utakmice i sve mi se čini da se košarkaši muče dok su na terenu. Za to su krivi i treneri koji sve više podstiču igru u odbrani, a time se gubi na lepoti, sve je manje raznovrsnosti, a sve više šablona.
Kako se osećate kada prelistate stare albume sa fotografijama iz igračkih dana kada ste nosili dres jugoslovenske reprezentacije?
- Verujte da nemam mnogo slika iz tih dana, a i one retke koje posedujem zaturene su negde na tavanu. Ne čačkam previše po prošlosti, sva arhiva je ovde, u glavi. U svakom slučaju, lepe su to uspomene na Olimpiju, na reprezentaciju Jugoslavije. Drago mi je što me u Srbiji i Jugoslaviji još cene, što se sećaju svih medalja koje smo podarili, čak mnogo više poštovanja nailazim tamo nego ovde u Sloveniji, ali i to je život... Nisam opterećen takvim stvarima jer to je istorija i s tim se moram pomiriti. Na žalost, mnogi moji prijatelji više nisu živi. Profesor Aca Nikolić, Nebojša Popović, Milojević iz Partizana. Ipak, sa Miodragom-Sijom Nikolićem sam u stalnom kontaku, mi smo porodični prijatelji. Naše supruge se posećuju, iako on trenutno radi u Emiratima.
Kao učesnik na šest evropskih prvenstava, tri svetska šampionata i isto toliko olimpijskih igara koja vam je medalja najdraža?
- Možda srebrna olimpijska kolajna osvojena u Meksiku 1968. godine, možda zlato sa Svetskog prvenstva 1970, osvojeno baš ovde u Ljubljani, u 'Tivoliju'. Ne bih mogao da kažem koja je najdraža, ali važno da ih je bilo mnogo. U lepom sećanju mi je ostala i prva evropska medalja koju je osvojila reprezentacija Jugoslavije, davne 1961, sa igračima kao što su bili Korać, Đurić, Nikolić... i od tada su plavi krenuli krupnim koracima napred. Od ličnih trofeja izdvojio bih, svakako, priznanje za najboljeg igrača na svetskom prvenstvu koje sam dobio 1966. godine u Čileu.
Šta danas ispunjava vaš život, osim košarke?
- Porodično okruženje i unuci, dva dečaka od dve godine i šest nedelja. Ponosan sam na sinove Jaku i Klemena. Prvi, mlađi, igra košarku. Stariji je magistar ekonomije i radi u 'Petrolu'. Dakle, uživam u jednom normalnom i porodičnom životu. Uz to, mnogo volim i fudbal. Nedavno sam bio u Beogradu kada su igrali Slovenija i Jugoslavija - završava Ivo Daneu, simpatični i staloženi čikica koji odmerava svaku reč ne želeći nikoga da uvredi, ali ni prećuti stvari koje ga tište. Iza svega izgovorenog brani se jednostavnim argumentom 'ponosan sam što u životu niko ništa ne može da mi prebaci'. Na sportskom planu to su medalje osvojene na 12 najvećih takmičenja sa reprezentacijom Jugoslavije, šest šampionskih titula i jedan kup koje je podario Olimpiji, Ljubljani. Na privatnom planu ljudi ga cene zbog doslednosti i iskrenosti. Malo je igračkih i ljudskih veličina kao što je Ivo Daneu. D. J. BUŽIĆ Olimpija akademski klub
- Retko koji klub može da opstane bez podrške važnih ljudi, političkih frakcija ili državnih institucija. Tako je bilo i u staroj Jugoslaviji. Znalo se da je Partizan - vojnički klub, Crvena zvezda - politički, OKK Beograd - policijski, dok su iza Radničkog stajali studenti i radnici. U ostalim republikama to nije bilo toliko izraženo. U Sloveniji je postojala samo Olimpija, kao akademski klub koji je podigao Boris Kristančić, standardni reprezentativac Jugoslavije od 1951. do 1960. godine - kaže Daneu. Socijalista sam, ali ne Miloševićev
Ivo Daneu je pre nekoliko godina imao poslaničko mesto u slovenačkom parlamentu, želeo je da s te pozicije, pre svega, pomogne sportistima.
- Predstavljao sam Socijalističku stranku, ali ne Miloševićevu - kroz šalu će još uvek vitalni Ivo. - Predsednik partije Viktor Žalak me je zvao da pomognem koliko mogu, ali nisam bio učlanjen zbog politike, već isključivo zbog slovenačkog sporta kojem je potrebna podrška. Iako u Sloveniji vlada demokratija, jedni su se brzo obogatili, ali ovde ima i mnogo siromašnih ljudi. Dakle, situacija je dosta slična. Međutim, mi smo promene izvršili mnogo bezbolnije. Zadovoljan sam, ali opet imam puno primedaba na aktuelnu vlast. Nekada su na državnička mesta dolazili ljudi po političkoj liniji, sada se na vlast dolazi zahvaljujući prijateljskim vezama. Otkud crnci u Crvenoj zvezdi?
Prema prognozama Ive Daneua, najveći favorit za osvajanje ovogodišnje 'Gudjir lige' je izraelski Makabi, potom i zagrebačka Cibona. Dolazimo na temu - Crvena zvezda. Ivo zastaje, baca pogled na prvu petorku i lako uočava dva tamnoputa igrača u crveno-belom. - Iznenađen sam što vidim dva crnca koja igraju za Zvezdu. I iskreno, pomalo mi je to čudno. Znam da je jugoslovenska košarka oduvek imala mnogo mladih, talentovanih košarkaša. Otkud sad potreba za Amerikancima - pita se Daneu.
