Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sraman odnos prema Partizanu
Javna preduzeća su na listi sponzora konkurenta, a jedno je pred meč s tim protivnikom i blokiralo račun našeg kluba, kaže strateg "crno-belih
U najprestižnijim takmičenjima vodećih grana evropskog klupskog sporta naša zemlja nema mnogo predstavnika. Šansu za zapažene međunarodne rezultate imaju tri kluba iz Partizanove porodice. Fudbaleri igraju u Uefinom kupu, koji je po rangu drugo nadmetanje. Vaterpolisti se pripremaju da u Ligi šampiona budu što bliži visokim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozicijama reprezentacije, koja je evropski i svetski prvak. Na najvišem nivou aktivni su košarkaši, učesnici klupskog prvenstva ispred kojeg je po rejtingu u Evropi samo fudbalska Liga šampiona.
"Crno-beli" asovi igre pod obručima uspešno su startovali u Evroligi, pobedivši u tri od pet utakmica "B" grupe u kojoj sutra u Beogradu igraju protiv grčkog Panatinaikosa, glavnog favorita za pehar. Posle nekoliko godina bez veće uloge u Evropi, nagovestili su da će postati naš sportski hit sezone. To je povod za razgovor sa trenerom Duškom Vujoševićem.
• Kako ocenjujete dosadašnji tok sezone?
– Što se tiče tima i rezultata, uglavnom sam zadovoljan. Nisam do kraja zadovoljan, iako postoje znaci napretka, čvrstinom igre na gostujućem terenu, i taj deo bi trebalo da poboljšamo.
• Šta bi značila pobeda za Partizan sutra protiv Panatinaikosa?
– Bio bi to još jedan veliki "skalp" ove godine. Panatinaikos ima sve što čini veliki klub, ekstra organizaciju, trenera, kao domaćin finalnog turnira napravio je tim koji ima visoke ciljeve. Sigurno je favorit. Probaćemo da, na našem terenu uz pomoć navijača, prevaziđemo realne limite i pobedimo velikog protivnika koji je i naš sportski prijatelj.
• Da li se sada, kada ste ostvarili tri pobede u pet kola Evrolige, uključujući onu protiv Makabija, rezultati Partizana u javnom mnenju dovoljno vrednuju?
– Ni u ovom trenutku, javnost se ne izveštava objektivno. Pojedini medijski centri stavili su se u funkciju naših konkurenata i određenih interesnih grupa. Smatram da se u delu medija organizovano minimalizuju naši uspesi, a multiplikuju neuspesi. Meni lično to ne smeta puno, to mi je i motiv više, ali mislim da pošten novinar ne bi trebalo tako da se ponaša.
• Mislite li da bi uspeh Partizana u borbi za plasman u najboljih 16 ekipa Evrolige mogao to da promeni?
– Rezultat je važniji od načina tumačenja rezultata, ali nijedan ne može da upristoji zlonamerne. Nadam se da ćete imati priliku da vidite da ni naš ulazak u drugi krug ne može ništa bitnije da promeni.
• Gledajući tim i početak u Evroligi, imate li utisak da su šanse za TOP 16 veće nego ranije i nego što bi možda mogle da budu u nekoj sledećoj prilici, pošto će pojedini igrači, poput Drobnjaka i Perovića, verovatno otići?
