Izvor: Blic, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportske povrede kod dece
Danas se deca sve više bave sportom, a kako je starosna granica znatno pomerena prema mlađem uzrastu, to se odnos povreda i procesa rasta nalaze u direktnoj proporciji.
- Koštano-mišićni sistem se kod dece u potpunosti formira tek oko 18 godine - kaže dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog, i objašnjava da svaka povreda ovako osetljivog mišićno-koštanog sistema može da bude neprijatna kako po stepenu povređivanja, tako i po dužni lečenja. A ako se ne leči, može da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovede do trajnih oštećenja.
Povreda stopala i skočnog zgloba
Kod povrede stopala i skočnog zgloba povređeni deo najčešće se stavlja u položaj imobilizacije. To podrazumeva prestanak bavljenja sportskom aktivnošću i prestanak aktivnog korišćenja povređenog dela. Lekar će na osnovu procene povrede na povređeni deo staviti ili fiksacioni zavoj ili gips i odrediti dužinu mirovanja. Ovim se postiže potpuna imobilizacija. Tokom perioda mirovanja posebno je bitno da se radi splet vežbi za jačanje mišića natkolenice, koji vrlo brzo u stanju pasivnosti gube svoju snagu i obim. Po skidanju imobilizacije gipsa ili zavoja savetuje se primena krioterapije i preporučuje javljanje specijalisti za fizikalnu medicinu i terapiju. On dalje preuzima lečenje povređenog zgloba i određuje dalju terapiju.
Skrivene povrede
Golim okom ne mogu da se vide lagana naprsnuća koštano-zglobnih struktura i zato bi trebalo da se i kod najmanje sumnje ovakve vrste povrede uradi dijagnostika rendgenom. Mesto gde je došlo do naprsnuća uvek je bolno na dodir, kao i na pokrete. Nema crvenila ni otoka.
Uganuće zgloba i kolena
Pri trčanju i skakanju uglavnom dolazi do uganuća skočnog zgloba ili kolena. Pri ovoj povredi dolazi do prekomernog istegnuća mekih tkiva (mišića i ligamenata), ali bez promene međusobnog položaja kostiju koje čine zglob. Posledica su bol i otok povređenog zgloba. I ovde se primenjuje imobilizacija, a nakon imobilizacije sledi krioterapija i vežbe. Tek nakon završene terapije može da se odredi kada dete može da se vrati na treninge.
Prelomi i iščašenja
Znatno teža, ali i mnogo ređa povreda jeste prelom i iščašenje zgloba. Nastaje kada kosti koje čine zglob pri povredi izađu iz svog ležišta i ne vrate se na mesto u potpunosti. Ovo se dešava pri padu, kada dete svojom težinom sedne na nogu i tako iščaši skočni zglob. Koleno takođe može da se povredi na ovaj način, i to je praćeno jakim bolom i nemogućnošću izvođenja pokreta. Ubrzo se pojavljuje i otok oko zgloba. Ne treba pokušavati sa vraćanjem zgloba na mesto, jer je to veoma bolno, uz rizik od dodatnog povređivanja.
Kada je prelom u pitanju, javlja se prekid u kontinuitetu kostiju. Simptomi su najčešće otok, crvenilo, bol i ograničena ili potpuna nepokretnost, uz jak bol. Ovde se primenjuje imobilizacija i u zavisnosti od težine povrede, stavlja se imobilizacioni zavoj ili gips. Savetuju se vežbe za održavanje snage i obima mišića koji su silom prilika u stanju nepokretnosti što izaziva gubljenje snage i smanjenje obima mišića. Nakon toga, obavezna je krioterapija uz primenu ostalih fizikalnih procedura po preporuci fizioterapeuta.
Povrede ruku i šake
Povrede zglobova prstiju ruku se dešavaju na košarci, odbojci, ili rukometu, kada lopta svom snagom udari po prstima. Kao simptom ove povrede javljaju se izuzetno jak bol, crvenilo, otok i potpuno ograničena pokretljivost tog zgloba. Obavezna je imobilizacija ili eventualno hirurško zbrinjavanje. Po skidanju imobilizacije, neophodna je primena krioterapije uz dalje fizikalne terapije koje prepisuje fizijatar. Sve dok se otok potpuno ne smanji i dok se ne vrati obim pokreta u normalu, apsolutno se savetuje da se prilikom eventualnih treninga rade samo vežbe opšte kondicije.
Sve povrede treba shvatiti ozbiljno i konsultovati lekara, jer posledice nelečenih povreda ostaju za ceo život.
Deformacije usled naglog rasta
Zbog naglog rasta mogu da se jave deformacije kostiju potkolenice.
Obično na gornjem delu potkolenice ispod nivoa čašice javlja se bolno ispupčenje kostiju koje je na tom delu potkolenice i u stvari predstavlja uvećanje inače fiziološkog zadebljanja velike kosti potkolenice.
Dete oseća bol, na dodir, a posebno kod povećanih aktivnosti. Takva promena osim bola ne može sasvim sigurno da napravi nikakve promene i smetnje, pa se kod jakih bolova savetuje mirovanje sa kratkom fizikalnom terapijom. Sportisti sa takvim promenama su postizali vrhunske rezultate.
