Izvor: Blic, 25.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sport jača pluća
Sport jača pluća
Nije tačno da alergijske reakcije na životinje izazivaju dlake. Krivci su pljuvačka, mokraća i fekalne materije koje životinja 'seje' oko sebe, tvrdi francuski alergolog dr Pjer Orde u knjizi 'Astma i alergije - 100 predrasuda', iz koje prenosimo istine i zablude vezane za najmlađe.
Dr Orde opravdava strah od kućnih ljubimaca tipičan za mame čija deca imaju astmatične i alergijske tegobe.
- Deca vole životinje, a roditelji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plaše za njihovo zdravlje i brane im da ih diraju - kaže on. - I donekle imaju pravo. Prema najnovijim nalazima, životinja u kući povećava učestalost alergijskih reakcija za 30 odsto. - Šta se, u stvari, dešava? Dok se liže, životinja nanosi pljuvačku na krzno, što izaziva reakciju kod alergičnih osoba ukoliko joj se približe. Isti ti alergeni talože se po kući, na tepihu, zavesama, mebliranom nameštaju. Tako dete može da ima alergijsku reakciju i kad životinja nije u istoj prostoriji ili kad se nađe pored neke osobe koja na odeći nosi usput pokupljene alergene.
Prašina i grinje
Za uporan kašalj, zapušen nos mališana najčešće su odgovorne grinje, mikroorganizmi koji žive u prašini. A tu nema dilema u vezi s merama predohrane. Zavese, tepisi i mebl moraju redovno da se čiste, a još je bolje ako se stan ne zatrpava tkaninama u kojima se grinje talože.
- Alergeni su svuda oko nas, u kući, hrani, vazduhu - kaže dr Orde. - Alergeni nas napadaju sa svih strana. Ima stručnjaka koji tvrde da će 2010. godine svaki drugi Evropljanin biti alergičan. Zato je vrlo važno da dobro upoznamo tu bolest i da se oslobodimo predrasuda.
Ojačati pluća
Predrasuda je da astmatičari ne smeju da se bave sportom, navodi dr Orde u svojoj novoj knjizi. Pošto danas postoje vrlo efikasni lekovi, mali astmatičari mogu da se bave svim sportovima. Štaviše, bavljenje sportom im se preporučuje (osim u periodima izrazito jakih astmatičnih napada ili kad boluju od neke infektivne bolesti), pošto im pomaže da ojačaju grudne mišiće i povećaju kapacitet pluća.
Još jedna česta predrasuda je da kožne probe ne treba raditi kod dece mlađe od šest godina. Kad se sumnja na alergiju, recimo u slučaju upornog bronhitisa, hroničnog osipa ili ekcema, kožni testovi mogu da se rade već u prvim mesecima života.
- Ako se probe odlažu do šeste godine, odlaže se i postavljanje dijagnoze i lečenje - kaže dr Orde. - Na osnovu probe alergolog može da pronađe koji je od 300 alergena na koje se vrše probe odgovoran za zdravstvene tegobe u konkretnom slučaju. CDC/GB