– Ove godine jeste prilika, ali ne mogu da uzmem obavezu. Realno, veoma su bitne pare. Keln jedini ima manja ulaganja, i to značajno, od Partizana. Neki klubovi imaju nešto veći, a većina mnogo veći budžet. I ovaj koji Partizan ima, klub mora da obezbedi, uz redovnost. Priča o nesposobnosti uprave je zamena teza. Naša uprava je u stvari ostavljena na vetrometini bez ikakve pomoći od ljudi iz državnog aparata koji bi trebalo da brinu o vrhunskom sportu. Ovde naši konkurenti imaju mnogo više podrške od javnih preduzeća i samim tim daleko veći budžet, tako da oni i ove sezone ulažu bez limita. Zaista je smešno da se javna preduzeća, koja po prirodi imaju monopolski položaj i dobro posluju, sva nalaze na listi sponzora našeg konkurenta. Vezana su za jedne, a drugi moraju da plaćaju PDV. To znači da se od ribe na suvom očekuje da pliva kao ona koja je u vodi idealnih uslova. Pri tome, dešava se da javno preduzeće koje sponzoriše našeg konkurenta, pred utakmicu sa tim protivnikom blokira žiro račun Partizana, zbog neplaćenih računa za fiksne telefone. Prema nama je jedan sraman odnos. Radi se o opstrukciji i zaveri. Pet godina smo prvaci i mislim da bi kriterijum za pomoć trebalo da bude rezultat, a ne kadrovi. Ta pomoć košarci bi trebalo da bude ravnomerno raspoređena. Znači li da će država da pomogne ako uđu određeni kadrovi? Bojim se da će onda da uništi Partizan, kao što je uništena država. Čini mi se da pojedinci zaboravljaju da skoro polovina nacije navija za Partizan, da su i oni glasači. Mi smo pokazali da vredimo, reprezentujemo i grad i zemlju na evropskoj sceni u vraćanju na raniji nivo. Sport ne spada u profitabilne poslove, već kao i zdravstvo, školstvo i kultura, u delatnosti za kojima država ima potrebu zbog vitalnosti i duhovnog bogatstva nacije. U svim zemljama sport se sponzoriše. Većina ljudi ovde živi loše, ali ne zbog toga što sportisti i treneri zarađuju pare. Niko nije postao siromašan zato što su sportisti plaćeni. To nisu enormne zarade, mi igramo protiv onih koji dobijaju deset puta više, a imamo obavezu da budemo ravnopravni. Partizan će i tako pokušati da uđe u 16 najboljih u Evropi. Verujem u tim, a zahvalan sam publici. Šanse jesu veće nego pre, dok za sledeću sezonu zavise dosta i od ove.
• Posle pet uzastopnih titula, nameće se pitanje dokle će da potraje dominacija Partizana u našoj košarci. Budući da imate glavni deo mlade reprezentacije koja je prvak Evrope, Tepića, Pekovića i Veličkovića, reklo bi se da postoji osnova za još neke titule?
– Kraja uvek ima, tako je i u košarci. Verujem da završetak ove uspešne serije neće biti tako brzo, trudićemo se da ga odložimo.
• Da li je na učinak Uroša Tripkovića u poslednje vreme uticala i povreda šake na Svetskom prvenstvu, otkrivena po povratku iz Japana?
– Sve utiče. Ušao je u krizu, što se dešava svima. Radi sve što je potrebno i sigurno će izaći iz nje.To je nešto što je deo biografije svih velikih igrača. Bez obzira na to koji su uzroci – ja znam, problemi su tu da ih rešavamo.
• Ove godine je tačno tri decenije otkako se bavite poslom košarkaškog trenera. U toku je deseta sezona u kojoj ste prvi stručnjak Partizana, na čijoj klupi ćete 24. decembra protiv Cibone u "Pioniru" biti 500 - ti put u zvaničnoj utakmici.
– Košarka stvarno nije za mene samo profesija, mnogo je više od toga. Isto kao na početku, radosni su trenuci kada dolazim u dvoranu. Svaka utakmica je priča za sebe. Mislim da sam imao sreće što se desilo da se bavim ovim zanimanjem. Bilo je emocija za pet života. Iako sam ponekad umoran, nisam i zasićen.
• Koja je najveća želja koju hoćete da ostvarite?
– Moj san je klupska titula prvaka Evrope.
• Nedavno ste rekli da ništa ne može da se poredi sa utakmicama protiv Crvene zvezde. Kako je bilo sedeti na njenoj klupi u sezoni u kojoj je Partizan stigao do titule prvaka Evrope, sa većinom igrača koje ste vodili tri i po godine od četiri i po koje su prethodile tom vremenu?
– Bilo je to drugo vreme, drugačiji načini rada Partizana i Crvene zvezde. Na uspehe Partizana te sezone gledao sam, onako, rascepljeno. S jedne strane bilo mi je drago, s druge sigurno nije prijalo što ne participiram, a da jesam možda ne bi bilo toliko uspešno. Partizan je tada igrao u Kupu evropskih šampiona jer sam ga sezonu pre uveo u finale "plej–ofa", čime je obezbeđeno učešće zbog proširenja takmičenja. Sada kada govorim o odnosu sa Crvenom zvezdom, mislim na poslednjih pet, šest godina.
