Izvor: Politika, 30.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sport je previše važan da bi se politizovao
INTERVJU
SNEŽANA SAMARDŽIĆ-MARKOVIĆ
Sport u Srbiji novim Ustavom definisan je kao oblast od posebnog državnog interesa, polovinom ove godine formirano je Ministarstvo omladine i sporta i sport je u Snežani Samardžić-Marković dobio prvu ženu ministra.
Šta je učinjeno u proteklih šest meseci, čime ste zadovoljni, a čime ne?
Zadovoljna sam što je Ministarstvo formirano, jer to znači da su te oblasti konačno dobile institucionalno uvažavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u društvu. To znači da je društvo sazrelo i da nas najbazičnije teme više ne zaokupljuju potpuno. Utrošili smo puno vremena i energije da što pre uspostavimo Ministarstvo i zadovoljna sam brzinom kojom je to učinjeno. Zadovoljna sam i nekim administrativnim rezultatima koje smo postigli. Veoma brzo, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom pravde inicirali smo izmene Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama i on je brzo prošao skupštinsku proceduru.
To je samo preduslov, početak borbe i zadovoljna sam što su već preduzete neke mere. Uverena sam da je dobro krenuti oštro protiv loših pojava u društvu. Zadovoljna sam i što je novi, moderan Zakon o sportu prošao kroz vladinu proceduru. Ranije nije, sada jeste. Vlada nas je 14. juna, dan pre no što smo formirani, formalno ovlastila da izradimo Strategiju sporta i Nacionalnu strategiju za mlade i 14. decembra na svom stolu imala sam prve nacrte obe strategije. One su sada na doradi i konsultacijama, a onda će ići na javnu raspravu. Nezadovoljna sam, međutim, što je Zakon o sportu još u skupštinskoj proceduri i zato što nismo mogli da počnemo formalnu proceduru izrade novog zakona o privatizaciji u sportu.
Koji su pravci naše Strategije sporta?
Naše osnovno polazište bilo je da se sport najvećim delom finansira iz budžeta. Drugim rečima Ministarstvo administrira novcem građana Srbije. Logično pitanje bilo je gde bi građani Srbije želeli da investiraju svoj novac u okviru sporta. Zbog toga pošli smo od dva osnovna principa – principa ljudskih prava i principa demokratičnosti i odgovor je bio široka baza sporta – sport za sve. Lažna dilema je vrhunski ili masovni sport, jer jedno bez drugog ne može. Rekreativni sport je poželjan kao model ponašanja, vrhunski sport kao magnet, a da bi i jedna i druga strana bile zadovoljene pitali smo se gde bi trebalo prvo i najviše investirati. Odgovor je: deca, sport u školama. To je pod jedan. Da bi sport mogao da se razvija potrebno je ulagati u infrastrukturu i to je drugi prioritet strategije, a treći organizovani sport. Ali Strategija dodiruje i druge oblasti, sport za invalide, logistiku u sportu, sportsku medicinu, nauku...
Da li će Strategija podjednako brinuti o svim sportovima?
Strategija se donosi za četvorogodišnji period, a konkretne mere, određivaćemo akcionim planom za svaku od četiri godine. Tretman sportova određivaće se kategorizacijom sportova, koju donosi Zakon o sportu i ona će se menjati svake dve, a ne svake četiri godine kao do sada. To je pravednije, jer zašto čekati kraj olimpijskog ciklusa da bi se izvršile korekcije, a važnost sporta pokazivaće se isključivo kroz rezultate.
Bitno za Strategiju u ovom trenutku, i zato sam je vratila na doradu, je da definišemo ulogu sporta u društvu, i da odgovorimo na pitanje zašto građani Srbije treba da ulažu u sport. Znamo da je sport zdravlje, da je sport takmičenje, i da sa sobom nosi sve olimpijske vrednosti, ali ima još nešto. Sport ima i kapacitet da odrazi kulturni identitet nacije – spolja da promoviše i afirmiše kulturni identitet nacije, a iznutra da bude mobilišući faktor za pozitivna osećanja o tome šta je kulturni identitet nacije. To treba iskoristiti.
