Izvor: B92, 24.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoštar: "Sport mora ući u Ustav"
Direktor Uprave za sport Republike Srbije Aleksandar Šoštar izjavio je da je "najvažnije da sport zauzme svoje mesto u Ustavu, kako ne bismo došli u situaciju, kao sa Poveljom državne zajednice u kojoj sport ne postoji, da nastaju problemi koje sada imamo".
"Sport bi sa svojim mestom u Ustavu mogao da funkcioniše. To znači da bi bio delatnost od interesa za Republiku, a onda možemo o njemu da pričamo i kroz njega da radimo", kazao je Šoštar u intervjuu za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << agenciju Beta.
Uprava za sport nedavno je osnovala Savet za razvoj sporta čiji je zadatak da definiše pravac kojim sport u Srbiji treba da ide i način na koji to treba da se sprovede.
"Pitanje uređenja sporta podrazumeva da se vertikalno, po nosiocima javne vlasti, razgraniči ko šta treba da radi. Ako je na vrhu republika, a zatim slede pokrajina, grad i opština, onda se zna ko koga finansira i ko i šta organizuje. Po pravcu koji se postavi u odnosu na tu strategiju svako će raditi svoj posao", rekao je Šoštar.
On je objasnio, na primeru košarke, kako bi to trebalo da izgleda.
"Možemo da kažemo da će vrhunsku košarku finansirati Republika, tako što će izdvojiti novac za pripreme reprezentacije za neko takmičenje, a opština ili grad obezbediće u školama tri sata dnevno sportske sale, gde će deca igrati košarku. To je onda u funkciji sporta, jer se zna ko će šta da radi".
Šoštar je naglasio da očekuje da će se do kraja godine dogoditi promene. Na pitanje, da li se zalaže za vrhunski ili masovni sport, direktor Uprave za sport je odgovorio:
"Jedno bez drugog ne može i obrnuto, jer što je veći kvantitet lakše je doći do rezultata, a rezultat sam po sebi širi bazu".
"U vrhunskom sportu, na osnovu iskustva, vrlo lako možemo doći do nekih rešenja. Tu imamo jasne kriterijume i pokazatelje, na osnovu kojih se procenjuje ko može za četiri godine da osvoji olimpijsku medalju u Pekingu", kazao je Šoštar.
On je dodao da je kod masovnog sporta u pitanju cela organizacija i da je u ovom trenutku rano o tome govoriti, jer su doneti samo osnovni zaključci.
Baza za vrhunski sport bila je škola, međutim, sada deca ne mogu da treniraju, jer su termine u salama zakupili privatni klubovi.
"To je pitanje uređenja ovog sistema. Treba da se postavi jasan stav o tome, a to opet zadire u zakone o ulaganju i privatizaciji. Neminovno je da jednim delom dodje do privatizacije klubova i objekata, ali to treba da se definiše. U ovom momentu ne mogu ništa da kažem, ali je sigurno da mi ne možemo da presečemo i kažemo 'više nemamo ovakav način organizacije klubova, već samo privatne".
Pošto su privatni klubovi zakupili termine u školama, nastao je još jedan problem da sportom mogu da se bave samo deca čiji roditelji to mogu da plate.
"Kada se uspostavi sistem, svako će pronaći svoje mesto. Ako neko hoće da mu, na primer, Vlade Divac bude trener, onda će to da plati ili će država imati interes da obezbedi sredstva da angažuje Divca", kazao je Šoštar.
"Moje mišljenje je da škola da bi obezbedila sredstva za održavanje, može da izda, recimo dva termina dnevno. Međutim, s druge strane mora da ima i tri termina u kojima će deca moći da treniraju, jer je to državni projekat i državni interes".
Na Olimpijskim igrama u Atini takmičari Srbije i Crne Gore osvojili su dve srebrne medalje, dok je kajakašica Nataša Janić, koja je pre dve godine uzela mađarsko državljanstvo, osvojila dva zlata.
"To je nešto do čega, nadam se, ubuduće neće dolaziti. Svako ima pravo da uradi šta misli da teba, ali slučaj Nataše Janić i njenog brata Stjepana svakako ne idu u prilog države iz koje dolaze. Posle OI u Atini inicirao sam razgovor sa Stjepanom, zakazali smo sastanak, ali mi je onda rečeno da je on već odlučio da ide u Hrvatsku. Što znači da je ta odluka bila doneta mnogo ranije", istakao je direktor Uprave za sport.
On je dodao da "možemo da diskutujemo o tome da li bi odluka bila drugačija da su neke stvari ranije rešene".
"Ako sve uradimo kako treba, opet ne znači da neće biti takvih slučajeva, ali je mnogo manja verovatnoća da će se događati. Jednostavno, na to može samo u jednom delu da se utiče".
Sportisti SCG su otputovali u Atinu sa ambicijom da će osvojiti od tri do sedam medalja, a samo su Jasna Šekarić i vaterpolisti osvojili srebrne medalje.
"Imali smo peh u odbojci, veslači su bili peti i sedmi, Olivera Jevtić šesta, dok je Dragutin Topić zauzeo 10. mesto. To su rezultati koji sigurno pokazuju, da u odnosu na Sidnej pre četiri godine, idemo silaznom putanjom. Zbog toga, sada je pravi momenat da se nešto uradi i ne sme da se čeka. Treba da se napravi strategija kako da u Pekingu 2008. budu četiri medalje, umesto dve".
Na pitanje, ko može da uvede red u odredjene sportske saveze, čiji se medjusobni sukobi ili loš rad direktno odražavaju na rezultate reprezentacije, Šoštar je odgovorio:
"To je ogroman problem. Država nama apsolutno nikakva prava da se meša u organizaciju bilo kog saveza, a s druge strane i taj savez u kojem postoji problem jednim delom ili celokupno finansira država".
Šoštar je istakao da zbog toga mora da postoji vrh piramide, koji mora da bude odgovoran za projekte koje državi podnosi kao dobre i koji treba da budu finansirani, jer to daje rezultat.
U rukometu su u sukobu savez na nivou zajednice i republički savez, pa se ni nedelju dana uoči početka sezone ne zna koji će klubovi igrati u najvišem rangu takmičenja.
"Stanje u rukometu je pitanje Ustava, odnosno zašto je bitno da u Ustavu Srbije postoji sport i kako bi on mogao dalje da funkcioniše. Kada se pravila Povelja državne zajednice nije bilo reči o sportu, pa smo dobili probleme koje imamo", kazao je Šoštar.
Direktor Uprave za sport je dodao da u savezima gde je postojalo opredeljenje za jasan dogovor imamo rezultate, a da se u savezima gde postoje problemi "otvorio taj prostor" nepostojanja sporta na nivou državne zajednice.
"Napravljena je greška pre godinu i po dana, jer sporta na saveznom nivou nema. Bilo šta da kažem to bi moglo da se shvati da se mešam u politiku, a ja nemam nameru to da radim. Time neka se bave oni koji su se time i bavili", rekao je Šoštar.
On je istakao da je najvažnije da sport zauzme svoje mesto u Ustavu kao delatnost od značaja za republiku, a kada postoji takva odredba onda jedan sport može da se organizuje.
