Izvor: Politika, 23.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalnost – selektor
Na tri kontinenta – Južna Amerika, Azija i Afrika nekadašnji golman Crvene zvezde predvodio Venecuelu, Burmu (sada Mijanmar) i Ganu i sa svim ekipama postigao – istorijske uspehe.
Po starom pravoslavnom i srpskom običaju, u vreme Božićnih praznika, Ratomir Duković je iz "belog sveta" došao u Beograd. U krugu porodice, kako se to u nas i čini, proveo je praznike. Zatim spakovao kofere i sa svojim saradnicima nastavio pripreme kandidata za olimpijsku reprezentaciju Kine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kina je postala obećana zemlja za naše stručnjake koji su tamo – počev od Slobodana Santrača, Milorada Kosanovića, Ilije Petkovića, Ljupka Petrovića, Vladimira Petrovića – ostavili dubok trag u klupskom fudbalu. Ljubiša Tumbaković im se ove godine pridružio s duplom krunom u Šendungu, a to mu je donelo i epitet trenera 2006. godine – Srbije. Kineski trofeji – srpsko priznanje.
Zlato od 500.000 dinara
Od 1. novembra prošle godine selektor olimpijskog tima i tehnički direktor "A" reprezentacije Kine postao je – Ratomir Dujković. Naši dalekoistočni prijatelji smatraju da Dujković, kao 2000–2002. godine Bora Milutinović, kad je Kineze prvi i do sada jedini put u njihovoj istoriji odveo na Svetski šampionat, može da bude fudbalski čudotvorac.
Zadatak i zahtev ni malo lak:
– Njima je stalo da na olimpijskom fudbalskom turniru iduće godine u Pekingu stignu ne samo do finala nego osvoje i zlatnu medalju – pričao nam je Ratomir Dujković pre nego što je iz Beograda otišao u Francusku (Marsej), gde će sa saradnicima sprovesti jedan deo priprema, zatim odvesti svoje izabranike (36) u Čelzijev kamp u Engleskoj.
– Put nas kasnije vodi u Hong Kong. Tamo ćemo od 18. do 22. februara učestvovati na turniru. Poznate su tri ekipe – Kina, Češka i domaćin Hong Kong, a pre nego što sam iz Pekinga krenuo za Beograd pominjala se mogućnost da i nacionalni tim Srbije zaigra na ovom turniru.
• Kada ste pomenuli Srbiju, bili ste posle Svetskog prvenstva u Nemačkoj jedan od kandidata za selektora našeg nacionalnog tima – otvoreno smo pitali Dujkovića.
– Jesam i to mi je bila velika želja. Razgovarao sam s predsednikom Terzićem, nismo našli zajednički jezik i meni ostaje da i dalje, kao uvek do sad, navijam za našu reprezentaciju.
Proslavio se s Ganom
S fudbalerima Gane ispisao je najlepše fudbalske stranice u ovoj zemlji. Prvo je Ganu odveo na Svetski šampionat u Nemačku, a tamo su "crveni zmajevi", kao debitanti, oduševili ljubitelje fudbala i svetske stručnjake.
Gana je fascinirala igrom: pobedila SAD (2:1), Češku (2:0) i izgubila od budućeg šampiona sveta Italije (0:2), ali je u sećanju svih ostao duel s Brazilom.
– Možda sam i ja kriv što se na kraju Mundijala nismo bolje plasirali. Računica pred poslednju rundu, kada smo mi delili megedan sa Amerikancima, a međusobno se sastali Italija i Češka, nije bila najbolja – otvoreno priča Dujković. – Nama je u narednoj rundi rival bio Brazil, a u srećnijoj varijanti bi se sastali sa Australijom i verovatno otišli dalje.
• Bili ste na pragu senzacije, Brazil se povukao?
