Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportski zakoni čekaju novu vlast
Raspuštanje Skupštine odložilo donošenje Zakona o sportu, ratifikaciju konvencije o borbi protiv dopinga, usporilo rad na izradi nacionalne sportske strategije, zakona o privatizaciji u sportu...
Ministar omladine i sporta Snežana Samardžić – Marković minulog vikenda prisustvovala je samitu ministara zemalja Evropske unije zaduženih za sport, na koji su prvi put pozvani i ministri sporta balkanskih zemalja i predsednici olimpijskih komiteta svih zemalja Evrope. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Iako, na skupu nisu donošene formalne odluke, ministar omladine i sporta smatra da je on bio plodonosan:
Prvi put, na inicijativu Slovenije, proširen je spisak učesnika, a pored odvojenih sastanaka održan je zajednički plenarni sastanak i to je dobro ne samo u simboličnom nego i u praktičnim smislu. Prvi put sreli su se predstavnici nevladinih organizacija i predstavnici vladinog sektora koji imaju mnogo zajedničkih, suštinski važnih tema. Osnovno pitanje je kako da sportske organizacije sačuvaju autonomiju, s obzirom da se finansiraju iz budžeta, pa se vlade i nadležna ministarstva ne mogu isključiti iz čitavog procesa. Tako se, recimo, naš sport finansira sredstvima građana Srbije i Ministarstvo je odgovorno da se taj novac troši u skladu sa njihovim interesima. Takođe, sport je delatnost od velikog nacionalnog interesa. To kaže i naš ustav i sportske organizacije moraju tesno i jasno da korespondiraju sa vladinim institucijama. Osim toga, evropska iskustva kazuju da državne institucije mogu da mnogo efikasnije od sportskih organizacija da predlažu i utiču na donošenje zakonskih akata u oblasti sporta. To važi i za borbu protiv dopinga koju sportske organizacije ne mogu same da vode, pošto su zakoni i sankcije u domenu države. Ni u toj oblasti, kao ni u načinu finansiranja sporta iz igara na sreću, zemlje Evropske unije nemaju istu praksu, iskustva i istovetne zakone i zato je dobro da se na ovakvim skupovima razgovara o svim tim temama.
Teza o efikasnosti vladinih institucija kada je u pitanju sportsko zakonodavstvo, kao da pada u vodu, u našem slučaju. Zakon o sportu i ostali strateški dokumenti godinama su u fazi usvajanja....
I to je potvrdilo činjenicu da je politička stabilnost neophodna za normalno funkcionisanje društva. Ministarstvo omladine i sporta je u kratkom roku obezbedilo saglasnost Vlade i uvelo Predlog Zakona o sportu u skupštinsku proceduru. Skupština je međutim raspuštena i ovaj važan dokument moraće da sačeka novi saziv. Međutim, ova situacija ne utiče samo na najznačajnija društvena pitanja, već i na, da tako kažem male ratifikacije. U Skupštini, na dnevnom redu našla se i ratifikacija Uneskove konvencije o borbi protiv dopinga, i ja sam na to bila ponosna. Međutim i to će morati da sačeka, a reperkusije nisu dobre. U Sloveniji prozvane su zemlje koje nisu ratifikovale ovaj dokument, istina ne poimenično, a važno je podsetiti na zaključke iz Madrida: sportisti zemalja koja ne potpiše ovu konvenciju do 2010. godine neće moći da učestvuju na međunarodnim takmičenjima. Naš sport je pretrpeo veliku štetu tokom sankcija, a ova kazna je još teža, drakonska.
Može li Ministarstvo omladine i sporta, s obzirom na tehnički status, da nastavi rad na Strategiji sporta i Zakonu o privatizaciji u sportu?
