Izvor: Blic, 06.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sportom pobedio bolest
Ne postoji bolest koja se snagom volje ne može pobediti, jer je um vaše najjače oružje. On govori našem telu šta može a šta ne može da uradi, a kada naučite kako da ga koristite desiće vam se neke neverovatne stvari - kaže majstor borilačkih veština i Svetski i Ginsov rekorder u lomljenju betonskih ploča Dan Nederland (60), koji je u detinjstvu bio paralizovan.
Snaga za divljenje
Na jučerašnjoj tribini sportske sale „Šumice" Den je pokazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nekoliko zahvata.U jednom od njih četvoro ljudi je pokušalo da mu savije ruke. Iako su mu dve devojke visile okačene svaka na jednoj ruci i dva momka ga gurala sa strane, njegove ruke su ostale nepomerene.
Ovaj čudesni američki sportista juče je u SC „Šumice" održao tribinu posvećenu osobama sa posebnim potrebama želeći da sa njima podeli svoje životno iskustvo. U Beograd je došao povodom manifetsacije „Evropska kuća slavnih za borilačke veštine i sportove".
- Rođen sam u predgrađu Misispija u siromašnoj porodici. Dve nedelje po rođenju dobio sam tešku upalu pluća, a u četvrtoj godini dijagnostifikovana mi je dečja paraliza. Tada su mi rekli da nikada neću moći da hodam - priča Den.
Zbog posla kojim su se bavili, njegovi roditelji nisu imali vremena da se bore sa ovom bolešću zajedno sa njim.
- Ja sam imao jaku unutrašnju snagu koja me je terala da se borim sa paralizom, jer sam želeo da budem kao i ostala deca. Način moje borbe odredila je slika sportiste koji se bavio borilačkim veštinama. Poželeo sam da jednog dana i budem kao on - priča Den koji se borilačkim veštinama počeo baviti u četvrtoj godini.
U početku je priča radio na jačanju nogu tako što je ustajao i zauzimao početni stav za borilačke veštine, i u njemu, ukoliko bi uspevao da održi balans, ostajao sve dotle dok je mogao da izdrži. Kaže da je uvek vežbao na polju, bilo da je sunce, kiša ili sneg.
- Lomio sam male štapiće. Svaki polomljeni sam doživljavao kao uspeh, dok sam one koje nisam uspevao da polomim posmatarao kao promašaj, a nikako kao neuspeh, jer neuspeh za mene ne postoji- priča Den.
Prvi osećaj u nogama javio mu se u desetoj godini. Tada je počeo da trenira šutiranje, padao je i dizao se, da bi sa dvanaest godina počeo da hoda.
- Danas imam šezdeset godina. U međuvremenu mi je obolelo srce i zbog njega ne bih smeo da radim ovo čime se bavim, dobio sam dijabetes, imam probleme sa plućima i borim se protiv post polio sindroma. Pre osam godina lekari su mi rekli da će me ovaj sindrom ponovo vratiti u kolica, a ja se i dalje borim, treniram i osvajam pehare. Treninzi me nekad koštaju velikog bola, ali ne odustajem, jer život je izbor, a ja sam izabrao da živim - poručuje Den.
Za pola veka koliko se bavi borilačkim veštinama, Den je proputovao ceo svet. Na tim putovanjima je mnogo radio sa decom sa posebnim potrebama, kojima je savetima i vežbama uspeo da pomogne da i sami pobede bolest.
- Veliki broj te dece imao je dobar stav prema životu i trudio se da ozdrave. Hendikepiranoj deci je potrebna podrška i mnogo razgovora. To pre svega treba da rade roditelji jer im oni mogu usaditi mišljenje da mogu i moraju da se bore. Vežbi ima mnogo, a ja sam danas prikazao zahvate koje svako dete može da nauči. Iako ovoga puta u Beogradu ostajem kratko, nadam se daću imati priliku da dođem ponovo i vežbama i savetima pomognem vašoj deci - kaže Den.
Njega i ostale učesnike manifestacije „Evropska kuća slavnih za borilačke veštine i sportove", Beograđani mogu videti danas u SC „Šumice" gde će od 9 do 19 sati biti održan trening kamp, a sutra u 17 sati majstori će nastupiti u zabavno sportskom programu koji će biti održan u „Pioniru". Ulaz u „Šumice" je besplatan, a za „Pionir" je potrebno izdvojiti 300 dinara.
Doktor, majstor i rekorder
Den Neterland danas živi u Tenesiju, SAD. Nosilac je crnog pojasa 10 dan u aiki buđicu, 9 dan u aikivi kempo, 8 dan karatea, 5 dan džudoa i 8 dan aikidoa. Aktuleni je Svetski i Ginisov rekorder u lomljenju betonske ploče teške jednu tonu, koju je polomio za 17,45 sekundi. Osim u sportu ostvario se i na akademskom planu, postavši doktor teologije. Pored toga kaže da je otac četvoro dece, deda šestoro unučadi i muž jedne žene.