– Sve je viđeno. Ne treba podsećati da smo u tom dvoboju i oštećeni pristrasnim suđenjem Luboša, koji je i mene poslao na tribine. Pružili smo sjajan otpor, igrali otvoreno, bez ikakvih kalkulacija. Nadigravali smo se s Ronaldinjom i ostalima i održao reč da nikog nećemo striktno čuvati. Takav fudbal volim, hoću i da s Kinezima stremimo samo ofanzivi. Gledaoci vole napadački stil, golove...
I po tome se Dujković razlikuje od drugih: golman koji je branio da mu lopta ne uđe u gole, traži samo golove.
Gana je na kraju bila trinaesta, a nedavno je Dukoviću, među 32 stručnjaka koji su predvodili nacionalne timove u Nemačkoj, pripalo deveto mesto! Nikad ni jedan Srbin, ma kako se zvao, nije bio tako visoko kotiran u svetu.
Mogao bi Dujković, kad popunjava razne formulare u kojima stoji rubrika – zanimanje – da zapiše: uža specijalnost selektor. Vodio je pet reprezentacija na tri kontinenta: s Venecuelom (Južna Amerika) 1993. na "Kopa Amerika" prvi put nisu bili poslednji a na rang-listi FIFE Venecuelanci su skočili za 27 mesta.
– Kasnije u Burmi, koja je bila pod sankcijama, neigrajući utakmice u raznim kvalifikacijama, samo smo trenirali. Ostao sam godinu dana pa se vratio u Venecuelu i sa Atletikom Zulija u sezoni 1998/99. osvojio nacionalnu titlu i proglašen za trenera godine.
Selektorovanje u Ruandi posebna priča: siromašna, mala zemlja, poznata po genocidu iz 1994. godine, donelo je i prvo učešće nepoznatih fudbalera na finalnom turniru 1994. "Kupa Afrike" u Tunisu.
O Gani je sve rečeno, sada je Kina aktuelna.
– Cilj mi je isti, a obaveza velika. Ambicije Kineza, domaćina Olimpijskih igara, su ogromne i stigao sam da učestvujem u njihovom najvećem svetskom poduhvatu.
Duković nije postao srpski selektor, ali poput mnogih naših trenera pronosi slavu srpskog fudbala.
--------------------------------------------------------------------------
Đia prvi saradnik
Pred Azijske igre Dujković je igrače odveo u Katar, a kasnije na šampionatu kontinenta u četvrtfinalu Kina je poražena od Irana, ali tek izvođenjem penala (7:8).
Pobeđeni su Irak (1:0), Malezija (3:1) i Oman (2:0) i poslodavci iz Pekinga bili su zadovoljni.
Stručni štab olimpijskog tima čini fudbalska koalicija sastavljena od Srba i Kineza. Pored Dujkovića su Tomić i Mićić, a s kineske strane Đia, bivši reprezentativac i drugi pomoćnik Su, inače najbolji strelac državnog tima.
– Đia ili Đa, kako izgovaraju Kinezi, je stari poznanik navijača "crno-belih", jer je od 1987. do 1989. godine, zajedno sa Lijuom, igrao u Partizanu – razjasnio je Dujković.
Još malo pojašnjenje: Ksičuan Đia je u Partizanu igrao štopera, bio sasvim solidan i fer fudbaler. Zatim je vodio olimpijce i gajio defanzivni fudbal. Dujković se okrenuo sasvim drugom stilu igranja, ali je Đia zadržao u stručnom štabu.
--------------------------------------------------------------------------
Najmanje u Kini
Selektor olimpijaca Kine Ratomir Dujković od 1. novembra najmanje vremena je proveo u – Kini.
– Nekoliko puta, po dva–tri dana, bio sam u Pekingu. Ostalo vreme na pripremama, Azijskim igrama, u Japanu...
Sada je u Francuskoj, pa ide u Englesku, nastavlja za Hong Kong. Od marta, kada počinje šampionat, upoznaće Kinu uzduž i popreko.
– Valjda ću naći i vremena da vidim Zabranjeni grad, Mingove grobnice, Kineski zid i ostala svetski čudesna znamenja velike zemlje – priželjkuje Dujković.
R. Gvozdenović
[objavljeno: 23.01.2007.]
.jpg)