Donošenje Zakona o sportu bila je već duži period neostvarena novogodišnja želja predstavnika države zaduženih za brigu o sportu. Kada će sport dobiti novi zakon?
Naša ambicija je da Zakon o sportu dođe na red u Skupštini do prvog kvartala iduće godine. Za to ćemo se boriti, jer moramo i Republički zavod za sport da revitalizujemo. To je sportski sasvim opravdano i potrebno je regulisati potpuno piramidu sporta i urediti odnose između države i nevladinih organizacija.
Privatizaciju smo izuzeli iz Zakona o sportu. To je bila strateška odluka iz dva razloga. Prvi i važniji je to što je geneza imovine u sportu veoma kompleksna pa i privatizacija. Potrebno je upoznati se sa našim iskustvima iz drugih oblasti, ali i praksom drugih zemalja koje su se već suočile sa privatizacijom u sportu. Drugi razlog je to što zakon mora što pre da prođe skupštinsku proceduru, jer ima mnogo drugih važnih oblasti koje je potrebno regulisati što pre na moderan način. U starom zakonu, na primer, zdravstveno osiguranje sportista nije bilo obavezno što je nedopustivo.
Kada će početi privatizacija u sportu?
Odlučili smo da 2008. godina bude godina privatizacije u sportu. Pre toga bilo je važno započeti primenu Zakona protiv nasilja u sportu, jer je to ujedno i borba protiv nečistog kapitala u sportu. Obavili smo razgovore sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj i Agencijom za privatizaciju i ustanovili da je privatizaciju u sportu moguće sprovesti po posebnom zakonu, ali i po postojećem modelu. Privatizovati se može samo ono što je državni udeo u nekom sportskom društvu ili klubu i zbog toga pre svega mora da se iskaže državna investicija u sportu koju nije lako utvrditi. Pri sprovođenju privatizacije bitno je da sprečimo svaku promenu namene da se sportski objekti ne pretvore u šoping hotele, ali moramo da vodimo računa i o drugoj strani medalje. Biće sportova i klubova koji neće biti atraktivni za privatizaciju. Nažalost, mislim da će među njima biti ženski sport, pa i bazični sportovi i zbog toga moramo da pripremimo mehanizme za njihovo očuvanje, pre svega kroz ohrabrivanje ulaganja u sport, ali i kroz školski sport. Revitalizovaćemo školske terene, a akcija "Sport za sve, oprema za sve" na koju sam ponosna i u koju smo ove godine utrošili 69 miliona dinara iz NIP-a trajaće četiri godine. Nažalost, pitanje je da li ćemo i tada uspeti da sve školske dvorane i terene opremimo neophodnim rekvizitima, jer smo zatekli zaista poraznu sliku.
Zakon o sportu bavi se i nacionalnim priznanjima, koja su dosad bila regulisana Uredbom, a pokrenuli ste i reviziju dodeljenih priznanja.
Dobro je što nacionalna sportska priznanja više neće biti regulisana vladinom uredbom jer to znači da su podložna promenama vlade i različitim političkim okolnostima. Njih će regulisati zakon i sportisti mogu da odahnu.
Revizija je pokrenuta i da bi pre donošenja zakona uočili sve dobre i loše strane i sve precizirali na najbolji mogući način. Želimo i da uočimo koje sportove i sportske delatnosti ohrabrujemo kroz nacionalna priznanja.
Ideja da i treneri dobiju nacionalna priznanja je plemenita ideja, ali u Srbiji mnoge dobre ideje su primenom bile travestirane. Uočene su zloupotrebe i Komisija za reviziju dobila je mandat da istraži te zloupotrebe. Članovi Komisije rade udarnički. Usvojili su pravilnik o radu i potpisali izjavu o obavezi tajnosti, jer je bitno da rade zaštićeni od pritisaka javnosti. Ni ja im se ne mešam u rad, samo pratim dinamiku...
