Izvor: RTS, 07.Okt.2011, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportske karijere na velikom platnu (drugi deo)
Golf i Naskar trke mnogi i ne smatraju pravim sportovima, ali i tu je bilo ljudi koji su napravili karijere kakve ne bi smislio ni najbolji holivudski scenarista. Ovo su priče o najznačajnijem američkom golferu (ne Tajgeru Vudsu), i jednom od najboljih Naskar vozača, čiji su životi preneti na veliko platno.
Kada su sportske karijere u pitanju malo ko bi pomislio da bi sport kao što je golf mogao da ima svoje heroje čija bi priča bila zanimljiva za Holivud. Ipak, u filmu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << The Greatest Game Ever Played, iz 2005. godine, opisan je jedan meč koji je promenio istoriju golfa u Americi.
Zahvaljujući Tajgeru Vudsu, Amerika je postala sportska velesila i u golfu, ali počeci tog sporta na tom kontinentu nisu bili nimalo svetli. Ko zna da li bi uopšte i bilo nekog poput Tajgera Vudsa, da u prvoj polovini prošlog veka nije bilo Frensisa Vimea, koji je nazvan i ocem amaterskog golfa u Americi.
Vime je rođen 1893. godine u mestu Bruklin u Masačusetsu u siromašnoj porodici gde je otac bio emigrant iz Kanade, dok je majka emigrirala iz Irske. I u to vreme, golf je bio rezervisan za bogate, tako da ništa nije nagoveštavalo da bi Vime mogao da se proslavi u tome.
Ipak, ispunjenje sna počelo je kada je porodica kupila kuću u Bruklinu koja se nalazila preko puta kantri kluba koji je posedovao teren za golf sa 17 rupa. Sa devet godina, Vime se zaposlio u klubu kao kedi (momak koji golf-igraču nosi štapove). Ubrzo je Vime počeo i sam da igra. Stare štapove je uzeo od brata, koristio je loptice koje je nalazio na terenu i sam je usavršavao svoju igru.
Vime je brzo zapao za oko ostalim golferima u klubu, a ubrzo je postao i juniorski šampion u tom sportu. Ipak, i pored talenta, njegov otac je bio apsolutno protiv bavljenja golfom i savetovao je svom sinu da počne da radi nešto korisno. Ipak, Vime je nastavio da igra golf, a uspeo je da osvoji i nekoliko turnira.
Upravo ta odluka na kraju ga je i uvela u legendu. Vime je 1913. godine, na nagovor predsednika Američke golf-federacije, uzeo učešće na Otvorenom prvenstvu Amerike. Treba pomenuti da je Vime bio blizu odluke da odustane od turnira, jer nije mogao da uzme slobodne dane kod poslodavca, ali na kraju je nekako, ipak, uspeo da se izbori da ode na turnir i zadrži posao.
Iako je bio amater, on je uspeo da dođe do samog kraja, gde je ostao u konkurenciji sa dva Britanca, Herijem Vardonom i Tedijem Rejom, koji su smatrani najboljim golferima tog vremena. U veoma neizvesnoj partiji, Vime je, na iznenađenje svih, izašao kao pobednik.
Takav uspeh šokirao je sve, posebno Britance koji su dominirali u tom sportu. To je bilo i prvi put da neki amater trijumfuje na Otvorenom prvenstvu Amerike. Borbu Vimea sa Vardonom i Rejom u to vreme pratio je i rekordan broj navijača. Posle trijumfa Vime je postao heroj nacije. Zanimljivo je da taj momak nikad nije hteo da pređe u profesionalce, ali mu je odlukom Američke golf-federacije dodeljen profesionalni status.
U filmu iz 2005. godine koji u centar stavlja legendarnu priču sa Otvorenog prvenstva Ameruike, lik Vimea tumači Šaja Lebaf.
Film The Dale Earnhardt Story iz 2004. godine sa Barijem Peperom u glavnoj ulozi govori o životu jednog od najboljih vozača Naskara, Dejlu Ernhartu, koji je tragično izgubio život na trci u Dejtona Biču 2001. godine.
Ernhart je rođen 1951. godine u Kanapolisu (Severna Karolina), a ljubav prema trkama nasledio je od oca Ralfa koji je, takođe, bio vozač. Iako otac nije hteo da sin krene njegovim putem, Dejla je bilo nemoguće zaustaviti u ispunjenju sna. Brzo je Dejl napustio školu i posvetio se auto-trkama.
Trkama ga je učio njegov otac Ralf, sve do svoje smrti 1973. godine. U Vinston kup seriji Dejl debituje 1979. godine i posle sjajnih vožnji dobija nagradu za najboljeg rukija, a još bolje nastavlja u drugoj godini.
Već tada, Dejl se pokazuje kao vozač koji na trkama vozi veoma rizično i nagoveštava da će biti jedan od najvećih Naskar vozača u istoriji. Posebno dobra za njega bila je 1987. godina, kada je na početku sezone imao četiri uzastopne pobede (jedini vozač kome je to pošlo za rukom), a od prvih sedam trka Ernhart je trijumfovao na pet.
Ubrzo posle toga, on dobija i svoj nadimak The Intimidator (zastrašivač), posle jednog incidenta kada je na Naskar ol-staru (trka koja nije donosila bodove) izleteo sa staze na travu. Njegova kola su se tada okretala, ali on je zadržao kontrolu i vratio se na stazu ne izgubivši prvu poziciju.
Ernhart je imao još dva nadimka, jedan je Man in Black (čovek u crnom), zbog svog legendarnog automobila broj tri, koji je bio crne boje, dok je nadimak Dart vejder zaslužio činjenicom da se radije sudarao sa protivničkim vozačem nego što bi pustio da ga pređe, a uz to je imao i crni trkački kombinezon u kojem je zaista ličio na negativca iz Ratova zvezda.
Ovaj sjajni vozač u je u 27-godišnjoj karijeri vozio 677 trka na kojima je zabeležio 76 pobeda, na 428 trka plasirao se u prvih deset, dok je 22 puta imao pol poziciju. Višestruki Naskar šampion život je tragično okončao 2001. godine na trci u Dejtoni.
U poslednjem krugu te trke, Ernhart je zakačio jedna kola, izgubio je kontrolu nad svojim vozilom, udario u zid, a druga kola udarila su ga sa strane i gurala još nekoliko stotina metara.
Iako nije izgledao kao strašan udes, jer su u Naskaru takve nezgode česte, posledice su bile katastrofalne.
Dejl Erhart se u životu tri puta ženio, a imao je i petoro dece.