• Šta je najveći kompliment koji ste dobili?
– Važno mi je poverenje igrača s kojima radim i odnos Partizanove publike prema misiji koju obavljamo.
--------------------------------------------------------------------------
Zakulisna vlast u košarci
Šta mislite o potencijalima kadrova koji su u trci za čelne funkcije Košarkaškog saveza?
– Jako je bitno da se napravi dobar sistem i postave isto takva kadrovska rešenja. Vlast postoji da bi bila odgovorna, a kod nas se ne zna ko za šta odgovara. To je onda zakulisna vlast i to nije dobro. Pojedinci su prigrabili više vlasti nego što im po funkcijama pripada i ti isti hoće da kreiraju novi Statut. Pokušavaju da uvedu mandatorski sistem i na taj način legalizuju pozicije sa kojih su do sad privatizovali košarku. Velika većina se bunila, a meni smeta što su neki koji su bili protiv, kada su postali kandidati za predsednika, postali pristalice mandatorskog sistema. Ima jakih ličnosti koje mogu da budu dobra rešenja. Neka se uspostavi ravnoteža klupskih interesa. Ne znam zašto se sve odlaže, nema razloga. Nikakav interegnum nije dobar za košarku. E tu bi država trebalo da vidi da ima svoje interese i da se eventualno direktno umeša ukoliko za to bude potrebe.
--------------------------------------------------------------------------
Izbori pa Zakon o sportu
Ovog meseca je ponovo bila aktuelna problematika odnosa države prema sportu. Mislite li da od parlamentarnih izbora 21. januara nešto specijalno zavisi i košarka?
– Mislim da ti izbori uopšte neće uticati, možda samo na pojedine klubove. Ono što može da se uradi je donošenje Zakona o sportu. Zbog čega nema preduslova da se zainteresuje neko da daje novac? Niko sada ne može da bude vlasnik ni dela Crvene zvezde, Partizana i drugih klubova. Divac i Danilović su ulagali i gubili novac. Da bi neko dao pare, mora da ima neke beneficije, srazmerno sumi koja se ulaže. Sponzori bi trebalo da se oslobode dela poreza za ono što ulažu u sport, a država da nađe mehanizam koji sprečava da se novac vraća i dešava "pranje" para. Voleo bih kad bi na izborima bio neko idealan, sigurno bih glasao za njega...
--------------------------------------------------------------------------
Verujem u Đorđevića i Obradovića
Čini se da se u našoj košarci očekuje da Aleksandar Đorđević, koji vodi italijanski Armani i Saša Obradović iz nemačkog Kelna, budu predvodnici novog trenerskog talasa. Da li mlađi treneri koji rade u našoj zemlji imaju dovoljno kvaliteta?
– Ima ih koji poseduju kvalitet. Najbolje će proći oni koji ne budu gurani, nego se sami izbore. Verujem u Đorđevića i Obradovića, i u još neke koji nisu bili velika igračka imena, a imaju energiju.
--------------------------------------------------------------------------
Devet trofeja sa "crno-belima"
Rođen: 3. marta 1959. u Podgorici.
Klubovi: Partizan, Uelva iz Granade (Španija), Crvena zvezda, Breša (Italija), Madigan iz Pistoje (Italija), Skavolini iz Pezara (Italija), Radnički iz Beograda, u sezoni 1998/1999 šef stručnog štaba Budućnosti iz Podgorice. Na početku, trener mlađih kategorija Partizana, Mladosti iz Zemuna i OKK Beograda sa kojim je bio juniorski prvak SFRJ.
Klupski trofeji: šest titula šampiona, dva nacionalna Kupa i Kup "Radivoja Koraća" 1989. godine sa Partizanom.
Reprezentacija: selektor "A" tima na Evropskom šampionatu u Švedskoj 2003. godine i trener juniorske reprezentacije SFRJ, sa kojom je 1988. godine osvojio zlatnu medalju na Prvenstvu Evrope.
Priznanja: trener godine u Italiji 1996.
Goran Kovačević
[objavljeno: 28.11.2006.]