Posle izvesnog zatišja posle 5. oktobra ponovo sve više ministara, vladinih službenika i političara preuzima rukovođenje sportskim organizacijama. Kako gledate na to podržavljenje nevladinih organizacija?
Vaše pitanje ide u smeru onoga za šta se i mi zalažemo, a to je depolitizacija sporta. Sport je previše važan da bi bio politizovan. Zbog toga ćemo ovo pitanje, kao inicijativu "Politike" uputiti Komisiji za sprečavanje sukoba interesa...
U nekim sportskim savezima, atletskom i bokserskom na primer, postoje problemi i podele oko rukovođenja. Šta Ministarstvo može da učini da se podele prevaziđu i savezi okrenu sportistima i sportu, a ne borbi za vlast?
Razočarana sam lošim stanjem međuljudskih odnosa u nekim sportovima. Uverena sam da je reč o borbi između modernog koncepta sporta i starog načina, starog doživljaja – dovedi samo nekog uticajnog ministra ili političara i rešio si sve probleme. Obaveza svih građana Srbije je da sami rešavaju svoje probleme, a dužnost države je da im u tome pomogne. Tako je i u sportu. Država upravo uspostavlja novi sistem sporta a modernizovanju mentaliteta u sportu doprineće i privatizacija, Zakon o sportu, Strategija, pa čak i nezavisni revizor koga će angažovati Ministarstvo, ne samo da kontroliše trošenje sredstava svakog saveza, već i da im pomogne da modernizuju svoje finansije.
Vi ste se na neki način posebno vezali za atletiku...
Prihvatila sam da budem predsednik Organizacionog komiteta Juniorskog prvenstva Evrope u atletici u Novom Sadu 2009. godine, jer je atletika u našoj Strategiji neobično važna za celokupan sport u Srbiji ali i zato što je reč o juniorskom takmičenju a mi smo Ministarstvo omladine i sporta. Pored toga velika takmičenja su važna za izgradnju i afirmaciju našeg nacionalnog kulturnog identiteta, a ostavljaju nam kao legat nove ili obnovljene objekte.
U tom segmentu nijedno dosadašnje takmičenje ne može da se meri sa Univerzijadom koja nas očekuje 2009. u Beogradu.
Univerzijada je značajna za Beograd i Srbiju iz mnogo razloga. Objekti koji ostaju kao legat su samo jedan od njih. Ne sme se zanemariti ni to što će u Srbiju doći hiljade sportista iz celog sveta koji će imati priliku da vide i zapamte drugačiju Srbiju od one od pre 15 godina. Mora se imati na umu i to da je univerzitetski sport bitna karika sporta, baš ona koja nam nedostaje između školskog i vrhunskog sporta. Univerzitetskim sportom studenti dobijaju priliku da se bave i rekreativnim i vrhunskim sportom, ali i sportisti dobijaju priliku da se školuju. Naravno, da bi se to uspostavilo potrebno je promeniti ne samo koncept sporta već i koncept univerziteta, a to su zaista dugoročni koraci.
Ulazimo u olimpijsku godinu. Srbija se vraća na olimpijsku scenu posle 96 godina. Šta možete da poručite našim olimpijcima?
Oči celog sveta biće uperene na Peking, pa tako i naše. Očekujemo puno od naših olimpijaca i uveravam ih da će i 2008. godine, kao i ove, imati dovoljno sredstava za pripreme za Olimpijske igre, kvalifikaciona i kontrolna takmičenja. Sredstva ćemo ponovo distribuirati preko Olimpijskog komiteta Srbije koji ima pravo i obavezu da brine o njihovoj raspodeli. Takođe, u brigu o zdravlju sportista uključuje se i naša antidoping agencija, a ekskluzivna informacija je da je Antidoping agencija Srbije, kao jedna od retkih nacionalnih agencija, dobila sertifikat Svetske košarkaške federacije da vrši antidoping kontrole.
[objavljeno: ]