Mi smo pokrenuli inicijativu, Vlada je prihvatila i ovlastila Republičku direkciju za imovinu da popiše svu imovinu Republike Srbije u sportu, sva ulaganja u sport, sportske objekte, sportska društva i klubove, u poslednjih 50 godina. Tek tada može se doći do kvantifikacije te imovine, tek tada se ona može privatizovati, izraziti u akcijama... Planirano je da do septembra dobijemo jasnu sliku o državnoj imovini u sportu i da počnemo da razgovaramo o privatizaciji i zakonu. Ali, važno je reći, i po postojećem Zakonu o privatizaciji može da se krene sa privatizacijom u sportu, s tim, što je naš jasan stav da se to ne odnosi na sportske objekte. Sada sve to mora da čeka i ja sam prilično frustrirana zbog toga, jer smo svi u Ministarstvu hteli da sva životna pitanja sporta stavimo na dnevni red. Ipak, nećemo stati. Olučila sam da nastavimo sa javnom raspravom o nacionalnoj sportskoj strategiji, jer je to isuviše važna tema da bi se zaustavljala, a sutra – bez obzira ko će biti u Ministarstvu, ili gde će se sport naći u Vladi – dobiće nešto da može da se nastavi rad, a ne da se ponovo počinje iz početka kao što smo mi morali. Ministarstvo omladine i sporta radiće i dalje, kao da je sve po starom.
Među nedovršenim poslovima je i revizija nacionalnih sportskih priznanja. Da li je ona dovedena u pitanje?
Morali smo da pristupimo reviziji jer je bilo dosta nejasnoća, koje će se možda jednom nazvati zloupotrebama, i to pre svega kada su u pitanju zaslužni treneri. Nacionalna sportska priznanja su ubačena u Zakon o sportu i zato sve mora da bude kristalno jasno. Sportisti su nesporni, na spisku su već i sportisti koji su stekli pravo na novčanu nadoknadu u ovoj godini i mi ćemo nastaviti da isplaćujemo novčane nadoknade sportistima, dok treneri moraju da prođu reviziju. Ona se nastavlja i Komisija radi na tome. Mi smo tehnička Vlada i revizija spiska dobitnika nije problem, jer to nije strateška već tehnička odluka, pošto već postoji Uredba, odnosno širi pravni okvir.
Da li to znači, budući da je budžet za 2008. godinu usvojen u Skupštini, da će sport dobijati sredstva nan vreme, odnosno da se neće ponoviti situacija sa privremenim finansiranjem iz prošle godine.
Isplate će biti redovne i mi smo se dogovorili sa Ministarstvom finansija o tome, jer je to posebno važno pošto je ova godina olimpijska. Na vreme smo obavili taj deo posla. Potpisali smo ugovor sa Olimpijskim komitetom Srbije, a nedavno i sa sportskim savezima o finansiranju u ovoj godini. Pored Sportskog saveza Srbije, koji je po zakonu obavezan da bude predlagač budžeta, formirali smo i nezavisnu komisiju da pregleda sve predloge. Sada je preostalo da potpišemo tripartitne ugovore (tri strane su Ministarstvo, OKS i svaki od sportskih saveza) da svaki sport dobije ono što mu pripada i da novac najbrže i najekonomičnije stigne do sportista.
Olimpijske igre na kojima će se posle 96 godina pojaviti Srbija su avgustu. Da li ćemo do tada imati Vladu i ko će predstavljati u Pekingu.
Srbije, kao i sve druge zemlje, mora da bude prisutna na Olimpijskim igrama u Pekingu, a to znači id a ima predstavnike Države i Vlade. Povratak Srbije na olimpijsku scenu kao nezavisne države daje tome poseban značaj i zbog toga smo pokrenuli inicijativu da naši sportisti i delegacija putuje u Peking sa novim pasošima. Bez obzira na ishod izbora očekujem da će i predstavnik Vlade biti sa našim sportistima u Pekingu.
-----------------------------------------------------------
Protiv bojkota Igara u Pekingu
U Sloveniji je bilo razgovora o događajima u Tibetu, budući da neke zemlje Evropske unije trpe jake političke pritiske da se utiče na Kinu povodom stanja ljudskih prava u Tibetu i da se zapreti bojkotom Olimpijskih igara. Stav, koji sam i ja iznela, mada nemamo pravo glasa, da sport i politiku ne treba mešati, prevladao je na ovom skupu. Bojkot Olimpijskih igara naneo bi veliku štetu i to ne samo sportistima i olimpijskom pokretu, – kaže ministar Snežana Samardžić – Marković.
Živko Baljkas
[objavljeno: 20/03/2008]
